Слика света и вредносни систем

Рад на изради великог Речника Српске академије наука и уметности као и све веће интересовање младих истраживача за лексикологију (науку о значењу речи), навели су неке колеге из Института за српски језик САНУ да изаберу теме својих докторских дисертација које повезују њихово лексикографско искуство стечено у раду на речнику са лексиколошким теоријама, које су научили на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Читаоци „Политике“ ће у наредним данима имати прилику да прочитају серију текстова сарадника овог института, који су инспирисани њиховим докторским дисертацијама, а прилагођени широкој публици. Ови текстови представљају ретку прилику да се шира публика на приступачан начин упозна са садржајем научних радова чланова једне уважене научне институције као што је Институт за српски језик САНУ, а чији су резултати верификовани у другој значајној научној институцији – на Филолошком факултету Универзитета у Београду. У времену лаке и брзе забаве у којем живимо, било би добро да оваквих покушаја има више, у свим наукама и научним средиштима, како би се у грађанству ширило интересовање за науку и популаризовале праве вредности. Научне институције, поред осталог, имају обавезу и одговорност да своје резултате и достигнућа приближе ширим масама, а не да их представљају само у уским, затвореним научним круговима. Аутори неких од ових чланака жалили су се да им је за њихово писање било потребно више концентрације и труда него за прилоге у научним часописима. Ово је разумљиво, јер није лако износити научне чињенице свима разумљивим језиком. Због тога овај труд на популаризацији науке ваља уважавати бар делимично онолико колико и рад у елитној науци. Сви ови текстови, као и неки други, биће објављени у књизи „Речи под лупом“, у издању издавачке куће Танеси.   
Читаоци заинтересовани за језичка питања упознаће се са речима које имају највише значења у српском језику. Сазнаће да у те речи спадају именице ватра, глава, кућа, придев оштар, глаголи ићи, донети, држати. Језик чува многе доказе о томе колико је кућа важна у српској култури. Многобројна значења, изведенице и фраземи (устаљени изрази од двеју или више речи, чије значење обично не произлази из значења саставних делова) у то нас уверавају – држати отворену кућу, бити као код своје куће, моја кућица, моја слободица! Међу речима које имају много значења спадају и оне које означавају животиње. Због тога ће бити помена и о лавовима, горилама, мацама, змијама, када означавају људе, као и о буби, мечки, мишу, змају, када се односе на предмете. Сазнаћемо да је сат најчешћи именички турцизам у српском језику, али ћемо се упознати и са осталим најучесталијим турцизмима. У тексту који открива порекло назива за јела која се припремају у српској кухињи биће речи о томе да половина назива (па самим тим и половина јела) спада у позајмљене, а међу њима је највише турцизама, што значи да је турска кухиња највише утицала на српску и да се тај утицај осећа и до данас. Упознаћемо се са јабукама петровачом, памуклијом, шимширком, крушкама јагодњачом, јечмењачом, лубеничарком и другим називима за аутохтоне српске воћке које полако нестају, па је требало сакупити њихове називе и сачувати их од заборава. Међу занимљиве речи нашег језика спадају глаголи са више префикса (поиспрепродавати, изнаразговарати се), као и збирне именице (жгепчад, просјачад, мангупчад, ситнеж, пилеж, младеж), па ће и њима бити посвећена одговарајућа пажња. Многобројна истраживања показала су да смо склонији у креирању назива за људе непожељних него пожељних особина, па ће се у неким тестовима осветлити пејоративи који се у српском језику користе за стара лица, за припаднике различитих друштвених група или појединаца.
Све већу пажњу у лексиколошким истраживањима привлаче речи којима се исказују апстрактни појмови. Упознаћемо се са податком да жене и мушкарци имају различите прототипичне емоције и да за жене у ту групу спадају радост, туга и љубав, а за мушкарце туга, жалост и мржња. Добићемо одговор на питања како и зашто емоције прерастају у особине и да ли је храброст емоција или особина. Размислићемо о томе да ли храброст подразумева страх и може ли се бити храбар, а не бити уплашен? Сазнаћемо како у нашој наивној слици света некога заволимо, заљубимо се и замрзимо и како апстрактно значење предлога не можемо разумети док их не конкретизујемо у просторним димензијама.
Упознаћемо се и са застарелим изразима које данас делимично или у целини више не употребљавамо и са старим изразима библијског порекла који су у живој употреби, а не познајемо њихова изворна значења.
Основна порука свих ових текстова јесте да речи које свакодневно користимо и које су забележене у Речнику САНУ, речницима Матице српске и другим речницима српског језика откривају слику света и систем вредности говорника српског језика.
Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду