Utorak, 09.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: srpski jezik

Kultura
21.01.2017 u 15:00
Pomozi ili pomogni
U srpskom jeziku postoji veliki broj glagolskih dubleta. S vremenom, broj dubleta se smanjio u pojedinim oblicima (npr. u prezentu), ali dubleti se dobro čuvaju u aoristu (npr. stadoh/ stah, htedoh/ hteh), radnom gl. pride- vu (trgao/ trgnuo, maknuo/ makao), trpnom gl. pridevu (predat/ predan) i sl. Dubleti su često istraživani i komentarisani s normativnog aspekta, jer je najidealnija slika u jeziku kada imamo samo jedne oblike kao norma- tivne. Ipak, idealna jezička situacija nemoguća je zbog razvoja jezika i po-stojanje dubleta je, najčešće, sasvim opravdano. Pored normativnih rečni- ka i priručnika koji beleže standardne dublete u srpskom jeziku, konsta- tuju ih i normativne gramatike, pa su u morfologiji jasno izdvojeni obli- ci u kojima se javlja dubletizam, i mnoge dvostruke
Kultura
20.01.2017 u 15:00
Da li je nije nemoguće isto što i moguće je?
Nemoguće je danas otvoriti stranice bilo kojih dnevnih novina a da ne pročitate kako je neki političar izjavio da nije nerealno očekivati poboljšanje situacije, kako je neki sportski komentator rekao da pobeda nije nezaslužena, da ne pročitate da nije nevažno mišljenje biračkog tela. Znači li to da je realno očekivati poboljšanje situacije, da je pobeda zaslužena, da je mišljenje biračkog tela važno? Kao što je poznato, u matematici je proizvod dva negativna broja pozitivan broj, slično kao što u logici važi zakon dvostruke negacije
Kultura
18.01.2017 u 12:05
Kakva imena danas dajemo našoj deci?
Davanje ličnog imena novorođenčetu predstavlja čin u kome se ogledaju i ukrštaju različiti sociološki, psihološki i kulturološki faktori karakteristični kako za pojedinca tako i za celokupnu zajednicu. Za ilustraciju ove tvrdnje dobro mogu nam poslužita samo dva primera iz Vukovog Srpskog rječnika. Uz odrednicu vuk Karadžić navodi sledeće reči: Kad se kakvoj ženi ne dadu djeca, onda nadjene detetu ime Vuk, jer misle da im djecu vještice jedu, a na vuka da neće smjeti udariti (zato su i meni ovako ime nadjeli). Zaštitni (profilaktički) karakter imala su u prošlosti i imena sa pridevom živ u osnovi: Dabiživ (da bude živ), Živan, Živana, Živko i sl. Tako se u Vukovom rječniku ime Živko tumači na sledeći način: Mnogi ovo ime djeci zato nadjevaju da bi djeca življela. Gdekoje žene kad
Kultura
12.01.2017 u 15:00
Jezik i politika
Bosanski naučni časopis „Pedijatrija danas” štampa se na engleskom jeziku, a uredništvo planira da mu, promenom naziva, da naglašeni regionalni karakter („Balkanski žurnal za pedijatriju”). Za takav poduhvat važno je da autori budu sa šireg područja, pa je potpisnik ovog teksta zamoljen da pošalje svoj prilog. Tekst je primljen sa dužnom zahvalnošću, ali se postavilo pitanje naslova. Naime, traženo je da se sintagma „zemlje koje dele isti jezik” zameni i glasi „zemlje u kojima se govori međusobno razumljivim jezikom”.
Kultura
06.01.2017 u 12:05
Jezička i misaona (ne)pismenost
Misaona i jezička pismenost su po pravilu međusobno uslovljene. Ali na komunikativnom planu kud i kamo je bitnija misaona pismenost. Jer, ako je iskaz smislen, ako nije značenjski protivurečan, njim se ipak, i kad je jezičkim pravilima nesaglasan, dakle i kad je normativno nekorektan, prenosi određena informacija. Među nužne uslove misaone pismenosti i logičkog mišljenja uopšte spada princip neprotivurečnosti, koji podrazumeva da isti pojam istovremeno ne može biti okarakterisan isključujućim (suprotnim) karakteristikama.
