Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Magazin

07.01.2020 u 14:42

Božić

Božić je jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika, zajednički praznik svih pravoslavnih i katoličkih vernika. Razlika je samo u datumu kada se on slavi. Pravoslavci ga slave 7. januara, a katolici 25. decembra, ali je njegova poruka istovetna – poruka mira i ljubavi. Božić se kod nas slavi tri dana. To je pre svega porodični praznik, a običaji vezani za njega su brojni. Na dan uoči Božića, Badnji dan, unosi se badnjak od hrastovog drveta u kuću, pali se kandilo i prostire slama u koju se stavljaju slatkiši, suve šljive, orasi, šećer i novčići. Slama simbolizuje jasle u kojima je Isus rođen. Badnjak je simbol dugovečnosti i čvrstine trajanja hrišćanstva, kao i topline ljubavi koju nam Hristos donosi svojim rođenjem i dolaskom na zemlju. Na sam dan Božića, rano ujutru, zvone zvona

Magazin

30.12.2019 u 20:00

Srbija – šampion Evrope u odbojci

Odbojkaške reprezentacije Srbije su u 2019. ponovile uspeh ostvaren 2011. i osvojile zlatne medalje na 31. EP, koje je odigrano u Ankari i Parizu. Seniorke i seniori Srbije su ove godine osvojili svoje treće titule prvaka Evrope. Seniorke su titule osvajale i 2011. i 2017, a seniori 2001. i 2011. Dvostruki šampioni Evrope su pre Srbije bili jedino Sovjetski savez (SSSR) i Čehoslovačka (ČSSR), a uspeh Srbije je ostvarila još samo Rusija. Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije je dvostruki uzastopni šampion Evrope. Srbija je u Ankari 2019. ponovila uspeh iz Bakua 2017. i osvojila treću titulu prvaka Evrope. Srbija je takođe i aktuelni svetski prvak sa SP 2018. u Jokohami i aktuelni olimpijski vicešampion sa OI 2016. u Rio de Žaneiru. Za Srbiju su u Ankari igrale: Bjanka Buša, Katarina

Magazin

23.12.2019 u 20:00

Krsna slava

Krsna slava (slava, krsno ime) predstavlja ritual posvećen nekom hrišćanskom svecu za koga porodica veruje da je njen zaštitnik i davalac blagostanja. Proslavljanje sveca zaštitnika praktikuje većina pravoslavnih hrišćanskih porodica na teritoriji Srbije kao značajan porodični praznik u kojem učestvuju pojedinačne porodice i njihovi gosti – članovi šireg srodstva, susedi, prijatelji. Srbi doživljavaju slavu kao način iskazivanja nacionalnog identiteta i oni su nosioci ove tradicije, ali proslavljanje porodičnog sveca zaštitnika praktikuju i pravoslavne hrišćanske porodice još nekih etničkih zajednica u Srbiji. U domu porodice se na dan slave tokom obavljanja rituala pali slavska sveća, čita molitva „Oče naš” i obavlja ritualno sečenje slavskog kolača – koji obavezno ima utisnut simbol

Magazin

16.12.2019 u 20:00

Sedamdeset pet godina nedeljnog lista „Jedinstvo”

„Jedinstvo” je najstarija informativna i kulturna institucija na Kosovu i Metohiji. Dok su trajale borbe za oslobođenje Jugoslavije, 25. decembra 1944, petočlana redakcija objavila je prvi primerak lista na srpskom jeziku pod nazivom „Jedinstvo”. Za proteklih 75 godina „Jedinstvo” je bilo i ostalo informativni i kulturni centar oko koga se okupljaju stvaraoci na srpskom jeziku, Srbi, Crnogorci, muslimani i goranci.

Magazin

09.12.2019 u 20:00

Sto pedeset godina od rođenja Miloja Vasića

Miloje M. Vasić, arheolog i univerzitetski profesor, rođen je u Velikom Gradištu 16.09.1869. Klasičnu filologiju i istoriju na Velikoj školi u Beogradu završio je 1892. Jedno vreme radio je kao nastavnik gimnazije u Velikom Gradištu i Negotinu. Tokom 1895. postavljen je za pomoćnika čuvara u Narodnom muzeju u Beogradu. Uz pomoć Mihajla Valtrovića izdejstvovao je stipendiju za studije arheologije u Berlinu (1896–1898) a potom prešao u Minhen kod profesora A. Furtvenglera (1898–1899) i odbranio doktorsku tezu „Baklja u kultu i umetnosti Grka” (Die Fackel in Kultus und Kunst der Griechen). Dužnost upravnika Narodnog muzeja obavljao je od 1906. do 1914. Vanredni profesor postao je 1920, a od 1922. bio je redovni profesor do penzionisanja 1939. Rukovodio je arheološkim seminarom (1903–1939)

