Таг: српски језик

  Ни­је нео­бич­но да у раз­ли­чи­тим др­жа­ва­ма је­дан књи­жев­ни је­зик има раз­ли­чит ста­тус: да у јед­ној бу­де ве­ћин­ски а у дру­гој ма­њин­ски. Али је сва­ка­ко ви­ше не­го нео­бич­но – да је­дан је­зик исто­вре­ме­но у ис­тој др­жа­ви бу­де и ве­ћин­ски и ма­њин­ски. Та­кве при­ме­ре (со­цио)лин­гви­стич­ка ли­те­ра­ту­ра, ко­ли­ко нам је по­зна­то, и не бе­ле­жи. Ка­ко би их и...

Упор­но и ар­гу­мен­то­ва­но за­сту­па­ју­ћи сво­је ста­во­ве, Ка­ра­џић је по­ло­ви­ном XIX сто­ле­ћа про­кр­чио пут сво­јој ре­фор­ми. Она је има­ла ши­рок кул­ту­ро­ло­шки до­мет, да­ју­ћи зна­ча­јан до­при­нос учвр­шћи­ва­њу срп­ске на­ци­о­нал­не све­сти. Иако је жи­вот про­вео у про­го­ни­ма и оску­ди­ци, а ње­го­ва де­ла че­сто би­ла кри­ти­ко­ва­на и за­бра­њи­ва­на, у Ка­ра­џи­ћу су...

У ре­фор­ми срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка Ка­ра­џић је имао да ре­ши два кључ­на пи­та­ња: пи­та­ње азбу­ке ко­ја ће од­го­ва­ра­ти фо­нет­ском си­сте­му срп­ског (на­род­ног) је­зи­ка и пи­та­ње из­бо­ра ди­ја­ле­кат­ске осно­ви­це за срп­ски књи­жев­ни је­зик. Сво­ју ре­фор­му ћи­ри­ли­це Ка­ра­џић је от­по­чео под фо­нет­ским на­че­лом „Пи­ши као што го­во­риш“ (Ј.  К. Аде­лунг), те­же­ћи...

Караџићева филолошка делатност била је oд самог почетка усредсређена на питања српског националног потврђивања. И сами називи Караџићевих дела, Српски рјечник (1818), Српска граматика (1818), Народне српске приповијетке (1821), Народне српске пјесме (1823), Народне српске пословице (1836) итд., о томе речито говоре. Такав приступ је од Караџића тражио јасан раскид са црквеном традицијом у...

  Ака­дем­ско из­у­ча­ва­ње срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти на Мо­сков­ском уни­вер­зи­те­ту по­че­ло је 1835. уво­ђе­њем на­став­ног пред­ме­та  Исто­ри­ја и књи­жев­ност сло­вен­ских на­реч­ја. У ње­го­вим окви­ри­ма сту­ден­ти су до­би­ја­ли ин­фор­ма­ци­је и о срп­ском је­зи­ку.  Већ је 1837.  на те­му „О на­род­ном пе­сни­штву сло­вен­ских пле­ме­на” Осип Бо­ђан­ски од­бра­нио...

Истраживања и анкете спроведени у Параћину, Нишу, Врању и Лесковцу, урбаним центрима на косовско-ресавском и призренско-тимочком дијалекатском подручју, показали су да су то градске средине у којима социјално раслојавање веома ограничено утиче на говор појединца, па су разлике говорника по основу њиховог социјалног статуса засад још недовољно уочљиве. У јавним службама, па чак и у настави,...

Хоћете ли ЋЋ или ипсилон Ж, упита ме љубазна службеница МУП-а недавно када сам регистровао ауто. Збуних се пред овом лингвистичком питалицом, али ипак одлучих да избегнем комбинацију са једном непознатом и одабрах квачице. Који геније је смислио правопис за српске регистарске таблице? Полиција има дара за граматику. Зато јој је држава поверила да брине о језику на таблицама.   Српске власти...

Округи сто „Шездесет година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас”, одржан је у Културном центру Новог Сада, јер се 10. децембра навршило тачно 60 година од Новосадског договора, којим је, између осталог, у Србију уведена двоазбучност: „Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма” (тачка 3). У раду...

Жена улази у кафић и наручује капучино, а затим се обраћа пријатељици и пита је да ли је можда видела нови филм Ал Пачина „Дивља Салома”. Конобар помисли да има посла са „госпоџом” – фолиранткињом. Међутим, она се само труди да говори по правопису српског књижевног језика, жели да покаже да је и то могуће, упркос општем згражању. Веровали или не, када наручите капучино, бићете по правопису...