Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филателија

Магазин

07.01.2020 у 14:42

Божић

Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника, заједнички празник свих православних и католичких верника. Разлика је само у датуму када се он слави. Православци га славе 7. јануара, а католици 25. децембра, али је његова порука истоветна – порука мира и љубави. Божић се код нас слави три дана. То је пре свега породични празник, а обичаји везани за њега су бројни. На дан уочи Божића, Бадњи дан, уноси се бадњак од храстовог дрвета у кућу, пали се кандило и простире слама у коју се стављају слаткиши, суве шљиве, ораси, шећер и новчићи. Слама симболизује јасле у којима је Исус рођен. Бадњак је симбол дуговечности и чврстине трајања хришћанства, као и топлине љубави коју нам Христос доноси својим рођењем и доласком на земљу. На сам дан Божића, рано ујутру, звоне звона

Магазин

30.12.2019 у 20:00

Србија – шампион Европе у одбојци

Одбојкашке репрезентације Србије су у 2019. поновиле успех остварен 2011. и освојиле златне медаље на 31. ЕП, које је одиграно у Анкари и Паризу. Сениорке и сениори Србије су ове године освојили своје треће титуле првака Европе. Сениорке су титуле освајале и 2011. и 2017, а сениори 2001. и 2011. Двоструки шампиони Европе су пре Србије били једино Совјетски савез (СССР) и Чехословачка (ЧССР), а успех Србије је остварила још само Русија. Женска одбојкашка репрезентација Србије је двоструки узастопни шампион Европе. Србија је у Анкари 2019. поновила успех из Бакуа 2017. и освојила трећу титулу првака Европе. Србија је такође и актуелни светски првак са СП 2018. у Јокохами и актуелни олимпијски вицешампион са ОИ 2016. у Рио де Жанеиру. За Србију су у Анкари играле: Бјанка Буша, Катарина

Магазин

23.12.2019 у 20:00

Крсна слава

Крсна слава (слава, крсно име) представља ритуал посвећен неком хришћанском свецу за кога породица верује да је њен заштитник и давалац благостања. Прослављање свеца заштитника практикује већина православних хришћанских породица на територији Србије као значајан породични празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови ширег сродства, суседи, пријатељи. Срби доживљавају славу као начин исказивања националног идентитета и они су носиоци ове традиције, али прослављање породичног свеца заштитника практикују и православне хришћанске породице још неких етничких заједница у Србији. У дому породице се на дан славе током обављања ритуала пали славска свећа, чита молитва „Оче наш” и обавља ритуално сечење славског колача – који обавезно има утиснут симбол ИС ХС НИ КА –

Магазин

16.12.2019 у 20:00

Седамдесет пет година недељног листа „Јединство”

„Јединство” је најстарија информативна и културна институција на Косову и Метохији. Док су трајале борбе за ослобођење Југославије, 25. децембра 1944, петочлана редакција објавила је први примерак листа на српском језику под називом „Јединство”. За протеклих 75 година „Јединство” је било и остало информативни и културни центар око кога се окупљају ствараоци на српском језику, Срби, Црногорци, муслимани и горанци.

Магазин

09.12.2019 у 20:00

Сто педесет година од рођења Милоја Васића

Милоје М. Васић, археолог и универзитетски професор, рођен је у Великом Градишту 16.09.1869. Класичну филологију и историју на Великој школи у Београду завршио је 1892. Једно време радио је као наставник гимназије у Великом Градишту и Неготину. Током 1895. постављен је за помоћника чувара у Народном музеју у Београду. Уз помоћ Михајла Валтровића издејствовао је стипендију за студије археологије у Берлину (1896–1898) а потом прешао у Минхен код професора А. Фуртвенглера (1898–1899) и одбранио докторску тезу „Бакља у култу и уметности Грка” (Die Fackel in Kultus und Kunst der Griechen). Дужност управника Народног музеја обављао је од 1906. до 1914. Ванредни професор постао је 1920, а од 1922. био је редовни професор до пензионисања 1939. Руководио је археолошким семинаром (1903–1939) и

Магазин

02.12.2019 у 20:00

Век и по од рођења Слободана Јовановића

Слободан Јовановић (Нови Сад, Аустроугарска, 1869 – Лондон, Уједињено Краљевство, 1958) био је српски правник, историчар, књижевник и политичар, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Био је председник Српског културног клуба. Завршио је Прву мушку гимназију у Београдy 1886, студирао у Женеви, као државни стипендиста Краљевине Србије, а студије је наставио 1891. на Слободној школи политичких наука у Паризу. За ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду изабран је 1897, а редован професор био је од 1900. све до свога пензионисања 1940. Један је од оснивача „Српског књижевног

Магазин

25.11.2019 у 20:00

Сто двадесет пет година од рођења Александра Дерока

Александар Дероко (1894–1988) био је српски архитекта, професор Архитектонског факултета Београдског универзитета на предмету Савремена архитектура. Аутор је многобројних књига из домена архитектуре, али и других области. Члан Српске академије наука и уметности постао је 1956. године. Пре рата Дероко је био свестран спортиста, а бавио се и моделарством. Конструисао је и израдио једну од првих ваздушних једрилица у Србији. Почетак Првог светског рата га је затекао на студијама. У рату је учествовао као један од 1.300 каплара, где је на Солунском фронту постао и један од првих српских ратних пилота. По окончању рата вратио се студијама архитектуре и уметности у Риму, Прагу (два семестра провео и на Факултету за архитектуру и грађевину Чешког техничког универзитета у Прагу), Брну и Београду,

Магазин

19.11.2019 у 15:32

Сто педесет година од рођења Анрија Матиса

Анри Матис (Като Камбрези, 1869 – Ница, 1954), један од пионира експерименталног сликарства, спада у највеће колористе и најутицајније сликаре 20. века. Сликањем директном, недескриптивном бојом створио је основне претпоставке за настанак сликарског правца фовизам. Снажно је утицао на кубисте, експресионисте, надреалисте, као и на представнике америчког поп-арта. Оно што издваја Матиса у историји уметности јесте експериментисање с потпуно различитим сликарским стиловима у исто време. Био је одређен за правничку каријеру, али 1891. уписује Академију „Жулијан”, а годину дана касније прелази на Школу лепих уметности, где студира у класи Густава Мороа. У то време, осим Мороа, на њега утичу и Дега, Де Тулуз-Лотрек, јапанска графика, Реноар и Сезан. За време школовања, у Лувру је копирао дела

Магазин

11.11.2019 у 20:00

Сто двадесет пет година од рођења Душана Јанковића и Ивана Радовића

Душан Јанковић (Ниш, 1894 – Београд, 1950) студирао је архитектуру на Техничком факултету у Београду. Због рата прекида студије и, прикључивши се српској војсци, 1915. године прелази Албанију, а 1916. са српским ђачким одредом доспева у Француску, где у Паризу током 1917–1918 студира архитектуру. По завршетку студија добија ангажмане од великих париских издавача – „Flammarion”, „Larousse”, „Monde Moderne”, „Kharma”, и постаје сарадник двеју чувених фабрика за израду порцелана и уметничке керамике у Севру и фабрике порцелана Блош и синови. Пројектовао је вилу у Сен Клуу, крај Париза, са целокупном унутрашњом декорацијом и намештајем, а декорисао је и једну салу Мулен Ружа. Паралелно с овом уметничком продукцијом, излаже на међународним изложбама у домовини и с југословенским уметницима у

Магазин

04.11.2019 у 20:00

Сто двадесет пет година од рођења Зоре Петровић и Риста Стијовића

Зора Петровић (Добрица, 1894 – Београд, 1962) сликарско образовање започиње на Уметничко-занатској школи у Београду (1912–1914) код професора Милана Миловановића, Ђорђа Јовановића и Марка Мурата. Од 1915. до 1919. ђак је Мађарске земаљске сликарске велике школе (проф. Лајош Деак Ебнер). Лето 1918. проводи заједно с Иваном Радовићем у Сликарској колонији у Нађбањи код професора Иштвана Ретија. У Паризу борави од 1925. до 1926, од тога два месеца у Лотовој сликарској школи. Од 1952. ради као професор Академије ликовних уметности у Београду. Члан је група Лада, Облик и Самостални. Поред учешћа на многим групним изложбама, самостално је излагала у Београду (1927, 1930, 1933/34, 1937, 1952, 1955, 1957, 1958, 1959, 1960), Сарајеву (1951), Зрењанину (1962), Кикинди (1962). После смрти,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 17:51

Потписивање споразума између САД и Ирана могло би бити померено за данас

17.06.2026 у 17:44

ГЗЈЗ: анализа воде из отворених базена показује да је безбедна за купање

17.06.2026 у 17:42

Нови председник ФЕД-а мења правила игре за инвеститоре

17.06.2026 у 17:38

Пољска и Немачка потписале билатерални споразум о одбрани

17.06.2026 у 17:37

Нови мост у Свилајнцу до 1. маја: мајстори користе низак водостај Велике Мораве

17.06.2026 у 17:31

Макрон: Г7 пооштрава казне Русији и јача украјинске капацитете