Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

09.02.2020 u 21:01

Nekada radio za vladu, a sad radi za narod

Zovem se Edvard Džozef Snouden. Nekada sam radio za vladu, a sad radim za narod, iskupljujući je početak autobiografije „Trajno zabeleženo” jednog od najznačajnijih uzbunjivača današnjice, mladog čoveka koji je doživeo neverovatan ideološki preobražaj i koji se, po sopstvenom priznanju, potpuno posvetio odbrani naroda od osobe kakva je nekada bio – što se sasvim uklapa i u našu definiciju čojstva. A bio je špijun koji je radio za Centralnu obaveštajnu agenciju, CIA, Nacionalnu bezbednosnu agenciju, NSA, a sedam godina proveo je u Američkoj obaveštajnoj zajednici, kada se i desila ključna promena u istoriji američke špijunaže, kada se nadzor pojedinaca pretvorio u masovno nadziranje celih nacija. Ovo delo na koje se dugo čekalo, kod nas je objavila izdavačka kuća „Vulkan”, u prevodu sa

Kultura

03.02.2020 u 19:00

Reči koje se mogu obući utiču na očuvanje planete

Oskar Vajld jednom je napisao: „Samo površni ljudi ne sude po izgledu”, i dok pisci vole udobnu odeću koja će im pomoći da se osete slobodno i da svoje ideje zaodenu u reči, misli nekih književnih dela mogu doslovno da se otelotvore kroz modu. Na primer, reči o pogubnosti po životni prostor i surovosti mesne industrije mogu da se nađu na odelima, kao što je to slučaj u novoj kolekciji modne dizajnerke Stele Makartni. Jedan od najvećih dizajnera sveta Ralf Loren modu je oduvek posmatrao kroz priču, određenu scenografiju, ambijent, situaciju, i zbog toga važi za vizuelca koji je trebalo da bude režiser, a Ficdžeraldov roman „Veliki Getsbi” inspirisao ga je da u svom „polo” stilu u istoimenom filmu stvara posebno za Roberta Redforda. Savremena moda sve češće zadobija humani angažman

Kultura

03.02.2020 u 17:00

Srpski motivi kod Bartoka, Lista i Čajkovskog

Poznati svetski autori poput Bramsa, Lista, Dvoržaka i Rubinštajna stvarali su svoje kompozicije na osnovu srpskih motiva. Za dva veka bilo ih je čak 228, koliko je navedeno u knjizi „Srbi i evropski identitet – srpska muzika i Srbi u delima evropskih kompozitora, od 19. do početka 21. veka” Dejana Tomića, u izdanju RTS-a i Muzeja Vojvodine. Reč je o stvaraocima iz Švedske, Holandije, Belgije, Francuske, Španije, Italije, Švajcarske, Nemačke, Austrije, Mađarske, Češke, Rusije, Slovačke, Poljske, Rumunije i Bugarske. Kako su oni dolazili do naših motiva u prethodna dva veka? – Vuk Karadžić je svojim zapisima srpskih narodnih pesama pobudio izuzetno interesovanje u tadašnjoj kulturnoj Evropi. Te pesme su prevođene na razne jezike i tako su kompozitorima bile dostupne pa su na njih

Kultura

28.01.2020 u 10:47

Saši Iliću uručena Ninova nagrada

Na svečanosti povodom obeležavanja osamdeset pet godina postojanja nedeljnika Nin, juče je u Jugoslovenskoj kinoteci Saši Iliću uručena prestižna Ninova nagrada kritike za najbolji roman 2019. godine „Pas i kontrabas”, u izdanju „Orfelina”, a uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću iz Krušika priznanje za ličnost godine. Svoje obraćanje Saša Ilić započeo je citiranjem ideje Miloša Crnjanskog iz „Romana o Londonu” o svetu u kojem živimo kao o velikoj, čudnovatoj pozornici, na kojoj svako igra svoju ulogu. Povodom slične predstave o životu, Ilić je ukazao i na misli dubrovačkog renesansnog komediografa Marina Držića o teatru mundi, na kojem se smenjuju brojniji ljudi „nahvao” i oni koji jesu oni pravi ljudi, odnosno –„nazbilj”. – I među piscima romana ima onih koji su nahvao i koji su

Kultura

22.01.2020 u 20:00

Nagrada koristi samo dobroj knjizi

Saša Ilić novi je dobitnik Ninove nagrade, a u vezi sa ovim izborom, i uopšte sa kriterijumima za koje se zalaže žiri, širi se odjek u medijima. Kao i svaki problem, i aktuelna „afera” koja je u vezi sa Ninovom nagradom kritike za roman godine može se posmatrati sa više stanovišta. Optimisti bi rekli da je svaki sukob mišljenja prilika da nikne neka nova vrednost, da jedino ukrštaj suprotnih sila stvara napredak u društvu, da je loše kad tog sukoba uopšte nema. Oni koji su kritički nastrojeni imaju još jednu priliku da primete da na kulturu previše utiču stvari izvan kulture, a oni koji ćute i posmatraju mogu da nastave to da čine. Ipak, pisci koji su uoči dodele Ninove nagrade objavili svoje protestno pismo protiv nekompetentnosti žirija, čiji članovi, kako je rečeno, ne prate

Kultura

17.01.2020 u 20:00

Jesmo li čudovišta

Ako hoćeš nekoga do kraja da poniziš, pronađi način kako da probudiš njegov strah, piše Filip David u novoj knjizi esejaCitatom „Uvek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju”, italijanskog pisca Prima Levija, koji je preživeo Aušvic i ovo logorsko iskustvo opisao u svom književnom delu, a zatim tragično završio svoj život, počinje nova knjiga eseja Filipa Davida „Jesmo li čudovišta”, u izdanju „Službenog glasnika”. Tri su teme koje grupišu ove duboko promišljene tekstove. Po prvoj je izdanje dobilo naslov, a druge dve govore o ogledanju u devedesetim godinama 20. veka i o jevrejskim temama. Kada piše o problemima savremenih populističkih društava, Filip David precizno ukazuje na uzroke i posledice moralne i materijalne bede, primitivizma koji trijumfuje,

Kultura

13.01.2020 u 20:00

Sali Runi – mladi irski klasik

Kada Sali Runi piše o generaciji današnjih mladih ljudi, odnosno takozvanih milenijalaca, onda oni liče na junake Trifoovih, Šabrolovih i filmova Erika Romera, i ne samo na njih, već i na mnoge druge filmske i književne klasične junake, poput likova Džejn Ostin, na primer. Ovakve paralele moguće je uspostaviti zbog toga što je pogled na svet u dva romana ove mlade i talentovane irske književnice „Razgovori s prijateljima” i „Normalni ljudi” oslobođen današnjih okvira i šablona koji nam govore o tome da su mladi površni, da se teško odlučuju na emotivne veze ili da žive virtuelnim životom. Međutim, junaci Sali Runi stvarni su, žive običnim životom, osećaju udaljenost od svojih porodica, u kojima su uglavnom odrastali bez nesebične roditeljske ljubavi, bore se sa nesigurnostima, i tako

Kultura

13.01.2020 u 12:24

Kapitalna istoriografska studija „Hitlerovo carstvo”

Srpska istoriografska literatura obogaćena je jednim izuzetno značajnim delom, „Hitlerovo carstvo”, profesora istorije na Kolumbija univerzitetu Marka Mazovera, u izdanju „Arhipelaga”, prenosi Tanjug. Ovo kapitalno delo moderne istoriografije nedavno je objavljeno u ediciji „Vreme i priča” u prevodu sa engleskog Bojane Gajski, Dragane Miljević i Tanje Brkljač, ima 700 strana i bavi se nacističkom vladavinom u okupiranoj Evropi. Mazover (1958) je britanski istoričar koji se u svojim delima najčešće bavi istorijom Balkana i novijom istorijom Evrope i SAD, koji je za svoje studije dobio pregršt nagrada. Mazover pruža odgovore na pitanja kako je Hitler došao na vlast, kako je učvrstio svoj poredak u Nemačkoj i kako je potom zavladao u najvećem delu Evrope, kako je došlo do nemačkog

Društvo

08.01.2020 u 21:00

Zrno po zrno, knjiga o pirinču

O zrnu koje hrani više od polovine svetske populacije, o biljci od koje se ništa ne baca napisana je velika priča, bolje rečeno – knjiga na 295 strana i uz više od 700 fotografija i drugih ilustracija. Zoran i Olivera Popović prihvatili su se naizgled nezahvalnog posla i kao da sviraju klavirsku sonatu: u četiri ruke, stvarali su knjigu, osmišljenu u Valensiji, postojbini paelje, bezmalo deceniju i po. Dopunjavali je i bogatili uspomenama s putovanja po svetu gde raste ova plemenita biljka, zapisima beleženim na listićima hartije i svime što su saznavali od ljudi koji od pirinča žive i zajedno s njim sazrevaju. Iako smo autora prvog dela „Knjige o pirinču” akademika Zorana Popovića, naučnog savetnika Instituta za fiziku i potpredsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), mogli da pitamo

Kultura

05.01.2020 u 21:00

U Beču ga je Dunav povezivao sa Beogradom

Kada je jednog dana usred Beča arhitekti i nekadašnjem gradonačelniku Beograda Bogdanu Bogdanoviću zazvonio telefon, sa druge strane žice bio je Fransoa Miteran, tada predsednik Francuske, koji je čuo da je Bogdanović opljačkan u metrou u Parizu. Rekao je koliko mu je žao, zvao ga je da dođe u Pariz, nudio mu je stan. „No Bogdanović nije želeo da ide. U Beču je bio Dunav koji ga je povezivao sa Beogradom, njegovim rodnim gradom”, ispričao je svoje sećanje arhitekta Boris Podreka za „Jutarnji list”. Tada je Bogdanović (1922–2010) već u egzilu koji traje od 1993. godine. Odlazak u Beč usledio je nakon života u izolaciji u Beogradu i pisma Slobodanu Miloševiću posle Osme sednice. Bogdanović je dao ostavku na članstvo u SANU 1981. jer se nije slagao sa njihovom ulogom u tadašnjoj situaciji i u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige