Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Srbija

01.04.2017 u 21:33

Otkupio prvu pročitanu knjigu za deset puta više para

Čačak – Kad je 1887. završio četvrti razred, Radojica Jeremić je za „odličan uspeh i primerno vladanje” dobio zbirku narodnih pesama u tvrdom povezu, i časno se vratio ocu i đedu u svoj Sađavac. Iščitao je taj dragi slovar te ga za 15 dinara, kao mali trgovac, prodade nekom domaćinu iz Močioca na Javoru.

Kultura

28.03.2017 u 15:45

Prvenac drugi put među čitaocima

Internet je preplavljen savetima kako napisati prvi roman. Često i sami pisci pišu „savete mladom piscu”; jer prvenac najavljuje njih i njihov glas na književnoj sceni. I uvek se lome koplja oko toga da li će druga knjiga da ponovi uspeh prve. Naši pisci u poslednje vreme objavljuju novo izdanje svog prvog romana, onog iz mladosti, nastalog pre 20 ili 30 godina. Zašto se odlučuju na taj korak, za naš list govori Ljubivoje Ršumović, čiji se prvenac „Imate li Ršuma”, posle 34 godine pojavljuje u izdanju „Lagune”.

Život i stil

26.03.2017 u 21:30

Mikrobi – naši podstanari

Da Alana Kolin iz Velike Britanije nije imala nesreću da kao student biologije, tokom tromesečnog učestvovanja u timu koji je izučavao slepe miševe u prostranstvima Malezije, bude zaražena od ujeda brojnih krpelja, čitaoci i ljubitelji štiva popularne nauke bili bi uskraćeni za knjigu „Deset odsto čovek”. Ova Britanka, sa odbranjenim doktoratom evolucione biologije, kasnije je zbog ujeda dugo bila na terapiji antibioticima. Kako je napisala u knjizi, objavljenoj 2015. godine u Velikoj Britaniji, a nedavno objavljenoj na srpskom jeziku, u izdanju „Lagune”, medicinski tretman je učinio da se infekcija izleči, ali da njeno telo oslabi. Ubijene su i dobre bakterije posle, kako je konstatovala autorka, „hemijskog rata” vođenog u telu. Koža joj je postala sklona čestim infekcijama,

Kultura

26.03.2017 u 20:00

Svet je ravnodušan prema nama

Risto Tubić, filozof, književnik i prevodilac, rođen je u Orašju (Popovo polje, u Hercegovini). Završio je studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Varšavi. Radio je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gde je bio i dekan fakulteta. Bio je gostujući profesor na univerzitetima u Varšavi, Krakovu, Harkovu... U Londonu je bio gost Britanske akademije nauka. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Banjaluci, Palama, Bijeljini, Istočnom Sarajevu, Beogradu... Autor je desetak, izuzetno značajnih, stručnih studija. Izdavačka kuća „Svet knjige” iz Beograda, objavila je nedavno njegovu novu knjigu „Aspekti filozofskog promišljanja istorije”.

Kultura

23.03.2017 u 16:30

Kako umiru geniji

„Kad čovek ceo život posveti rečima, važno je da umre na elokventan način”, izjavio je Ernest Hemingvej nekoliko dana pre nego što je izvršio samoubistvo. Slične duhovite opaske, kao i podaci o intenzivnim životima i najrazličitijim smrtima ljudi koji su obeležili istoriju, kulturu i umetnost, nalaze se u novoj knjizi Borivoja Gerzića „Koreografija moriendi” (SAI, Beograd). Iako su, svako na svoj način, postali bezvremeni, ukupno 96 „junaka” ove knjige samrtnici su, nemoćni pred konačnom sudbinom svakog čoveka: Sokrat, Rembo, Bodler, Gaudi, Borhes, Andrić, Crnjanski, Kiš, Tito, Tesla, Tomas Bernhard, Frida Kalo, Čehov, Tolstoj, Frojd, Margerit Jursenar, Dejvid Foster Volas... Gerzić govori i o njihovim životima, uverenjima i snazi duha, koji su se na konačnom kraju našli na

