Tag: srpski jezik

 Dragocenom serijom tekstova pod opštim naslovom (Sa)Čuvajmo srpski jezik Politika je učinila redak iskorak u brizi za očuvanje srpskoga jezika i omogućila nosiocima raznovrsnih znanja o mnogim njegovim aspektima da se svojim pogledima predstave ne samo specijalistima za pojedine domene srpskoga jezika nego i mnogo široj kulturnoj i naučnoj javnosti. Neke pojedinosti formulisane u tim raspravama...

  Ni­je neo­bič­no da u raz­li­či­tim dr­ža­va­ma je­dan knji­žev­ni je­zik ima raz­li­čit sta­tus: da u jed­noj bu­de ve­ćin­ski a u dru­goj ma­njin­ski. Ali je sva­ka­ko vi­še ne­go neo­bič­no – da je­dan je­zik isto­vre­me­no u is­toj dr­ža­vi bu­de i ve­ćin­ski i ma­njin­ski. Ta­kve pri­me­re (so­cio)lin­gvi­stič­ka li­te­ra­tu­ra, ko­li­ko nam je po­zna­to, i ne be­le­ži. Ka­ko bi ih i...

Upor­no i ar­gu­men­to­va­no za­stu­pa­ju­ći svo­je sta­vo­ve, Ka­ra­džić je po­lo­vi­nom XIX sto­le­ća pro­kr­čio put svo­joj re­for­mi. Ona je ima­la ši­rok kul­tu­ro­lo­ški do­met, da­ju­ći zna­ča­jan do­pri­nos učvr­šći­va­nju srp­ske na­ci­o­nal­ne sve­sti. Iako je ži­vot pro­veo u pro­go­ni­ma i osku­di­ci, a nje­go­va de­la če­sto bi­la kri­ti­ko­va­na i za­bra­nji­va­na, u Ka­ra­dži­ću su...

U re­for­mi srp­skog knji­žev­nog je­zi­ka Ka­ra­džić je imao da re­ši dva ključ­na pi­ta­nja: pi­ta­nje azbu­ke ko­ja će od­go­va­ra­ti fo­net­skom si­ste­mu srp­skog (na­rod­nog) je­zi­ka i pi­ta­nje iz­bo­ra di­ja­le­kat­ske osno­vi­ce za srp­ski knji­žev­ni je­zik. Svo­ju re­for­mu ći­ri­li­ce Ka­ra­džić je ot­po­čeo pod fo­net­skim na­če­lom „Pi­ši kao što go­vo­riš“ (J.  K. Ade­lung), te­že­ći...

Karadžićeva filološka delatnost bila je od samog početka usredsređena na pitanja srpskog nacionalnog potvrđivanja. I sami nazivi Karadžićevih dela, Srpski rječnik (1818), Srpska gramatika (1818), Narodne srpske pripovijetke (1821), Narodne srpske pjesme (1823), Narodne srpske poslovice (1836) itd., o tome rečito govore. Takav pristup je od Karadžića tražio jasan raskid sa crkvenom tradicijom u...

  Aka­dem­sko iz­u­ča­va­nje srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti na Mo­skov­skom uni­ver­zi­te­tu po­če­lo je 1835. uvo­đe­njem na­stav­nog pred­me­ta  Isto­ri­ja i knji­žev­nost slo­ven­skih na­reč­ja. U nje­go­vim okvi­ri­ma stu­den­ti su do­bi­ja­li in­for­ma­ci­je i o srp­skom je­zi­ku.  Već je 1837.  na te­mu „O na­rod­nom pe­sni­štvu slo­ven­skih ple­me­na” Osip Bo­đan­ski od­bra­nio...

Istraživanja i ankete sprovedeni u Paraćinu, Nišu, Vranju i Leskovcu, urbanim centrima na kosovsko-resavskom i prizrensko-timočkom dijalekatskom području, pokazali su da su to gradske sredine u kojima socijalno raslojavanje veoma ograničeno utiče na govor pojedinca, pa su razlike govornika po osnovu njihovog socijalnog statusa zasad još nedovoljno uočljive. U javnim službama, pa čak i u nastavi,...

Hoćete li ĆĆ ili ipsilon Ž, upita me ljubazna službenica MUP-a nedavno kada sam registrovao auto. Zbunih se pred ovom lingvističkom pitalicom, ali ipak odlučih da izbegnem kombinaciju sa jednom nepoznatom i odabrah kvačice. Koji genije je smislio pravopis za srpske registarske tablice? Policija ima dara za gramatiku. Zato joj je država poverila da brine o jeziku na tablicama.   Srpske vlasti...

Okrugi sto „Šezdeset godina nakon Novosadskog dogovora: Srpska jezička politika danas”, održan je u Kulturnom centru Novog Sada, jer se 10. decembra navršilo tačno 60 godina od Novosadskog dogovora, kojim je, između ostalog, u Srbiju uvedena dvoazbučnost: „Oba pisma, latinica i ćirilica, ravnopravna su; zato treba nastojati da i Srbi i Hrvati podjednako nauče oba pisma” (tačka 3). U radu...