Magazin

02.12.2019 u 20:00

Vek i po od rođenja Slobodana Jovanovića

Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 1869 – London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Bio je predsednik Srpskog kulturnog kluba. Završio je Prvu mušku gimnaziju u Beogrady 1886, studirao u Ženevi, kao državni stipendista Kraljevine Srbije, a studije je nastavio 1891. na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Za vanrednog profesora na Pravnom fakultetu Velike škole u Beogradu izabran je 1897, a redovan profesor bio je od 1900. sve do svoga penzionisanja 1940. Jedan je od osnivača „Srpskog književnog

Magazin

25.11.2019 u 20:00

Sto dvadeset pet godina od rođenja Aleksandra Deroka

Aleksandar Deroko (1894–1988) bio je srpski arhitekta, profesor Arhitektonskog fakulteta Beogradskog univerziteta na predmetu Savremena arhitektura. Autor je mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti. Član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine. Pre rata Deroko je bio svestran sportista, a bavio se i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Početak Prvog svetskog rata ga je zatekao na studijama. U ratu je učestvovao kao jedan od 1.300 kaplara, gde je na Solunskom frontu postao i jedan od prvih srpskih ratnih pilota. Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu (dva semestra proveo i na Fakultetu za arhitekturu i građevinu Češkog tehničkog univerziteta u Pragu), Brnu i

Magazin

19.11.2019 u 15:32

Sto pedeset godina od rođenja Anrija Matisa

Anri Matis (Kato Kambrezi, 1869 – Nica, 1954), jedan od pionira eksperimentalnog slikarstva, spada u najveće koloriste i najuticajnije slikare 20. veka. Slikanjem direktnom, nedeskriptivnom bojom stvorio je osnovne pretpostavke za nastanak slikarskog pravca fovizam. Snažno je uticao na kubiste, ekspresioniste, nadrealiste, kao i na predstavnike američkog pop-arta. Ono što izdvaja Matisa u istoriji umetnosti jeste eksperimentisanje s potpuno različitim slikarskim stilovima u isto vreme. Bio je određen za pravničku karijeru, ali 1891. upisuje Akademiju „Žulijan”, a godinu dana kasnije prelazi na Školu lepih umetnosti, gde studira u klasi Gustava Moroa. U to vreme, osim Moroa, na njega utiču i Dega, De Tuluz-Lotrek, japanska grafika, Renoar i Sezan. Za vreme školovanja, u Luvru je kopirao dela

Magazin

11.11.2019 u 20:00

Sto dvadeset pet godina od rođenja Dušana Jankovića i Ivana Radovića

Dušan Janković (Niš, 1894 – Beograd, 1950) studirao je arhitekturu na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Zbog rata prekida studije i, priključivši se srpskoj vojsci, 1915. godine prelazi Albaniju, a 1916. sa srpskim đačkim odredom dospeva u Francusku, gde u Parizu tokom 1917–1918 studira arhitekturu. Po završetku studija dobija angažmane od velikih pariskih izdavača – „Flammarion”, „Larousse”, „Monde Moderne”, „Kharma”, i postaje saradnik dveju čuvenih fabrika za izradu porcelana i umetničke keramike u Sevru i fabrike porcelana Bloš i sinovi. Projektovao je vilu u Sen Kluu, kraj Pariza, sa celokupnom unutrašnjom dekoracijom i nameštajem, a dekorisao je i jednu salu Mulen Ruža. Paralelno s ovom umetničkom produkcijom, izlaže na međunarodnim izložbama u domovini i s jugoslovenskim umetnicima u

Magazin

04.11.2019 u 20:00

Sto dvadeset pet godina od rođenja Zore Petrović i Rista Stijovića

Zora Petrović (Dobrica, 1894 – Beograd, 1962) slikarsko obrazovanje započinje na Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu (1912–1914) kod profesora Milana Milovanovića, Đorđa Jovanovića i Marka Murata. Od 1915. do 1919. đak je Mađarske zemaljske slikarske velike škole (prof. Lajoš Deak Ebner). Leto 1918. provodi zajedno s Ivanom Radovićem u Slikarskoj koloniji u Nađbanji kod profesora Ištvana Retija. U Parizu boravi od 1925. do 1926, od toga dva meseca u Lotovoj slikarskoj školi. Od 1952. radi kao profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Član je grupa Lada, Oblik i Samostalni. Pored učešća na mnogim grupnim izložbama, samostalno je izlagala u Beogradu (1927, 1930, 1933/34, 1937, 1952, 1955, 1957, 1958, 1959, 1960), Sarajevu (1951), Zrenjaninu (1962), Kikindi (1962). Posle

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: filatelija