Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
102.49	103.1	102.8
126.48	127.24	126.86

Kultura

09.12.2021 u 09:35

Dobitnici nagrade "Miloš N. Đurić" za 2021. godinu su Vladimir D. Janković, Maja Anastasijević i Marina Adamović Kulenović, saopštilo je Udruženje književnih prevodilaca Srbije. Janković je nagradu "Miloš N. Đurić" dobio u kategoriji poezije za prevod sa engleskog dela Dž. R. R. Tolkina "Beren i Lutijena", u izdanju Publik Praktikuma, a Maja Anastasijević za prevod proze Regine Šer "Bog stanuje u Vedingu", Službenog glasnika, kaže se u saopštenju. U kategoriji humanistike nagrada je pripala Marini Adamović Kulenović za prevod dela Krisa Vikama "Nasleđe Rima. Evropa i Mediteran 400. - 1000", izdavačke kuće Klio. Nagrade su dobitnicima za 2020. i za 2021. godinu svečano uručene preksinoć u prostorijama UKPS-a u Francuskoj 7, u Beogradu.

Kultura

04.10.2021 u 20:00

Privilegija je služiti umetnosti

Žiri u kojem su radili Bojan Jović, Novica Antić i Zorislav Paunković doneo je odluku da tek ustanovljena nagrada za najbolji dramski prevod sa stranog na srpski jezik „Matilda Trifunović” bude dodeljena Relji Dražiću, književnom prevodiocu i izdavaču iz Novog Sada, za prevod drame „Podnevna zvona” austrijskog autora Hajnca Rudolfa Ungera, objavljen u dvotomnoj knjizi „Švarcmaleri austrijske pozornice” (izdavač „Nojzac”, Novi Sad, 2019). Bio je to povod za razgovor sa Dražićem, kome je ovo priznanje uručeno prošle nedelje u Udruženju književnih prevodilaca Srbije, koje je, zajedno s humanitarnom fondacijom „Hrast”, i utemeljivač nagrade. Prvi ste dobitnik priznanja „Matilda Trifunović”. Kakav je, generalno, vaš odnos prema nagradama? Matildu Trifunović nisam stigao da upoznam.

Kultura

12.09.2021 u 11:28

Neki prevodi spadaju u oblast književne prevare

Onaj ko živi samo od književnog prevođenja mora biti umetnik u gladovanju. Pošto su naši honorari simbolični, jasno je da se tim poslom bavimo zato što ga volimo. Znaju to i oni koji nas angažuju i plaćaju. Kako god, za nekoliko objavljenih knjiga nikad nisam dobila honorare, kaže Arijana Božović, čije prevode sa engleskog stručnjaci visoko ocenjuju (prevodila dela autora kao što su Dž. M. Kuci, Ijan Makjuan, Kazuo Išiguro, Nabokov, En Karson...). Dobitnica nagrada „Miloš N. Đurić” (2003) i „Mihailo Đorđević” (2007) dodaje da je sasvim očekivano da jednu uveliko marginalizovanu profesiju niko ne vidi i ne ceni: – Književno prevođenje zahteva izvesno znanje, veštinu i imaginaciju, a kažu da za takve profesije nema preciznih merila. No merila i te kako postoje, samo što naš kulturni

Kultura

20.08.2021 u 20:00

Prevođenje bez kazne

Bez griže savesti uzmete crvenu kartonsku kutiju punu pomfrita i sa dva prsta je ispraznite dok čitate „Igru prestola”. Ukus pregorelog ulja u ustima, lepljivi prsti samo na trenutak zatvaraju knjigu iz koje se cedi krv sporednih likova, glavnih junaka, slučajnih prolaznika i prolaznica, zvezdočataca i zvezdočatkinja, trgovaca i trgovkinja, lovaca i lovkinja. Sve ih čeka ista sudbina na kraju poglavlja, likovi i likuše romana su potrošni kao pešaci i pešakinje u ratu. U opštom klanju i pogibiji uživa publika. Kao kada bi Ana Karenjina skakala pod voz u svakom poglavlju po nekoliko puta sa osmehom na licu, kao kada bi je bacali na šine, ali znojavu od zadovoljstava, pijanu od incesta. Izobilje je tajna „Igre prestola”. Mnogo smrti, mnogo zadovoljstva. Koji god tom popularnog štiva po

Kultura

11.08.2021 u 20:00

Rvemo se sa jezicima kao Jakov sa anđelom

Da odmah odgovorim na dilemu: književno prevođenje je profesija, ozbiljna i zahtevna. Često je i vokacija. Potrebno je znanje, ali i nadarenost. Ako ste slikar iz hobija, onda ne izlažete u Galeriji SANU – osim u slučaju zalutalih genija. Odlično poznavanje nekog stranog jezika postignuto učenjem ili boravkom na njegovom govornom području nužan je, ali nedovoljan uslov da se bude dobar prevodilac. Za prevodioce je važno da čitaju, da neguju svoj jezik koliko i da šire granice poznavanja stranih jezika i kultura. Ako prevodite knjigu o Frojdu, što je bio moj slučaj prošle godine (Lidija Flem, „Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata”, Karpos), onda se podrazumeva da ponovo, ako ne prvi put, čitate samog Frojda u prevodima Borislava Lorenca, Albina Vilhara, Huga Klajna itd. Iako

