Среда, 24.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Србија

10.12.2017 у 18:57

Књиге стижу у Високу захваљујући и „Политици”

Висока код Ариља – Да је сваки пети житељ ариљског села Високе члан сеоске библиотеке, те да и млади овде радо читају писали смо пре две године. Пре тога је, подсећамо, у оквиру акције Министарства омладине и спорта „Млади су закон” изграђена и опремљена библиотека „Вук Алексић” при овдашњој школи. Од тада са разних страна стижу књиге на поклон у ово село књигољубаца, а заслуге за то, кажу овде, има и текст објављен у „Политици”. Висока се налази у брдима на 1.000 метара надморске висине, а житељи не желе да се препусте судбини и допусте да село опусти, као што се многим планинским већ догодило. Организују акције, смишљају садржаје, не жале труда. Тако је омладина села Висока и Бјелуша обновила Омладински дом у Високој, покренула и редовно организује спортско-забавне „Височке игре”, а

Култура

09.12.2017 у 22:00

Ћопић, од омиљеног до анатемисаног писца

Онај ко о животу размишља, смеје се, онај ко га осећа – плаче. Бранко Ћопић чинио је обе ствари у исти мах кроз свој хумор, зато што је знао да је смех у рату, али и у животу после њега, спасоносан. Пре свега због тога што потврђује живот и све своди на праву меру– хероје приземљује, а човека из народа чини мудрацем. Често је наводио афоризам настао управо у рату: „Бежимо, браћо, победа је наша!”. За његов хумор Михиз је написао да поседује нешто чаробно, спасоносно, лековито и тужно, а праву меру у свему, Ћопић је прихватио од свог узора и омиљеног писца Иве Андрића.

ТВ ревија

29.11.2017 у 11:00

Ршум? Ма шта ми рече!

Шездесетих година у квизу о добитницима Нобелове награде у Радио Београду освојио сам транзистор и на њему уторком слушао емисију: „Ма шта ми рече”. У њој је песник Љубивоје Ршумовић исписивао своје каламбуре и правио ршум речима, градећи нове светове. Кад сам 1970. постао студент књижевности и стипендист ТВ Нови Сад, у Радничком универзитету „Радивој Ћирпанов” у Новом Саду присуствовао сам промоцији песничке књиге Љубивоја Ршумовића „Ма шта ми рече”, о којој је говорио њен приређивач Гојко Јањушевић. Касније сам сазнао да су Ршумовићеви преци били некада храбри Херцеговци из породице Окиљевић. Кад је један од њих направио ршум међу Турцима, дадоше му надимак Ршум.

Друштво

27.11.2017 у 15:50

Академици ставили тачку на Меморандум САНУ после три деценије

„Кад је реч о „прозивкама” због Меморандума, кривици, заслугама, што се академика тиче, они су на тај случај ставили данас тачку... затворен је круг, како је то рекао председник САНУ Владимир Костић, а случај препуштају историји. И зато приписивати Слободану Милошевићу Меморандум као програм за његову политику чиста је измишљотина”, оценио је данас академик Василије Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ после 30 година”. „Он (Милошевић) је као и већина његових партијских другова напао Меморандум и за све време свог владања није нашао за потребно да посети Академију”, казао је Крестић . Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ после 30 година”, каже и да је свима познато да је Меморандум тадашња владајућа партија прогласила „антикомунистичким списом”, те да зато

Култура

26.11.2017 у 18:55

Мировићу Грамата за најбољу ненаграђену књигу

Песничка република, у организацији Банатског културног центра, на годишњицу постојања, доделила је Грамату Песничке републике Игору Мировићу за најбољу ненаграђену књигу објављену у последњих пет деценија. Мировић, председник Покрајинске владе, награђен је за дело „Кремен пламен”, објављено 2003, а признање му је уручено у оквиру песничког маратона, који је одржан у Новом Милошеву, саопштио је Биро за односе са јавношћу Покрајинске владе, а пренео Танјуг. У образложењу жирија, на чијем челу је био оснивач Песничке републике Радован Влаховић, истиче се да је за Мировића поезија „исто што и језичко у стиху сажимање емотивних и духовних потреса појединца у свету нимало склоном поезији и песницима”. – Прво сам се бавио поезијом, а онда по некој чудној спирали и другим пословима, политиком

Друштво

25.11.2017 у 21:21

И модерне бајке спасавају децу од интернета

Код нас нема довољно литературе која би подучавала децу како да избегну лоше утицаје паметних телефона и интернета. То су приметили учесници трибине „Безбедност на интернету у књижевности за децу”, коју је на тек завршеном Сајму књига организовала чачанска издавачка кућа „Пчелица”. Речено је да деца и млади све више користе интернет па је тиме моћнији утицај виртуелног света на њихов физички и ментални живот. – Прилично заостајемо за светом јер се посвуда увелико баве овом тематиком у сликовницама за најмлађе и приручницима за децу и одрасле – истиче Горан Марковић, директор ове издавачке куће, који наводи да се у светским књижевним делима неретко

Култура

23.11.2017 у 23:38

Венац од трња за Данила Киша

Књига „Венац од трња за Данила Киша” из пера др Миливоја Павловића представљена је пред многобројном публиком у Француском институту. На промоцији са аутором учествовали су академик Љубиша Ракић, песник Божидар Шујица и Јелена Триван, директорка „Службеног гласника” који је и издавач овог дела. Кишова биографија, за коју се сматра да је до сада најпотпунија, објављена је на 543 стране поводом осамдесет година од рођења и четврт века од смрти великог писца. Миливоје Павловић поверио је да је књига настала из новинарства, јер када је први пут срео Киша био је на новинарском, а не на књижевном задатку. – Ја јесам, као и Киш, студирао књижевност, али нисам био ни његов друг са студија, ни земљак, ни рођак, ни пријатељ. Моја генерација стигла је на студије петнаестак година касније. Киш

Култура

21.11.2017 у 22:00

Велики рат у делима српских модерниста

Са насловне стране књиге „Фикција као сведочанство” (Досије студио, 2017) Дуње Душанић посматра вас представа анђела онако како га је видео Паул Кле на једној од својих слика. У цитату Валтера Бенјамина, који ауторка наводи унутар штива, крије се одговор на питање зашто баш овај избор илуструје дело које се бави искуством Првог светског рата у прози српских модерниста. Бенјамин, наиме, пише: „Кле има слику која се зове „Angelus Novus”. На њој је приказан анђео који изгледа тако као да намерава да се удаљи од нечега чиме је фасциниран. Очи су му разрогачене, уста отворена, а крила раширена. Тако мора изгледати анђео историје. Лице је окренуто прошлости. Оно што ми видимо

Култура

20.11.2017 у 22:00

Речи не делим на старе и нове

За читање романа Радована Белог Марковића потребан је посебан кључ, пажљиво уживљавање у текст који се не отвара одмах и свакоме. Тако бива и у случају његовог новог романа „Плава капија, Кроника кронике” (Албатрос плус”), из којег израњају село Ћелије и његови житељи, „мними литерата Р. Б. Марковић, плаве капије упуштени кроничар”, „Марковићи тамо Бели”, Јаков Жунић, срески повереник, разучитељ г. Сретен, доктор Субота… Они обитавају у стварном свету књиге као у пролазном сну, у историји и у свакодневици, разумевајући потребе живих, али и оних који су живи на други начин, и у вечности, и наизглед не заслужујући да им лепота капије, као симбола небеског

Култура

16.11.2017 у 12:38

Џихадизам као генерацијска побуна

Има нечег истински модерног у терористичком и џихадистичком насиљу које се шири већ двадесетак година, почиње своју књигу Оливије Роа, један од најбољих познавалаца исламског радикализма на свету. Француски професор, предавач на Европском институту у Фиренци, објавио је више значајних дела (међу којима су Глобални ислам, 2002, Свето Незнање, доба религије без културе, 2008, У потрази за изгубљеним Оријентом, 2014) која нам помажу да схватимо феномен политичког ислама којим се бави више од тридесет година. У новој књизи „Џихад и смрт” (Академска књига, 2017) наставља да сецира историјске, културолошке, социолошке и верске аспекте феномена који фасцинира и застрашује савремени свет – феномена исламске радикализације. Оно што Роу издваја из плејаде острашћених „стручњака за тероризам”,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

24.06.2026 у 00:59

Оман успоставио привремени коридор кроз Ормуски мореуз

24.06.2026 у 00:34

Нечајев: Русија не прихвата прећуткивање улоге СССР-а у победи над нацизмом

24.06.2026 у 00:20

Америка покушава да постигне праведан споразум са Ираном

23.06.2026 у 23:57

Власти Либије забраниле улазак држављанима четири афричке земље

23.06.2026 у 23:45

Америка одобрила 17,5 милијарди долара за развој нуклеарне енергетике

23.06.2026 у 23:26

Француска забележила најтоплији дан у историји мерења