Kultura
29.12.2016 u 13:30
Sve reči srpskoga jezika
Savremena deskriptivna leksikografija koja podrazumeva izradu jednojezičnih rečnika opšteg tipa razvija se u aktuelnom trenutku u dva svoja osnovna metodološka pravca: prvo, u pravcu izrade jednojezičnih deskriptivnih rečnika namenjenih izvornim govornicima datog jezika, u kojima se teži što obuhvatnijem predstavljanju leksikona s ciljem tumačenja i razumevanja manje poznatih reči i proširivanja leksičkog fonda korisnika i, drugo, u pravcu izrade jednojezičnih deskriptivnih rečnika namenjenih prvenstveno učenju jezika
Kultura
24.12.2016 u 15:00
Može li nešto biti „ničim izazvano”
U „Ve­čer­njim no­vo­sti­ma“ i u no­vi­na­ma „Da­nas“ zabele­ži­li smo dve va­ri­jan­te iste kon­struk­ci­je, u pr­vim „ni­čim ne­i­za­zvan“, u dru­gim „ni­čim iza­zvan“: „Ni­čim ne­i­za­zvan, vi­so­ki pred­stav­nik u BiH Va­len­tin In­cko za­pre­tio je me­đu­na­rod­nom voj­nom in­ter­ven­ci­jom“ („Ve­čer­nje no­vo­sti“, 16. 12. 2016, 2: Mi­ro­slav Fi­li­po­vić); „Se­ća­te li se ko­li­ko sam pu­ta Pa­no­vi­ću na­bi­jao na nos me­ko­ću sr­ca ko­ja ga je na­vo­di­la da iz se­va­pa ob­ja­vlju­je ni­čim iza­zva­ne tek­stu­al­ne skle­po­ti­ne Ma­rin­ka M. Vu­či­ni­ća“ („Da­nas“, 1. 12. 2016: Sve­ti­slav Ba­sa­ra, „Fa­mo­zno”). Pr­vu je, kao što se vi­di, upo­tre­bio no­vi­nar, dru­gu, u svo­joj ko­lum­ni „Fa­mo­zno“, sa­vre­me­ni srp­ski pi­sac Sve­ti­slav Ba­sa­ra. Upo­treb­nu
Kultura
22.12.2016 u 14:05
Nerazumljive i nepoznate reči u lirici
Folklorni tekstovi, u prvom redu srpske narodne pesme, danas se više ne mogu čitati bez manje ili veće pomoći rečnika. Veliki broj reči iz ovih pesama pripada periferiji leksičkog sistema i istoriji jezika (dijalekatske, zastarele, istorijske, reči stranog porekla), stilski obojenoj leksici (arhaične) ili istoriji kulture (reči koje se odnose na pojmove i predmete tradicionalne kulture kojih danas više nema), zbog čega ih savremeni čitaoci, pogotovo mlađi, ne mogu razumeti.
Kultura
15.12.2016 u 15:05
Rodno osetljiv jezik u javnoj upotrebi (2)
  Kako bismo mogli razgovarati o rodnoj ravnopravnosti u jeziku, prvo što moramo jeste da pogledamo kako se upotrebljavaju titule, nazivi zanimanja i vlastita imena čiji su nosioci žene. Naime, ti oblici predstavljaju manifestaciju rodno osetljivog jezika, pa je važno osvrnuti se na to kako se mediji u svojim vestima, izveštajima i reportažama odnose prema njima. Jedino na taj način možemo izneti određene zaključke o tome koliko je kategorija roda vidljiva u medijima. Rodno osetljiv jezik jeste jezik u kojem je kategorija roda jasno vidljiva i koji u sebi ne sadrži eksplicitne ni implicitne uvredljive ili diskriminišuće izraze.
Društvo
14.12.2016 u 14:11
Akcija „Negujmo srpski jezik” širom Srbije
Nekadašnja akcija Grada Beograda „Negujmo srpski jezik” sada je prerasla u republičku akciju, a kako je najavio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, u narednoj godini u okviru ovog programa širom Srbije, u školama i domovima kulture, biće organizovani seminari i predavanja posvećeni srpskom jeziku. Takođe, kako je najavio Vukosavljević, imajući na umu ulogu srpskog jezika u oblikovanju nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta, pitanja jezičke kulture i pravilnog izražavanja biće u fokusu ne samo u medijima i javnom prostoru, već će se težiti podizanju nivoa osnovne pismenosti na svim obrazovnim nivoima i u svim strukama.
Početna / Tagovi
09.06.2026 u 22:57
Kanada: Lažni pilot leteo na avionima Boing 767, 777 i 787
09.06.2026 u 22:54
Moskva: trostruko više terorističkih krivičnih dela nego 2023. godine
09.06.2026 u 22:52
Kuleba ne veruje da je Ukrajina preokrenula tok situacije na frontu
09.06.2026 u 22:47
Razgovor sa piscem Olivijeom Gezom u Francuskom institutu u Beogradu
09.06.2026 u 22:39
Mesarovićeva u Zrenjaninu sa Salapurom i Šaosjangom o razvojnim potencijalima grada
09.06.2026 u 22:38
Dodik: Geopolitički položaj RS dobar jer imamo dobre odnose sa SAD, Rusijom i Kinom
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation