Identitet i istorija naroda čuva se u jeziku

Za­da­tak In­sti­tu­ta je i rad na ve­li­kom Reč­ni­ku srp­sko­hr­vat­skog knji­žev­nog i na­rod­nog je­zi­ka, za­po­čet u Lek­si­ko­graf­skom od­se­ku. Od 1959. do 2015. ob­ja­vlje­no je 19 to­mo­va Reč­ni­ka. O ka­kvom je mo­nu­men­tal­nom po­du­hva­tu reč, ilu­stru­je či­nje­ni­ca da je pla­ni­ra­no naj­ma­nje tri­de­set to­mo­va i ob­u­hvat oko 500.000 poj­mo­va.  

In­sti­tut pa­ra­lel­no re­a­li­zu­je još če­ti­ri pro­jek­ta, ko­ji se ti­ču opi­sa i stan­dar­di­za­ci­je sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka, iz­ra­de Reč­ni­ka cr­kve­no­slo­ven­skog je­zi­ka srp­ske re­dak­ci­je i Eti­mo­lo­škog reč­ni­ka, kao i is­tra­ži­va­nja di­ja­le­ka­ta na ce­lo­kup­nom srp­skom je­zič­kom pro­sto­ru.

Pri In­sti­tu­tu je i se­di­šte Od­bo­ra za stan­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka, ko­ji će u de­cem­bru obe­le­ži­ti ju­bi­lej – 20 go­di­na po­sto­ja­nja.

„In­sti­tut ima 65 sa­rad­ni­ka, od ko­jih 41 ima zva­nje dok­to­ra na­u­ka. Ko­le­ge re­dov­no uče­stvu­ju na kon­gre­si­ma i struč­nim sku­po­vi­ma sla­vi­sta u ze­mlji i ino­stran­stvu, ali i u re­a­li­za­ci­ji ka­pi­tal­nih me­đu­na­rod­nih pro­je­ka­ta. In­sti­tut ko­mu­ni­ci­ra sa srod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u Polj­skoj, Če­škoj, Ma­ke­do­ni­ji, Slo­ve­ni­ji Ru­si­ji... S udru­že­nji­ma Sr­ba u Ru­mu­ni­ji i Ma­đar­skoj ima­mo ugo­vo­re o sa­rad­nji”, is­ti­če dr Ja­sna Vla­jić Po­po­vić, di­rek­tor  In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU. 

Ka­ko i pri­li­či ku­ći je­zi­ko­slo­va­ca, In­sti­tut iz­da­je čak če­ti­ri struč­na ča­so­pi­sa. Tri je po­kre­nuo Alek­san­dar Be­lić (1876–1960), naj­zna­čaj­ni­ji srp­ski i je­dan od vo­de­ćih svet­skih lin­gvi­sta pr­ve po­lo­vi­ne 20. ve­ka, ujed­no i pr­vi di­rek­tor In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU.

„Srp­ski di­ja­lek­to­lo­ški zbor­nik”, pr­vi put je iza­šao 1905. i sma­tra se jed­nim od na­ših naj­sta­ri­jih ča­so­pi­sa. „Ju­žno­slo­ven­ski fi­lo­log” se po­ja­vio 1913, a auto­ri pri­lo­ga u po­čet­ku su go­to­vo od­re­da bi­li ino­stra­ni lin­gvi­sti, s ko­ji­ma je Be­lić, kao ru­ski i ne­mač­ki đak, us­po­sta­vio pri­ja­telj­stva još to­kom ško­lo­va­nja. Ča­so­pis „Naš je­zik”, po­sve­ćen kul­tu­ri go­vo­ra i je­zič­kim po­u­ka­ma, po­čeo je da iz­la­zi 1932, a od 2000. go­di­ne In­sti­tut iz­da­je i ča­so­pis „Lin­gvi­stič­ke ak­tu­el­no­sti”. Osim po­bro­ja­ne struč­ne pe­ri­o­di­ke, po­sto­ji bo­ga­ta pro­duk­ci­ja mo­no­graf­skih stu­di­ja i te­mat­skih zbor­ni­ka. 

„Po­no­sni smo i na is­ko­rak u di­gi­ta­li­za­ci­ju, na na­še plat­for­me pre­pis.org i ras­kov­nik.org”, ka­že di­rek­tor in­sti­tu­ta dr Ja­sna Vla­jić Po­po­vić. Deo knji­škog i ru­ko­pi­snog na­sle­đa je „pre­ve­den” u di­gi­tal­ne for­me i obo­ga­ćen ala­ti­ma za pre­tra­ži­va­nje sa­dr­ža­ja. Ta­ko su sa­da sva tri iz­da­nja Vu­ko­vog reč­ni­ka do­stup­na ko­ri­sni­ci­ma glo­bal­ne mre­že, kao i Di­ja­le­kat­ski reč­nik Gli­go­ri­ja Gli­še Ele­zo­vi­ća i Reč­nik go­vo­ra ju­žne Sr­bi­je Mom­či­la Zla­ta­no­vi­ća. 

„Po­sto­je evrop­ska me­ri­la ko­ja pre­ci­zno pro­pi­su­ju šta je­dan je­zik tre­ba da ima da bi bio va­lja­no opi­san. Pred na­ma je još mno­go po­sla da bi­smo do­se­gli te stan­dar­de, a za ostva­re­nje ta­kvog ci­lja neo­p­hod­na je fi­nan­sij­ska i sva­ka dru­ga po­dr­ška dr­ža­ve”, za­klju­ču­je dr Ja­sna Vla­jić Po­po­vić.