Kultura

10.08.2021 u 20:00

Čija je krivica loš prevod

Da se položaj književnih prevodilaca u Srbiji ne razlikuje mnogo od položaja većine onih koji u ovoj zemlji žive od svog rada, ne samo u finansijskom smislu, potvrđuje nam i Olja Petronić, prevodilac sa francuskog jezika, dobitnica nagrada „Branko Jelić” (2015) i „Miloš N. Đurić” (2017), koja odmah odlučno naglašava: – Mislim da je pitanje loših prevoda jedno od najvažnijih pitanja u našoj profesiji. I da se odmah razumemo, loše i neupotrebljive prevode ne dobijamo samo od nestručnih osoba, kako vi kažete, nego i od etabliranih prevodilaca koji su veoma prisutni na javnoj sceni. Da bi se uopšte počela priča o lošim prevodima, kaže naša sagovornica, moramo razjasniti šta je uopšte prevođenje, koji je zadatak prevodioca i koliko slobode on ima prilikom prevođenja teksta. – Naš

Kultura

03.08.2021 u 22:36

Ozbiljan rad i truli kompromisi

Položaj književnih prevodilaca u našem društvu povezan je s položajem kulture i umetnosti uopšte, a zatim s položajem same književnosti. A svi znamo kakva je tu situacija, koliko se knjige čitaju i koje se to knjige čitaju, kaže Melita Logo Milutinović, prevodilac sa francuskog jezika, dobitnica ugledne nagrade „Miloš N. Đurić”, kao i nagrade „Branko Jelić”, i to dva puta, za prevođenje s francuskog. Njoj se čini, dodaje, da ovde preovlađuje mišljenje da su književni prevodioci nešto bez čega se može. Ili nešto čemu ne treba pridavati značaj veći od onog koji ima „gugl translejt”. – U javnosti se ponekad čak može čuti stav da nam prevodna književnost uopšte nije potrebna – šta će nam, kad imamo toliko naše. S druge strane, neki izdavači zasipaju knjižare nekvalitetnim tvorevinama

Kultura

28.07.2021 u 19:54

Bez kompleksa, napred

O položaju književnih prevodilaca kod nas govori se više nego o samom književnom prevođenju i samim književnim prevodiocima. To možda ukazuje na crtu koja je tako izražena u našem mentalitetu: da kukamo, da se žalimo, da svakidašnju jadikovku pretpostavljamo čak i želji za opstankom, da nam za sve budu krivi drugi. Položaj književnih prevodilaca je takav kakav jeste i kakav može biti. Sa stanovišta samih prevodilaca, samo je jedno važno: da oni sami, što individualno, što udružujući napore, taj položaj – ukoliko ga smatraju lošim ili nedostojnim njihove umetnosti, njihovog poziva – poprave u meri u kojoj je to izvodljivo. To bi i bila suma sumarum priče o položaju književnih prevodilaca u Srbiji danas: učinimo, pre svega, ono što sami možemo kako bi nam se pozicija poboljšala. Delajmo

Kultura

27.07.2021 u 20:15

Izdavači uvek mogu da nađu „damping” prevodioca

Dok god je prevodilački posao otvoren svakom – a drukčije ne može, ne postoji, a teško bi se i mogla uvesti licenca za književne prevodioce kakva postoji za neka druga zanimanja – biće i loših i vrlo loših prevoda, biće obaranja cene rada. Sve to utiče na materijalni, a otuda i društveni status svih, a najviše su pogođeni naravno dobri prevodioci, profesionalci koji se redovno stavljaju u isti koš sa svima ostalima kad se, u inače retkim prilikama, povede reč o kvalitetu književnih prevoda, kaže Jelena Stakić, prevodilac sa engleskog i francuskog, koja iza sebe ima oko 140 prevedenih naslova za više od 40 godina rada. No, i za taj svoj učinak koji se nekad smatrao bogatim, ona kaže da u novim okolnostima deluje skromno u poređenju sa desetinama i desetinama naslova koje danas za nekoliko

Pisma čitalaca

26.04.2021 u 12:58

Otkad zakon ima mapu puta

Izraz mapa puta, koji se u poslednje vreme često pojavljuje u medijima, tipičan je primer kako se bukvalno prevedene engleske reči neprimetno „ušunjaju” u srpski jezik i svi ih zdušno prihvataju bez ikakve provere i razmišljanja. Pogledajte ovaj besmislen primer: Mapa puta zakona. Prvo, Roadmap nija mapa puta, nego je putna karta (znači: karta više puteva, a ne jednog puta). Drugo, pravi prevod ovog izraza glasi: strateški plan. Ako meni ne verujete, evo teksta: A roadmap is a strategic plan that defines a goal or desired outcome and includes the major steps or milestones needed to reach it. – Putna karta je strateški plan koji definiše neki cilj ili poželjan ishod i obuhvata glavne korake ili potrebno pređene miljokaze da se taj cilj postigne. E, sad zamenite „mapa puta” sa

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: prevodilac