Четвртак, 25.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Београд

22.03.2016 у 22:43

Бора Станковић: Игра мог живота

„О спортским великанима не учи се у школским књигама. За две деценије деца неће знати ко је био легенда нашег и светског тениса. Новака Ђоковића тада ће можда наћи на интернету,” овако је Александар Милетић, спортски новинар нашег листа, увео читаоце у причу о значају спорта, представљајући своју књигу „Бора Станковић: Игра мог живота”. Промоција је одржана у Свечаној сали Машинског факултета. Његов саговорник на овој својеврсној трибини посвећеној кошарци био је Бора Станковић, дугогодишњи генерални секретар ФИБА. У низу питања и одговора двојице кошаркашких зналаца посетиоци су чули мноштво занимљивости о томе како су се освајала злата, како се тренирало, али и како су се подносили порази. Упитан како је градио ауторитет, Станковић је бритко одговорио: – Ни топом, ни кошарком.

Друштво

07.03.2016 у 22:55

ЦИРСД представио књигу америчког стручњака за Кину

Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) представио је књигу америчког стручњака за Кину Дејвида Лемптона „Следити лидера – руковођење Кином од Денга Сјаопинга до Сија Ђинпинга”. Лемптон је у разговору са председником ЦИРСД-а Вуком Јеремићем нагласио да, према последњим подацима, Комунистичка партија Кине има чак 89 милиона чланова, а величину те државе је описао и податком да је само покрајина Сечуан пре административне поделе имала 110 милиона становника. Лемптон је професор на Универзитету „Џонс Хопкинс” у Вашингтону и један је од водећих светских стручњака за кинеску политику. Према недавном истраживању кинеског Универзитета за спољну политику, кинески политиколози сматрају Лемптона за најбољег познаваоца Кине, а он има и почасни докторат Института за далекоисточне

Србија

29.02.2016 у 08:05

Новосађани не знају за свог Толкина

Нови Сад – Није случајно Нови Сад назван Српска Атиница или Атина. Томе су велики допринос дале и књиге. Градска библиотека, једна од највећих јавних библиотека у Србији и „наследница” некадашње Српске читаонице новосадске данас има фонд од 500.000 књига и чува неке од старих и ретких које су се појавиле на овом простору. Најстарија на српском језику је „Собраније изабраних молитви” из 1771. године. О књигама у Новом Саду писао је у свом писму Јану Колару познати слависта Павел Јосеф Шафарик, први директор Велике српске православне гимназије (1819), данашње „Змај Јовине”. „У том писму, он је за Нови Сад рекао: овде је истинско гнездо српства, у њему ћеш у скоро свакој грађанској кући наћи лепу библиотеку српских књига”, каже директор Библиотеке Драган Којић. Највећи живи српски

Култура

26.02.2016 у 18:05

Српска књижевност се није уморила

У овогодишњем „Колу”, Српска књижевна задруга објавила је нови роман Радована Белог Марковића (1947), под насловом „Путникова циглана”. Један од јунака романа је и „мними литерата Р. Б. Марковић”, за кога аутор каже да је управо онакав списатељ какав, у ћелијском поимању, списатељ и треба да буде: маглени појав о којему се слегањем рамена највећма казује, неомрзнут ни изблиза толико колико се викало на њега... У Српској књижевној задрузи уприличен је округли сто на којем се разговарало о новом роману Радована Белог Марковића. Учествовало је петнаестак књижевних критичара и тумача, претежно млађе генерације. Раду округлог стола присуствовао је и аутор. На примеру романа „Путникова циглана”, истакао је у уводном слову Стојан Ђорђић, може се видети како Радован Бели Марковић уграђује у

Култура

24.02.2016 у 22:05

Бачић-Алимпић читанија од Андрића и Ћопића

Грандиозни роман Лава Толстоја „Рат и мир” налази се међу првих пет романа за које Британци лажу да су га прочитали, податак је Би-Би-Сија који је пренео „Гардијан”. Са друге стране, Би-Би-Си је недавно почео са приказивањем серије снимљене по овом литерарном класику, после које се роман „Рат и мир” први пут нашао на 50. месту на листи магазина Букселер, пошто је продато укупно 13.000 примерака ове књиге од децембра. Чињеница је да филм и телевизија држе будност читалаца, скрећући пажњу на вечити сјај појединих књижевних дела. Код нас очигледно не постоје атрактивне или скупе екранизације књижевних дела, а питање је колико су објективне листе читаности. Податке о томе колико се лаже у вези са прочитаним, нажалост, још увек немамо. Листа читаности Библиотеке града Београда проглашена је

Ритам

17.02.2016 у 15:40

Позориште је било и остало моје гнездо

Године нам само старост поклањају, чујем само ситну рају – наводи речи једне своје песме Зафир Хаџиманов, док прича како у осмој деценији, у коју је недавно ушао, почињу интимно да га муче разне ствари које године доносе. Додуше уз те муке и размишљања нашем познатом певачу, композитору, писцу и глумцу стижу и признања. И нека нова дешавања која говоре нешто сасвим супротно – да он упркос годинама не престаје да ради. Василов опасни бенд – Омладина ме слуша. Видим да је Васил схватио све оно што сам му некада говорио, а што је тада доживљавао као мучење. А томе је допринела Америка. Када је отишао у Америку допало му се све што је домаће. Тада је написао музику инспирисану нашим мелосом (македонским и српским), заправо, користио је народну традицију региона. Васил има

Ритам

17.02.2016 у 14:50

Брус Спрингстин објављује мемоаре у септембру

Њујорк – Легендарни музичар Брус Спрингстин објавиће своје мемоаре 27. септембра, четири дана након 67. рођендана, најавили су су издавачи. Спрингстин је провео седам година радећи на књизи која ће носити име „Рођен за трку”. Финансијски услови уговора нису објављени, али се претпоставља да је реч о милионском уговору између издавача и познатог америчког музичара, пренела је Бета. „Писати сам о себи је најсмешнији посао, али у оваквом пројекту, писац мора да обећа једно, а то је да открије читаоцима своје мисли. Трудио сам се да баш то урадим”, написао је Спрингстин у посвети. Према наводима издавачке компаније „Симон и Шустер” музичар је испричао причу о свом животу, од успомена из детињства у Њу Џерсију до успона у „звездано” музичко небо. Он је у мемоарима описао своје личне

Култура

15.02.2016 у 22:05

Хрват у штабу Драже Михаиловића

Звонимир Звонко Вучковић (Бијељина, 6. јул 1916 – Калифорнија, 21. децембар 2004), био је поручник у Краљевој гарди војске Краљевине Југославије и командант Првог равногорског корпуса Југословенске краљевске војске у Отаџбини за време Другог светског рата. Године 1942. проглашен је за војводу таковског. Био је један од водећих личности четничког покрета Драже Михаиловића. После рата важио је за истакнутог политичког емигранта. Српска књижевна задруга, у „Колу”, објавила је Вучковићево најпознатије мемоарско дело „Сећања из рата”, као и књигу „Од отпора до грађанског рата”. О књизи су говорили проф. др Александар Животић и Веља Павловић, а одломке из дела казивала је Јана Петровић. Вучковић је рођен у хрватској породици, од оца Петра Пркића и мајке Анке. Отац му је био родом из

Култура

10.02.2016 у 20:41

Књига „Хари Потер и уклето дете” стиже на лето

ЛОНДОН – Нови роман о догодовштинама славног чаробњака „Хари Потер и уклето дете”, наћи ће се у књижарама овог лета, најавила је данас ауторка Џоан Роулинг. Фокусирана на Харија и његовог млађег сина Албуса Северуса, радња осмог романа биће смештена 19 година од последњег заплета романа „Хари Потер и реликвије смрти”, преноси америчка телевизијска кућа Си-Ен-Ен. Америчка телевизија наводи да ће специјално пробно издање књиге о Харију Потеру бити пуштено у продају 31. јула у поноћ, само један дан након премијере у Лондону.

Култура

09.02.2016 у 21:49

Како је осмех сеоба постао суза

У Свечаној сали САНУ, Библиотека САНУ, чији је управник Миро Вуксановић, представила је „Сентандрејски зборник” (1–4) и књигу Динка Давидова „Детињство”, коју је објавила Српска књижевна задруга. О зборнику (1987–2015), чији је први уредник био Дејан Медаковић, а данас је Динко Давидов, говорио је Бранислав Тодић, а о књизи „Детињство” Душица Лечић Тошевски. Дејан Медаковић и Динко Давидов, уз Димитрија Е. Стефановића, подсетио је Миро Вуксановић, највише времена и знања дали су изучавању сентандрејске прошлости. Некад је Сентандреја била велико северно српско острво где су писали Чарнојевић, Рачани, Венцловић, Јаша Игњатовић и други, одакле су одјекивала звона са седам православних цркава, и тако редом. Данас је Сентандреја велики српски знак, дигнут на раван крај Владичанског двора и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

25.06.2026 у 07:40

Ванредно стање у Венецуели после разорних земљотреса, одмах се огласили Трамп и Мадуро

25.06.2026 у 07:35

Пожар у нафтном депоу после удара дрона, руска ПВО оборила 269 беспилотних летилица

25.06.2026 у 07:10

Живимо у атмосфери сталне претње

25.06.2026 у 07:09

Теретњаци на Батровцима чекају до пет сати, без задржавања за путничка возила

25.06.2026 у 07:05

Брисел тражи хапшење грчког посланика и бившег европског комесара за миграције

25.06.2026 у 07:04

Мотоциклиста тешко повређен у Београду