Kultura

23.03.2017 u 15:30

Novo čitanje srpske poezije i proze

Savremena srpska poezija, ističe prof. dr Tiodor Rosić (1950), tesno je povezana s vremenom nastanka. Nju stvaraju naši savremenici. Mi kao savremenici je čitamo, doživljavamo i razumemo. Uprkos tome, ona se ne može svesti samo na jedan vremenski okvir. Teško je precizno odrediti kada se pojavljuje neka književna pojava i koliko traje, šta se dešava na odgovarajućem jezičkom prostoru u datom vremenskom i društvenom kontekstu. Izdavačka kuća „Prima” iz Gornjeg Milanovca upravo je objavila tri dragocene knjige: „Izbor iz savremene srpske poezije”, „Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike” i „Antologiju savremene srpske pripovetke”. Sve tri knjige priredio je Tiodor Rosić. Reč je o novom antologijskom izboru, u koji su uključeni stvaraoci starije i srednje generacije, ali i pisci

Kultura

15.03.2017 u 17:00

Ojačaće me ono što me ne ubije

Sve se više radi, ali i strahuje za radno mesto, obaveza je sve više, a vremena sve manje. U saobraćaju je gužva, a u redu se čeka za svaku sitnicu. U takvim okolnostima neko poseže za lekovima za smirenje, a neko za knjigama psihoterapeuta ili mudrih filozofa. Recimo, Ničea. Okolnosti možemo teško da promenimo, ali na nama je da menjamo sopstvene reakcije na stres. „Novine i drugi mediji prepuni su priča koje treba da probude zabrinutost. Svi ljudi žive s brigom. Briga zbog mira u svetu, zbog porodice, zbog dece, zbog aditiva, zbog vlade, zbog previše ili premalo posla, i tako dalje”, pišu u knjizi „Stres” danski psihoterapeuti Hane Lund i Jergen Lund, koju je objavio beogradski „Arhipelag”, u ediciji „Iskustva”, čiji su autori stručnjaci u najrazličitijim oblastima. Sa druge

Kultura

11.03.2017 u 18:30

Kako kineski filozofi mogu da nas nauče dobrom životu

Suviše se govori o tome da život, kao stara ploča, preskače u brzini modernog života, da se malo toga menja, da se živi na društvenim mrežama, ili da se uopšte ne živi. Međutim, ljudi koji traže alternativu mogu i da je nađu, počinjući od malih stvari, i od sebe. Na primer, u idejama starih kineskih filozofa, koje kao da su za nas upravo izrečene, i o kojima govore profesor kineske istorije s Harvarda Majkl Pjuet, autor knjige „Put”, i koautorka Kristin Gros-Lo, koja je doktorirala na predmetu istorije istočne Azije na Harvardu. Ovo izdanje, koje je objavljeno u 24 zemlje sveta, kod nas je štampao „Kreativni centar”, u prevodu s engleskog Mirjane Popov-Slijepčević. „Mi sami sebi stojimo na putu...

Kultura

08.03.2017 u 16:30

Vuk St. Karadžić je bio revolucionar

U knjizi „Književnost kao institucija”, koju je objavila izdavačka kuća TANESI, iz Beograda, Predrag Protić (1934), naš poznati književni kritičar, uvrstio je osamnaest svojih radova o srpskoj književnosti, koji se bave književnom i kulturnom istorijom, od ranog 19. veka do Drugog svetskog rata. Pored uvodnog eseja „Književnost kao institucija”, po kome je naslovio knjigu, i završnog o „Srpskom književnom glasniku”, Protić piše o ličnostima iz našeg kulturnog života, koje su, na različite načine, obeležile svoju epohu. U jednom trenutku, gubitkom nacionalne države, kada porodične zadruge i crkva preuzimaju institucije države, i književnost postaje svojevrsna institucija države? Srpska književnost je bila, i među Srbima pod turskom vlašću, i među Srbima u Austriji, kada samostalnih srpskih

Kultura

05.03.2017 u 18:00

Kad se knjiga čita slušanjem

Prošle godine na Trećem programu Radio Beograda počelo je čitanje kompletnih književnih dela, a te „ audio knjige” kupci mogu dobiti na poklon uz kupljena štampana izdanja. Za ovu akciju podjednako su zaslužni Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće „Klio”, čija izdanja se za sada čitaju, Dejan Đurović, glumac i spiker, koji knjige čita, kao i Predrag Šarčević, glavni i odgovorni urednik Trećeg programa Radio Beograda. – U toku prošle godine pročitano je šest dela („Otići ću jednog dana ne rekavši sve” Žana d'Ormesona, „Do sutra” Nataše Apana, „Istorija svetla” Jana Njemeca, „Keruak, Ginsberg: Izabrana pisma”, „Zejnova svadba” Tajiba Saliha, „Ugrađivanje straha” Ruija Zinka), a za ovu je planirano isto toliko. To što su kompakt-diskovi za sada besplatni znači da je u „Kliju”

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige