Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Култура

09.02.2020 у 21:01

Некада радио за владу, а сад ради за народ

Зовем се Едвард Џозеф Сноуден. Некада сам радио за владу, а сад радим за народ, искупљујући је почетак аутобиографије „Трајно забележено” једног од најзначајнијих узбуњивача данашњице, младог човека који је доживео невероватан идеолошки преображај и који се, по сопственом признању, потпуно посветио одбрани народа од особе каква је некада био – што се сасвим уклапа и у нашу дефиницију чојства. А био је шпијун који је радио за Централну обавештајну агенцију, ЦИА, Националну безбедносну агенцију, НСА, а седам година провео је у Америчкој обавештајној заједници, када се и десила кључна промена у историји америчке шпијунаже, када се надзор појединаца претворио у масовно надзирање целих нација. Ово дело на које се дуго чекало, код нас је објавила издавачка кућа „Вулкан”, у преводу са енглеског

Култура

03.02.2020 у 19:00

Речи које се могу обући утичу на очување планете

Оскар Вајлд једном је написао: „Само површни људи не суде по изгледу”, и док писци воле удобну одећу која ће им помоћи да се осете слободно и да своје идеје заодену у речи, мисли неких књижевних дела могу дословно да се отелотворе кроз моду. На пример, речи о погубности по животни простор и суровости месне индустрије могу да се нађу на оделима, као што је то случај у новој колекцији модне дизајнерке Стеле Макартни. Један од највећих дизајнера света Ралф Лорен моду је одувек посматрао кроз причу, одређену сценографију, амбијент, ситуацију, и због тога важи за визуелца који је требало да буде режисер, а Фицџералдов роман „Велики Гетсби” инспирисао га је да у свом „поло” стилу у истоименом филму ствара посебно за Роберта Редфорда. Савремена мода све чешће задобија хумани ангажман

Култура

03.02.2020 у 17:00

Српски мотиви код Бартока, Листа и Чајковског

Познати светски аутори попут Брамса, Листа, Дворжака и Рубинштајна стварали су своје композиције на основу српских мотива. За два века било их је чак 228, колико је наведено у књизи „Срби и европски идентитет – српска музика и Срби у делима европских композитора, од 19. до почетка 21. века” Дејана Томића, у издању РТС-а и Музеја Војводине. Реч је о ствараоцима из Шведске, Холандије, Белгије, Француске, Шпаније, Италије, Швајцарске, Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Русије, Словачке, Пољске, Румуније и Бугарске. Како су они долазили до наших мотива у претходна два века? – Вук Караџић је својим записима српских народних песама побудио изузетно интересовање у тадашњој културној Европи. Те песме су превођене на разне језике и тако су композиторима биле доступне па су на њих

Култура

28.01.2020 у 10:47

Саши Илићу уручена Нинова награда

На свечаности поводом обележавања осамдесет пет година постојања недељника Нин, јуче је у Југословенској кинотеци Саши Илићу уручена престижна Нинова награда критике за најбољи роман 2019. године „Пас и контрабас”, у издању „Орфелина”, а узбуњивачу Александру Обрадовићу из Крушика признање за личност године. Своје обраћање Саша Илић започео је цитирањем идеје Милоша Црњанског из „Романа о Лондону” о свету у којем живимо као о великој, чудноватој позорници, на којој свако игра своју улогу. Поводом сличне представе о животу, Илић је указао и на мисли дубровачког ренесансног комедиографа Марина Држића о театру мунди, на којем се смењују бројнији људи „нахвао” и они који јесу они прави људи, односно –„назбиљ”. – И међу писцима романа има оних који су нахвао и који су назбиљ, што се може

Култура

22.01.2020 у 20:00

Награда користи само доброј књизи

Саша Илић нови је добитник Нинове награде, а у вези са овим избором, и уопште са критеријумима за које се залаже жири, шири се одјек у медијима. Као и сваки проблем, и актуелна „афера” која је у вези са Ниновом наградом критике за роман године може се посматрати са више становишта. Оптимисти би рекли да је сваки сукоб мишљења прилика да никне нека нова вредност, да једино укрштај супротних сила ствара напредак у друштву, да је лоше кад тог сукоба уопште нема. Они који су критички настројени имају још једну прилику да примете да на културу превише утичу ствари изван културе, а они који ћуте и посматрају могу да наставе то да чине. Ипак, писци који су уочи доделе Нинове награде објавили своје протестно писмо против некомпетентности жирија, чији чланови, како је речено, не прате

Култура

17.01.2020 у 20:00

Јесмо ли чудовишта

Ако хоћеш некога до краја да понизиш, пронађи начин како да пробудиш његов страх, пише Филип Давид у новој књизи есејаЦитатом „Увек ће бити покварених свиња. Чудовишта су они који стоје и гледају”, италијанског писца Прима Левија, који је преживео Аушвиц и ово логорско искуство описао у свом књижевном делу, а затим трагично завршио свој живот, почиње нова књига есеја Филипа Давида „Јесмо ли чудовишта”, у издању „Службеног гласника”. Три су теме које групишу ове дубоко промишљене текстове. По првој је издање добило наслов, а друге две говоре о огледању у деведесетим годинама 20. века и о јеврејским темама. Када пише о проблемима савремених популистичких друштава, Филип Давид прецизно указује на узроке и последице моралне и материјалне беде, примитивизма који тријумфује, фалсификовања

Култура

13.01.2020 у 20:00

Сали Руни – млади ирски класик

Када Сали Руни пише о генерацији данашњих младих људи, односно такозваних миленијалаца, онда они личе на јунаке Трифоових, Шабролових и филмова Ерика Ромера, и не само на њих, већ и на многе друге филмске и књижевне класичне јунаке, попут ликова Џејн Остин, на пример. Овакве паралеле могуће је успоставити због тога што је поглед на свет у два романа ове младе и талентоване ирске књижевнице „Разговори с пријатељима” и „Нормални људи” ослобођен данашњих оквира и шаблона који нам говоре о томе да су млади површни, да се тешко одлучују на емотивне везе или да живе виртуелним животом. Међутим, јунаци Сали Руни стварни су, живе обичним животом, осећају удаљеност од својих породица, у којима су углавном одрастали без несебичне родитељске љубави, боре се са несигурностима, и тако препуштени

Култура

13.01.2020 у 12:24

Капитална историографска студија „Хитлерово царство”

Српска историографска литература обогаћена је једним изузетно значајним делом, „Хитлерово царство”, професора историје на Колумбија универзитету Марка Мазовера, у издању „Архипелага”, преноси Танјуг. Ово капитално дело модерне историографије недавно је објављено у едицији „Време и прича” у преводу са енглеског Бојане Гајски, Драгане Миљевић и Тање Бркљач, има 700 страна и бави се нацистичком владавином у окупираној Европи. Мазовер (1958) је британски историчар који се у својим делима најчешће бави историјом Балкана и новијом историјом Европе и САД, који је за своје студије добио прегршт награда. Мазовер пружа одговоре на питања како је Хитлер дошао на власт, како је учврстио свој поредак у Немачкој и како је потом завладао у највећем делу Европе, како је дошло до немачког напада на

Друштво

08.01.2020 у 21:00

Зрно по зрно, књига о пиринчу

О зрну које храни више од половине светске популације, о биљци од које се ништа не баца написана је велика прича, боље речено – књига на 295 страна и уз више од 700 фотографија и других илустрација. Зоран и Оливера Поповић прихватили су се наизглед незахвалног посла и као да свирају клавирску сонату: у четири руке, стварали су књигу, осмишљену у Валенсији, постојбини паеље, безмало деценију и по. Допуњавали је и богатили успоменама с путовања по свету где расте ова племенита биљка, записима бележеним на листићима хартије и свиме што су сазнавали од људи који од пиринча живе и заједно с њим сазревају. Иако смо аутора првог дела „Књиге о пиринчу” академика Зорана Поповића, научног саветника Института за физику и потпредседника Српске академије наука и уметности (САНУ), могли да питамо

Култура

05.01.2020 у 21:00

У Бечу га је Дунав повезивао са Београдом

Када је једног дана усред Беча архитекти и некадашњем градоначелнику Београда Богдану Богдановићу зазвонио телефон, са друге стране жице био је Франсоа Митеран, тада председник Француске, који је чуо да је Богдановић опљачкан у метроу у Паризу. Рекао је колико му је жао, звао га је да дође у Париз, нудио му је стан. „Но Богдановић није желео да иде. У Бечу је био Дунав који га је повезивао са Београдом, његовим родним градом”, испричао је своје сећање архитекта Борис Подрека за „Јутарњи лист”. Тада је Богдановић (1922–2010) већ у егзилу који траје од 1993. године. Одлазак у Беч уследио је након живота у изолацији у Београду и писма Слободану Милошевићу после Осме седнице. Богдановић је дао оставку на чланство у САНУ 1981. јер се није слагао са њиховом улогом у тадашњој ситуацији и у

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 02:02

Топло, али променљиво облачно, уз могуће обилне пљускове и грмљавину

22.06.2026 у 01:51

Посебна светлосна пројекција на Кули Београд поводом Светског дана музике

22.06.2026 у 01:37

Запад греши ако мисли да може да порази Русију

22.06.2026 у 01:14

Поморски саобраћај се и даље одвија кроз Ормуски мореуз

22.06.2026 у 01:04

Десничар Абелардо Де Ла Есприела води на председничким изборима у Колумбији

22.06.2026 у 00:59

Алармантно у Чикагу: Најмање 7 мртвих, 38 повређених