Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Beograd

22.03.2016 u 22:43

Bora Stanković: Igra mog života

„O sportskim velikanima ne uči se u školskim knjigama. Za dve decenije deca neće znati ko je bio legenda našeg i svetskog tenisa. Novaka Đokovića tada će možda naći na internetu,” ovako je Aleksandar Miletić, sportski novinar našeg lista, uveo čitaoce u priču o značaju sporta, predstavljajući svoju knjigu „Bora Stanković: Igra mog života”. Promocija je održana u Svečanoj sali Mašinskog fakulteta. Njegov sagovornik na ovoj svojevrsnoj tribini posvećenoj košarci bio je Bora Stanković, dugogodišnji generalni sekretar FIBA. U nizu pitanja i odgovora dvojice košarkaških znalaca posetioci su čuli mnoštvo zanimljivosti o tome kako su se osvajala zlata, kako se treniralo, ali i kako su se podnosili porazi. Upitan kako je gradio autoritet, Stanković je britko odgovorio: – Ni topom, ni košarkom.

Društvo

07.03.2016 u 22:55

CIRSD predstavio knjigu američkog stručnjaka za Kinu

Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) predstavio je knjigu američkog stručnjaka za Kinu Dejvida Lemptona „Slediti lidera – rukovođenje Kinom od Denga Sjaopinga do Sija Đinpinga”. Lempton je u razgovoru sa predsednikom CIRSD-a Vukom Jeremićem naglasio da, prema poslednjim podacima, Komunistička partija Kine ima čak 89 miliona članova, a veličinu te države je opisao i podatkom da je samo pokrajina Sečuan pre administrativne podele imala 110 miliona stanovnika. Lempton je profesor na Univerzitetu „Džons Hopkins” u Vašingtonu i jedan je od vodećih svetskih stručnjaka za kinesku politiku. Prema nedavnom istraživanju kineskog Univerziteta za spoljnu politiku, kineski politikolozi smatraju Lemptona za najboljeg poznavaoca Kine, a on ima i počasni doktorat Instituta za dalekoistočne

Srbija

29.02.2016 u 08:05

Novosađani ne znaju za svog Tolkina

Novi Sad – Nije slučajno Novi Sad nazvan Srpska Atinica ili Atina. Tome su veliki doprinos dale i knjige. Gradska biblioteka, jedna od najvećih javnih biblioteka u Srbiji i „naslednica” nekadašnje Srpske čitaonice novosadske danas ima fond od 500.000 knjiga i čuva neke od starih i retkih koje su se pojavile na ovom prostoru. Najstarija na srpskom jeziku je „Sobranije izabranih molitvi” iz 1771. godine. O knjigama u Novom Sadu pisao je u svom pismu Janu Kolaru poznati slavista Pavel Josef Šafarik, prvi direktor Velike srpske pravoslavne gimnazije (1819), današnje „Zmaj Jovine”. „U tom pismu, on je za Novi Sad rekao: ovde je istinsko gnezdo srpstva, u njemu ćeš u skoro svakoj građanskoj kući naći lepu biblioteku srpskih knjiga”, kaže direktor Biblioteke Dragan Kojić. Najveći živi srpski

Kultura

26.02.2016 u 18:05

Srpska književnost se nije umorila

U ovogodišnjem „Kolu”, Srpska književna zadruga objavila je novi roman Radovana Belog Markovića (1947), pod naslovom „Putnikova ciglana”. Jedan od junaka romana je i „mnimi literata R. B. Marković”, za koga autor kaže da je upravo onakav spisatelj kakav, u ćelijskom poimanju, spisatelj i treba da bude: magleni pojav o kojemu se sleganjem ramena najvećma kazuje, neomrznut ni izbliza toliko koliko se vikalo na njega... U Srpskoj književnoj zadruzi upriličen je okrugli sto na kojem se razgovaralo o novom romanu Radovana Belog Markovića. Učestvovalo je petnaestak književnih kritičara i tumača, pretežno mlađe generacije. Radu okruglog stola prisustvovao je i autor. Na primeru romana „Putnikova ciglana”, istakao je u uvodnom slovu Stojan Đorđić, može se videti kako Radovan Beli Marković

Kultura

24.02.2016 u 22:05

Bačić-Alimpić čitanija od Andrića i Ćopića

Grandiozni roman Lava Tolstoja „Rat i mir” nalazi se među prvih pet romana za koje Britanci lažu da su ga pročitali, podatak je Bi-Bi-Sija koji je preneo „Gardijan”. Sa druge strane, Bi-Bi-Si je nedavno počeo sa prikazivanjem serije snimljene po ovom literarnom klasiku, posle koje se roman „Rat i mir” prvi put našao na 50. mestu na listi magazina Bukseler, pošto je prodato ukupno 13.000 primeraka ove knjige od decembra. Činjenica je da film i televizija drže budnost čitalaca, skrećući pažnju na večiti sjaj pojedinih književnih dela. Kod nas očigledno ne postoje atraktivne ili skupe ekranizacije književnih dela, a pitanje je koliko su objektivne liste čitanosti. Podatke o tome koliko se laže u vezi sa pročitanim, nažalost, još uvek nemamo. Lista čitanosti Biblioteke grada Beograda proglašena je

Ritam

17.02.2016 u 15:40

Pozorište je bilo i ostalo moje gnezdo

Godine nam samo starost poklanjaju, čujem samo sitnu raju – navodi reči jedne svoje pesme Zafir Hadžimanov, dok priča kako u osmoj deceniji, u koju je nedavno ušao, počinju intimno da ga muče razne stvari koje godine donose. Doduše uz te muke i razmišljanja našem poznatom pevaču, kompozitoru, piscu i glumcu stižu i priznanja. I neka nova dešavanja koja govore nešto sasvim suprotno – da on uprkos godinama ne prestaje da radi. Vasilov opasni bend – Omladina me sluša. Vidim da je Vasil shvatio sve ono što sam mu nekada govorio, a što je tada doživljavao kao mučenje. A tome je doprinela Amerika. Kada je otišao u Ameriku dopalo mu se sve što je domaće. Tada je napisao muziku inspirisanu našim melosom (makedonskim i srpskim), zapravo, koristio je narodnu tradiciju regiona. Vasil ima

Ritam

17.02.2016 u 14:50

Brus Springstin objavljuje memoare u septembru

Njujork – Legendarni muzičar Brus Springstin objaviće svoje memoare 27. septembra, četiri dana nakon 67. rođendana, najavili su su izdavači. Springstin je proveo sedam godina radeći na knjizi koja će nositi ime „Rođen za trku”. Finansijski uslovi ugovora nisu objavljeni, ali se pretpostavlja da je reč o milionskom ugovoru između izdavača i poznatog američkog muzičara, prenela je Beta. „Pisati sam o sebi je najsmešniji posao, ali u ovakvom projektu, pisac mora da obeća jedno, a to je da otkrije čitaocima svoje misli. Trudio sam se da baš to uradim”, napisao je Springstin u posveti. Prema navodima izdavačke kompanije „Simon i Šuster” muzičar je ispričao priču o svom životu, od uspomena iz detinjstva u Nju Džersiju do uspona u „zvezdano” muzičko nebo. On je u memoarima opisao svoje

Kultura

15.02.2016 u 22:05

Hrvat u štabu Draže Mihailovića

Zvonimir Zvonko Vučković (Bijeljina, 6. jul 1916 – Kalifornija, 21. decembar 2004), bio je poručnik u Kraljevoj gardi vojske Kraljevine Jugoslavije i komandant Prvog ravnogorskog korpusa Jugoslovenske kraljevske vojske u Otadžbini za vreme Drugog svetskog rata. Godine 1942. proglašen je za vojvodu takovskog. Bio je jedan od vodećih ličnosti četničkog pokreta Draže Mihailovića. Posle rata važio je za istaknutog političkog emigranta. Srpska književna zadruga, u „Kolu”, objavila je Vučkovićevo najpoznatije memoarsko delo „Sećanja iz rata”, kao i knjigu „Od otpora do građanskog rata”. O knjizi su govorili prof. dr Aleksandar Životić i Velja Pavlović, a odlomke iz dela kazivala je Jana Petrović. Vučković je rođen u hrvatskoj porodici, od oca Petra Prkića i majke Anke. Otac mu je bio

Kultura

10.02.2016 u 20:41

Knjiga „Hari Poter i ukleto dete” stiže na leto

LONDON – Novi roman o dogodovštinama slavnog čarobnjaka „Hari Poter i ukleto dete”, naći će se u knjižarama ovog leta, najavila je danas autorka Džoan Rouling. Fokusirana na Harija i njegovog mlađeg sina Albusa Severusa, radnja osmog romana biće smeštena 19 godina od poslednjeg zapleta romana „Hari Poter i relikvije smrti”, prenosi američka televizijska kuća Si-En-En. Američka televizija navodi da će specijalno probno izdanje knjige o Hariju Poteru biti pušteno u prodaju 31. jula u ponoć, samo jedan dan nakon premijere u Londonu.

Kultura

09.02.2016 u 21:49

Kako je osmeh seoba postao suza

U Svečanoj sali SANU, Biblioteka SANU, čiji je upravnik Miro Vuksanović, predstavila je „Sentandrejski zbornik” (1–4) i knjigu Dinka Davidova „Detinjstvo”, koju je objavila Srpska književna zadruga. O zborniku (1987–2015), čiji je prvi urednik bio Dejan Medaković, a danas je Dinko Davidov, govorio je Branislav Todić, a o knjizi „Detinjstvo” Dušica Lečić Toševski. Dejan Medaković i Dinko Davidov, uz Dimitrija E. Stefanovića, podsetio je Miro Vuksanović, najviše vremena i znanja dali su izučavanju sentandrejske prošlosti. Nekad je Sentandreja bila veliko severno srpsko ostrvo gde su pisali Čarnojević, Račani, Venclović, Jaša Ignjatović i drugi, odakle su odjekivala zvona sa sedam pravoslavnih crkava, i tako redom. Danas je Sentandreja veliki srpski znak, dignut na ravan kraj Vladičanskog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige