Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Srbija

15.01.2017 u 18:05

Dragačevski Vuk Karadžić

Guča – U jednu svoju mladalačku, i proročku pesmu, Nikola Stojić (86) iz Guče udenuo je i stih – „Nijedan dan nije običan dan: u svakom od njih rađa se – ili umire – po jedan san. „Onomad su ga na to pevanje – „Nema običnog dana” glasio je naslov pesme – podsetili njegovi učenici, priredivši, njemu u čast, književno veče u Domu kulture u Guči. – Ovo je dan koji bi svi mi Dragačevci trebalo dobro da zabeležimo u sećanju. Jer, u našem kraju ne pamti se ovakva vrsta programa, kojim se predstavlja pola veka kulturnog i umetničkog rada jednog čoveka, obrazovanog, vrednog i beskrajno darovitog – besedila je Neda Punoševac, profesor srpskog jezika u Srednjoj školi „Dragačevo” u Guči. Ona je, uz pomoć koleginice Jovane Dmitrić, sačinila prolaz kroz životopis Stojićev i tako je nastalo

Kultura

15.01.2017 u 22:05

Dani mrmota u kulturnoj svakodnevici

Priroda je za transcendentalistu i mistika Henrija Dejvida Toroa bila stvaralački duh, tajna i nasušna potreba koja od čoveka nije stvarala usamljenika ili pustinjaka već zdravo biće koje je u stanju da spozna suštinske činjenice života, da ne bi u trenutku umiranja „otkrio da nije ni živeo”. Još u 19. veku Toro je kritikovao ljudsko društvo koje ograničava čovekovu slobodu i kreativnost i stvara od njega očajnika. Sa 19 godina diplomirao je na Harvardu, bio je sin proizvođača olovaka, a pre nego što će se povući iz zajednice pomagao je ocu u njegovom poslu, radio je različite poslove za dolar na dan, čak bio domar kod svog mentora Emersona, a onda je na njegovom imanju sagradio malu brvnaru, kod jezera Valden, u blizini gradića Konkorda, gde se uselio 1845. godine kada je imao 27 godina.

Srbija

13.01.2017 u 22:00

Kinezi kupili slikovnice u Čačku

Čačak – Izdavačka kuća „Lijiang pablišing” iz kineskog grada Guilina u pokrajini Gvangži, kupila je od čačanske „Pčelice” prava da u najvećoj zemlji sveta štampa slikovnice „Priče iz šume”. Reč je o osam naslova, za mališane od pet do sedam godina. Tekstualni deo srpskog izdanja uradila je Nikoleta Novak, a ilustracije Aleksa Jovanović koji je pretprošle godine proglašen za najboljeg ilustratora u Srbiji. Direktor izdavačke kuće iz Čačka Goran Marković ponosan je zbog posla sa Kinezima i ističe: – Slikovnice je na engleski preveo sada pokojni Timoti Džon Bajford i tako smo ih približili čitalačkoj publici van naših granica. Prava za objavljivanje „Priča iz šume” već smo prodali u Bugarskoj i Makedoniji, a pregovaramo sa izdavačima iz Rusije. Nikoleta i Aleksa već su uradili

Kultura

10.01.2017 u 11:00

Zašto Nemce više ne plaši štampanje „Majn kampfa”

Od našeg dopisnika Frankfurt, Hajdelberg – Novo izdanje „Majn kampfa” Adolfa Hitlera protekle godine bio je bestseler u Nemačkoj, odjeknulo je ovih dana u međunarodnim medijima sa dozom zabrinutosti da je pod uticajem izbegličke krize u najjačoj evropskoj ekonomiji došlo do vaskrsavanja simpatija prema nacističkoj ideologiji. Međutim, uprkos činjenici da su pojedini desničarski pokreti i partije zaista antiimigrantskom retorikom uspeli da privuku naklonost desetak odsto birača, malo koga je u Nemačkoj zabrinulo to što je prvi put posle Drugog svetskog rata izdat svojevrsni nacistički manifest i što je prodat u 85.000 primeraka.

Kultura

08.01.2017 u 22:05

Ratni dnevnik Miće Popovića

Jedna do najboljih latinoameričkih knjiga svih vremena ili „hispanoamerički Uliks”– roman „Tri tužna tigra” Giljerma Kabrere Infantea (1929–2005), kubanskog književnika, novinara, lingviste prevodioca, filmskog scenariste i kritičara, iz 1967. godine, prvi put se pojavljuje na srpskom jeziku u prevodu sa kubanskog Branka Anđića i Ljiljane Popović Anđić. Giljermo Kabrera Infante rođen je u porodici komunističkih aktivista, a posle pobede revolucije zauzimao je važne položaje u kulturnom životu Kube.

Život i stil

07.01.2017 u 22:00

I tihi ljudi imaju šta da kažu u eri buke

Šta je zajedničko za tvorca teorije relativiteta Alberta Ajnštajna, jednog od osnivača kompanije „Gugl” Larija Pejdža, kompozitora Frederika Šopena i reditelja Stivena Spilberga? Na prvi pogled malo toga, ali kako otkriva Suzan Kejn, autorka knjige „Tihi ljudi”, nedavno objavljene i kod nas u izdanju „Lagune”, svi oni vlasnici su velikih ideja od kojih korist ima čitavo čovečanstvo, a bili su ili su još uvek tihi i umni ljudi. Osobe koje su znale kako da shvate svoj unutrašnji svet i blago koje se u njemu krije. „Bez njih ali i drugih introvertnih osoba svet bio bi lišen mnogih vrednosti”, zapaža autorka na početku štiva. Suzan Kejn, i sama povučena, sklonija ćutanju nego glasnoj polemici, stidljiva, na početku karijere radila je kao advokat. Zbog svoje „ćutljivosti” nailazila je

Kultura

04.01.2017 u 21:00

Golgota biblijskih razmera

U istorijsko-dokumentarnoj knjizi – foto-monografiji „Stradanje Srpske pravoslavne crkve u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj” („Suffering of the Serbian orthodox church in the Independent State of Croatia” (objavljenoj dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku), autora Jovana Mirkovića (izdavač: „Svet knjige”, Beograd, 2016) predstavljeni su iscrpni podaci o stradanju srpskih crkava, sveštenstva i srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941–1945). Predgovor knjizi napisao je episkop pakračko-slavonski Jovan (Ćulibrk).

Kultura

04.01.2017 u 22:30

NATO fantomi u srpskoj prozi

U ambasadi Srbije u Londonu nedavno je predstavljena knjiga „Duhovi kruže Srbijom: reprezentacije istorije i rata u književnoj imaginaciji” Dejvida Norisa koji od 1981. predaje na Katedri za slavistiku Univerziteta u Notingemu. U ovoj knjizi, koja nije prevedena na srpski, autor se bavio ratnim traumama u srpskoj prozi. Noris je autor studija „Balkanski mit – pitanja identiteta” i „Beograd”, pisao je o doživljaju vremena u prozi Andrića i Crnjanskog, intertekstualnosti u „Očevima i ocima” Slobodana Selenića, slici grada u „Gorskom vijencu”, narativnim formama u prozi i na filmu devedesetih godina... Analizirali ste srpsku književnost s kraja 20. veka koju progone aveti istorije i rata, ali i noviju prozu u kojoj se pisci vraćaju toj tematici kao nezaceljenim ranama? Tokom osamdesetih

Kultura

02.01.2017 u 19:15

Monografija o Mileni Dravić

Kragujevac – Iz štampe je izašla monografija „Milena Dravić – više od umetnosti“ koju kragujevački Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac objavljuje u ediciji „Joakimovi potomci“, a koja je pripadajući deo prestižne nagrade Statueta „Joakim Vujić“ čiji je laureat naša vrhunska glumica bila 2013. godine. Monografija, čiji je autor Tatjana Nježić, u prvom delu, na 130 strana, donosi više od 50 priča i scena iz života naše velike dramske umetnice. Drugi deo, koji obuhvata više od 100 strana, sadrži kazivanja o Mileni Dravić (Duško Kovačević, Ljubomir Simović, Radoslav Zelenović, Puriša Đorđević, Dejan Mijač, Jagoš Marković, Goran Paskaljević, Dušan Makavejev, Milan Vlajčić...) Ova raskošno ilustrovana monografija koja počinje pričom Milene Dravić o svom detinjstvu, a završava se izborom od

Kultura

21.12.2016 u 21:26

Putinovi govori koji su promenili svet

Ruski narod nikada u istoriji nije živeo bolje i time se može objasniti što je rejting predsednika Vladimira Putina već godinama visok, rekla je Ljubinka Milinčić, glavna urednica srpske redakcije „Sputnjika”, na promociji dve njene knjige – „Poslednji Romanovi – put patnje” i „Reči koje su promenile svet”. Iako se na kioscima i u knjižarama prodaju kao dva odvojena izdanja, ova dela mogu se čitati zajedno, jer govore o dvojici državnika koja su donela velike promene u svetu, Vladimiru Putinu i caru Nikolaju Drugom. Najnovija knjiga o Putinu donosi integralno četiri njegova najznačajnija istorijska govora, a u prilogu svakog od njih nalaze se čuvene krilatice ruskog predsednika. Prvi je „Minhenski govor”, održan na konferenciji o bezbednosti 10. februara 2007. godine, kojim je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige