Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Srbija

10.12.2017 u 18:57

Knjige stižu u Visoku zahvaljujući i „Politici”

Visoka kod Arilja – Da je svaki peti žitelj ariljskog sela Visoke član seoske biblioteke, te da i mladi ovde rado čitaju pisali smo pre dve godine. Pre toga je, podsećamo, u okviru akcije Ministarstva omladine i sporta „Mladi su zakon” izgrađena i opremljena biblioteka „Vuk Aleksić” pri ovdašnjoj školi. Od tada sa raznih strana stižu knjige na poklon u ovo selo knjigoljubaca, a zasluge za to, kažu ovde, ima i tekst objavljen u „Politici”. Visoka se nalazi u brdima na 1.000 metara nadmorske visine, a žitelji ne žele da se prepuste sudbini i dopuste da selo opusti, kao što se mnogim planinskim već dogodilo. Organizuju akcije, smišljaju sadržaje, ne žale truda. Tako je omladina sela Visoka i Bjeluša obnovila Omladinski dom u Visokoj, pokrenula i redovno organizuje sportsko-zabavne

Kultura

09.12.2017 u 22:00

Ćopić, od omiljenog do anatemisanog pisca

Onaj ko o životu razmišlja, smeje se, onaj ko ga oseća – plače. Branko Ćopić činio je obe stvari u isti mah kroz svoj humor, zato što je znao da je smeh u ratu, ali i u životu posle njega, spasonosan. Pre svega zbog toga što potvrđuje život i sve svodi na pravu meru– heroje prizemljuje, a čoveka iz naroda čini mudracem. Često je navodio aforizam nastao upravo u ratu: „Bežimo, braćo, pobeda je naša!”. Za njegov humor Mihiz je napisao da poseduje nešto čarobno, spasonosno, lekovito i tužno, a pravu meru u svemu, Ćopić je prihvatio od svog uzora i omiljenog pisca Ive Andrića.

TV revija

29.11.2017 u 11:00

Ršum? Ma šta mi reče!

Šezdesetih godina u kvizu o dobitnicima Nobelove nagrade u Radio Beogradu osvojio sam tranzistor i na njemu utorkom slušao emisiju: „Ma šta mi reče”. U njoj je pesnik Ljubivoje Ršumović ispisivao svoje kalambure i pravio ršum rečima, gradeći nove svetove. Kad sam 1970. postao student književnosti i stipendist TV Novi Sad, u Radničkom univerzitetu „Radivoj Ćirpanov” u Novom Sadu prisustvovao sam promociji pesničke knjige Ljubivoja Ršumovića „Ma šta mi reče”, o kojoj je govorio njen priređivač Gojko Janjušević. Kasnije sam saznao da su Ršumovićevi preci bili nekada hrabri Hercegovci iz porodice Okiljević. Kad je jedan od njih napravio ršum među Turcima, dadoše mu nadimak Ršum.

Društvo

27.11.2017 u 15:50

Akademici stavili tačku na Memorandum SANU posle tri decenije

„Kad je reč o „prozivkama” zbog Memoranduma, krivici, zaslugama, što se akademika tiče, oni su na taj slučaj stavili danas tačku... zatvoren je krug, kako je to rekao predsednik SANU Vladimir Kostić, a slučaj prepuštaju istoriji. I zato pripisivati Slobodanu Miloševiću Memorandum kao program za njegovu politiku čista je izmišljotina”, ocenio je danas akademik Vasilije Krestić, jedan od autora knjige „Memorandum SANU posle 30 godina”. „On (Milošević) je kao i većina njegovih partijskih drugova napao Memorandum i za sve vreme svog vladanja nije našao za potrebno da poseti Akademiju”, kazao je Krestić . Krestić, jedan od autora knjige „Memorandum SANU posle 30 godina”, kaže i da je svima poznato da je Memorandum tadašnja vladajuća partija proglasila „antikomunističkim spisom”, te da

Kultura

26.11.2017 u 18:55

Miroviću Gramata za najbolju nenagrađenu knjigu

Pesnička republika, u organizaciji Banatskog kulturnog centra, na godišnjicu postojanja, dodelila je Gramatu Pesničke republike Igoru Miroviću za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pet decenija. Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, nagrađen je za delo „Kremen plamen”, objavljeno 2003, a priznanje mu je uručeno u okviru pesničkog maratona, koji je održan u Novom Miloševu, saopštio je Biro za odnose sa javnošću Pokrajinske vlade, a preneo Tanjug. U obrazloženju žirija, na čijem čelu je bio osnivač Pesničke republike Radovan Vlahović, ističe se da je za Mirovića poezija „isto što i jezičko u stihu sažimanje emotivnih i duhovnih potresa pojedinca u svetu nimalo sklonom poeziji i pesnicima”. – Prvo sam se bavio poezijom, a onda po nekoj čudnoj spirali i drugim poslovima,

Društvo

25.11.2017 u 21:21

I moderne bajke spasavaju decu od interneta

Kod nas nema dovoljno literature koja bi podučavala decu kako da izbegnu loše uticaje pametnih telefona i interneta. To su primetili učesnici tribine „Bezbednost na internetu u književnosti za decu”, koju je na tek završenom Sajmu knjiga organizovala čačanska izdavačka kuća „Pčelica”. Rečeno je da deca i mladi sve više koriste internet pa je time moćniji uticaj virtuelnog sveta na njihov fizički i mentalni život. – Prilično zaostajemo za svetom jer se posvuda uveliko bave ovom tematikom u slikovnicama za najmlađe i priručnicima za decu i odrasle – ističe Goran Marković, direktor ove izdavačke kuće, koji navodi da se u svetskim književnim delima

Kultura

23.11.2017 u 23:38

Venac od trnja za Danila Kiša

Knjiga „Venac od trnja za Danila Kiša” iz pera dr Milivoja Pavlovića predstavljena je pred mnogobrojnom publikom u Francuskom institutu. Na promociji sa autorom učestvovali su akademik Ljubiša Rakić, pesnik Božidar Šujica i Jelena Trivan, direktorka „Službenog glasnika” koji je i izdavač ovog dela. Kišova biografija, za koju se smatra da je do sada najpotpunija, objavljena je na 543 strane povodom osamdeset godina od rođenja i četvrt veka od smrti velikog pisca. Milivoje Pavlović poverio je da je knjiga nastala iz novinarstva, jer kada je prvi put sreo Kiša bio je na novinarskom, a ne na književnom zadatku. – Ja jesam, kao i Kiš, studirao književnost, ali nisam bio ni njegov drug sa studija, ni zemljak, ni rođak, ni prijatelj. Moja generacija stigla je na studije petnaestak godina

Kultura

21.11.2017 u 22:00

Veliki rat u delima srpskih modernista

Sa naslovne strane knjige „Fikcija kao svedočanstvo” (Dosije studio, 2017) Dunje Dušanić posmatra vas predstava anđela onako kako ga je video Paul Kle na jednoj od svojih slika. U citatu Valtera Benjamina, koji autorka navodi unutar štiva, krije se odgovor na pitanje zašto baš ovaj izbor ilustruje delo koje se bavi iskustvom Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista. Benjamin, naime, piše: „Kle ima sliku koja se zove „Angelus Novus”. Na njoj je prikazan anđeo koji izgleda tako kao da namerava da se udalji od nečega čime je fasciniran. Oči su mu razrogačene, usta otvorena, a krila raširena. Tako mora izgledati anđeo istorije. Lice je okrenuto prošlosti. Ono što mi

Kultura

20.11.2017 u 22:00

Reči ne delim na stare i nove

Za čitanje romana Radovana Belog Markovića potreban je poseban ključ, pažljivo uživljavanje u tekst koji se ne otvara odmah i svakome. Tako biva i u slučaju njegovog novog romana „Plava kapija, Kronika kronike” (Albatros plus”), iz kojeg izranjaju selo Ćelije i njegovi žitelji, „mnimi literata R. B. Marković, plave kapije upušteni kroničar”, „Markovići tamo Beli”, Jakov Žunić, sreski poverenik, razučitelj g. Sreten, doktor Subota… Oni obitavaju u stvarnom svetu knjige kao u prolaznom snu, u istoriji i u svakodnevici, razumevajući potrebe živih, ali i onih koji su živi na drugi način, i u večnosti, i naizgled ne zaslužujući da im lepota kapije, kao simbola

Kultura

16.11.2017 u 12:38

Džihadizam kao generacijska pobuna

Ima nečeg istinski modernog u terorističkom i džihadističkom nasilju koje se širi već dvadesetak godina, počinje svoju knjigu Olivije Roa, jedan od najboljih poznavalaca islamskog radikalizma na svetu. Francuski profesor, predavač na Evropskom institutu u Firenci, objavio je više značajnih dela (među kojima su Globalni islam, 2002, Sveto Neznanje, doba religije bez kulture, 2008, U potrazi za izgubljenim Orijentom, 2014) koja nam pomažu da shvatimo fenomen političkog islama kojim se bavi više od trideset godina. U novoj knjizi „Džihad i smrt” (Akademska knjiga, 2017) nastavlja da secira istorijske, kulturološke, sociološke i verske aspekte fenomena koji fascinira i zastrašuje savremeni svet – fenomena islamske radikalizacije. Ono što Rou izdvaja iz plejade ostrašćenih „stručnjaka za terorizam”,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige