Četvrtak, 11.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: srpski jezik

Kultura
06.11.2016 u 15:10
Jezik nas uvek iznenadi
Čini se da većinu reči u nekom jeziku govornici bez nedoumica mogu identifikovati kao jezičke jedinice svog maternjeg jezika, ali ima i onih za koje ne mogu da se opredele jednoglasno. Kao primer mogu se navesti odgovori ispitanika u jednoj anketi koju je sproveo prof. Aleksandar Milanović. On je na naučnom skupu posvećenom poeziji akademika Milosava Tešića upitao 12 uglednih srpskih književnih kritičara da li je Tešićeva imenica bubnjalica novostvorena reč. Petoro ispitanika je odgovorilo potvrdno, šestoro odrično, a jedan listić je ostao nepopunjen.
Kultura
05.11.2016 u 15:15
Jesu li strah i hrabrost dve strane iste medalje
U sa­vre­me­nom srp­skom je­zi­ku ose­ća­nja ili emo­ci­je mo­gu se ozna­či­ti ime­ni­ca­ma (lju­bav, ra­dost, tu­ga), pri­de­vi­ma (za­lju­bljen, ra­do­stan, tu­žan) i gla­go­li­ma (vo­le­ti, ra­do­va­ti se, tu­go­va­ti). Raz­li­či­te vr­ste re­či ozna­ča­va­ju raz­li­či­te ele­men­te stvar­no­sti i re­la­ci­je me­đu nji­ma. Ta­ko će ime­ni­ca ozna­či­ti kva­li­tet, vr­stu emo­ci­je − ra­dost, pri­dev će nam re­ći ka­kva je oso­ba ko­ja do­ži­vlja­va da­tu emo­ci­ju − ra­do­stan, dok će se gla­go­lom uka­za­ti na raz­li­ke iz­me­đu onih ko­ji ose­ća­ju − ra­do­va­ti se i onih ko­ji u dru­go­me da­tu emo­ci­ju iza­zi­va­ju − ra­do­va­ti (ne­ko­ga).
Kultura
04.11.2016 u 15:00
Muška i ženska ljubomora, strast...
Lju­bav, ra­dost, tu­ga, strah...  Ose­ća­nja pro­ži­ma­ju sva­ki naš dan. Mi o nji­ma raz­mi­šlja­mo, oslu­šku­je­mo ih ili ih sti­dlji­vo raz­ot­kri­va­mo dru­gi­ma. Raz­mi­sli­te o to­me ko­li­ko če­sto ko­ri­sti­mo re­či ko­je ozna­ča­va­ju ose­ća­nja – bi­lo da su u pi­ta­nju ona ko­ja lič­no do­ži­vlja­va­mo, bi­lo da je reč o ose­ća­nji­ma dru­gih. Ako uz­me­te pa­pir i olov­ku u ru­ke i poč­ne­te da za­pi­su­je­te re­či ko­ji­ma se ozna­ča­va­ju emo­ci­je, iz­ne­na­di­će­te se ka­da bu­de­te za­sta­li kod bro­ja 9 ili 10 − da ma­lo raz­mi­sli­te, da se pri­se­ti­te. I mo­žda će­te na­sta­vi­ti, mo­žda će­te se se­ti­ti još po­ne­ke, ali će vam re­či na­vi­ra­ti sve spo­ri­je i spo­ri­je. Pro­baj­te!  Po­gle­daj­te, sa­da, svoj spi­sak. Si­gur­na sam da će­te
Kultura
03.11.2016 u 13:05
Pobednici tranzicije – danas golje, sutra bogataši
Ka­kav smo na­rod i ko­li­ko for­ma če­sto za­ma­glju­je su­šti­nu u po­gle­du i do­ži­vlja­ju na­šeg pro­seč­nog su­na­rod­ni­ka – po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da jed­ni o dru­gi­ma če­sto go­vo­ri­mo i me­đu­sob­no se oslo­vlja­va­mo, kva­li­fi­ku­je­mo, pot­ce­nju­je­mo i ni­po­da­šta­va­mo na osno­vu lo­šeg ma­te­ri­jal­nog sta­nja ili dru­štve­nog sta­tu­sa. Ne­do­sta­tak nov­ca, sku­pe ode­će i mod­nih de­ta­lja mo­ti­vi­še po­grd­ne na­zi­ve kao što su go­lja, dro­nja, dro­njak, odr­pa­nac i broj­ne dru­ge.
Kultura
02.11.2016 u 14:30
Falsifikati u srpskoj kulturnoj baštini u BiH
Ma­lo je je­zi­ka či­ji su in­te­gri­tet i iden­ti­tet do te mje­re ugro­že­ni do ko­je je ugro­žen srp­ski je­zik, po­seb­no na pod­ruč­ju BiH. Kao što u vri­je­me Be­nja­mi­na Ka­la­ja ima­mo stva­ra­nje bo­san­ske na­ci­je pre­ko ina­u­gu­ri­sa­nja bo­san­skog kao ze­malj­skog je­zi­ka, isto ta­ko i da­nas bo­šnjač­ka i je­zič­ka i slu­žbe­na po­li­ti­ka po­ku­ša­va­ju na­met­nu­ti i dru­gim na­ro­di­ma u BiH na­ziv je­zi­ka ko­ji su sa­mi iza­bra­li. Dru­gim ri­je­či­ma, ter­min bo­san­ski je­zik da­nas ima zna­če­nje ne je­zi­ka Bo­šnja­ka, ne­go Ka­la­jev(sk)o zna­če­nje ze­malj­skog je­zi­ka – je­zi­ka svih sta­nov­ni­ka Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
Kultura
01.11.2016 u 15:00
Kada je Crnogorac lenj a Bosanac glup
Me­đu re­či­ma po­grd­nog zna­če­nja u srp­skom je­zi­ku po­seb­nu gru­pu či­ne one ko­ji­ma se čo­vek ime­nu­je na osno­vu pri­pad­no­sti ne­koj et­nič­koj sku­pi­ni. Ta­ko u Ma­ti­či­nom reč­ni­ku na­la­zi­mo pe­jo­ra­ti­ve Bo­san­če­ros, Ma­đa­ren­ti­na, Ci­ga­ni­ja, Ci­gan­šti­na, Cr­no­gor­či­na, Šva­bu­ri­na i dru­ge kod ko­jih se ne­ga­tiv­no eks­pre­siv­no zna­če­nje po­sti­že od­go­va­ra­ju­ćim na­stav­ci­ma. Isti reč­nik, s dru­ge stra­ne, be­le­ži i niz aso­ci­ja­tiv­nih, me­ta­fo­rič­kih pe­jo­ra­ti­va ovog ti­pa, me­đu ko­ji­ma su, re­ci­mo, lac­man, ža­bar, mač­kar, usta­ša ili ese­so­vac.
Kultura
31.10.2016 u 19:00
Kakav muškarac u jeziku postaje baba
Kao posebno zanimljiva grupa reči u leksičkom sistemu srpskog jezika izdvajaju se pejorativi koji se koriste u imenovanju čoveka. Posredi su različite reči pogrdnog, prezrivog i podrugljivog značenja kojima se u našem jeziku imenuju pripadnici određenih društvenih grupa. Njihovim proučavanjem dolazimo do zanimljivih zapažanja i zaključaka o tome kako se na planu leksike, tj. rečničkog fonda srpskog jezika manifestuju različiti vidovi diskriminacije i izopštavanja koji su prisutni u našem društvu i nacionalnoj kulturi, te sa kojima se svakodnevno susrećemo, kako u neformalnoj – tako i u javnoj komunikaciji i jeziku medija.
Kultura
30.10.2016 u 15:00
Koja je rakija antizortin
Godine 1996, prof. dr Darinka Gortan Premk priredila je i objavila jednu knjižicu sačuvanu u zaostavštini Ive Andrića. Reč je o rukopisnom rečniku koji se u Katalogu ličnog fonda Ive Andrića vodi pod nazivom Rečnik odomaćenih reči i izraza. „To je jedna  šarena sveska na linije sa tvrdim koricama“, piše D. Gortan Premk, „formata 14,5 puta 22 santimetra, za azbučnu notaciju podataka. U nju je I. Andrić beležio olovkom, a samo na dva mesta mastilom, reči i izraze pod odgovarajućim slovima. U samoj svesci nema naziva rečnika, a kako je do njega došlo još uvek ne znamo. Reči je zapisivao u različito vreme, kad bi ih  u kakvom razgovoru čuo ili, ređe, kad bi ih negde pročitao; ove iz pisanih tekstova ekscerpirane reči Andrić je naknadno sam precrtao“. Rečnik sadrži samo 656
Kultura
29.10.2016 u 15:00
Malograđanština uživa u praznim rečima
Ista reč u jed­noj kon­tek­stu­al­noj re­a­li­za­ci­ji mo­že da re­flek­tu­je po­zi­tiv­nu oce­nu u smi­slu bla­go­na­klo­no­sti, sim­pa­ti­je, a u dru­goj da se oce­ni kao ne­po­želj­na. Ta­kva je npr. reč mla­đa­ri­ja (Mla­đa­ri­ja za­se­ni­la sta­ru gar­du umet­ni­ka / Zar ne gle­da­mo sva­kog da­na u jav­nom pre­vo­zu ka­ko mla­đa­ri­ja ig­no­ri­še sta­ri­ju če­ljad). Na­i­me, ra­di se o kul­tu­ro­lo­škim seg­men­ti­ma ko­ji uti­ču na zna­če­nje re­či a deo su eks­pre­siv­no­sti. Eks­pre­si­ja, od­no­sno su­bjek­tiv­na oce­na u je­zi­ku re­a­li­zu­je se kao po­zi­tiv­na ili ne­ga­tiv­na kva­li­fi­ka­ci­ja ko­ju go­vor­nik do­de­lju­je sa­dr­ža­ju na ko­ji se od­no­si. Ka­da uče­snik u ko­mu­ni­ka­ci­ji upo­tre­bi re­či kao što su ba­lav­čad (Zar si ti čo­vek? ... Kad slu­šaš že­ne i
Društvo
27.10.2016 u 16:18
Formiran Odbor za sprovođenje Akcije „Negujmo srpski jezik”
U okviru proširenja Akcije „Negujmo srpski jezik” na republički nivo, Ministarstvo kulture i informisanja formiralo je poseban odbor koji će se baviti poslovima i aktivnostima vezanim za sprovođenje akcije.
Početna / Tagovi
11.06.2026 u 10:29
Cena nafte ispod 90 dolara, čeka se odluka ECB o kamatnim stopama
11.06.2026 u 10:24
Bejbi bum u Republici Srpskoj: za 24 sata rođene 42 bebe
11.06.2026 u 10:23
U Kazahstanu otkriven redak keramički vrč iz 6. veka
11.06.2026 u 10:22
Predstavnik plenumaša: Na Kosovu i Metohiji je situacija dobra, ljudi se dole vole
11.06.2026 u 10:15
Argentina na meti
11.06.2026 u 10:13
Kanada predlaže zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation