Понедељак, 27.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.65	103.26	102.96
	125.94	126.7	126.32

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: преводилац

Култура

09.12.2021 у 09:35

Добитници награде "Милош Н. Ђурић"

Добитници награде "Милош Н. Ђурић" за 2021. годину су Владимир Д. Јанковић, Маја Анастасијевић и Марина Адамовић Kуленовић, саопштило је Удружење књижевних преводилаца Србије. Јанковић је награду "Милош Н. Ђурић" добио у категорији поезије за превод са енглеског дела Џ. Р. Р. Толкина "Берен и Лутијена", у издању Публик Практикума, а Maja Анастасијевић за превод прозе Регине Шер "Бог станује у Ведингу", Службеног гласника, каже се у саопштењу. У категорији хуманистике награда је припала Марини Адамовић Kуленовић за превод дела Kриса Викама "Наслеђе Рима. Европа и Медитеран 400. - 1000", издавачке куће Kлио. Награде су добитницима за 2020. и за 2021. годину свечано уручене прексиноћ у просторијама УКПС-а у Француској 7, у Београду.

Култура

04.10.2021 у 20:00

Привилегија је служити уметности

Жири у којем су радили Бојан Јовић, Новица Антић и Зорислав Паунковић донео је одлуку да тек установљена награда за најбољи драмски превод са страног на српски језик „Матилда Трифуновић” буде додељена Рељи Дражићу, књижевном преводиоцу и издавачу из Новог Сада, за превод драме „Подневна звона” аустријског аутора Хајнца Рудолфа Унгера, објављен у двотомној књизи „Шварцмалери аустријске позорнице” (издавач „Нојзац”, Нови Сад, 2019). Био је то повод за разговор са Дражићем, коме је ово признање уручено прошле недеље у Удружењу књижевних преводилаца Србије, које је, заједно с хуманитарном фондацијом „Храст”, и утемељивач награде. Први сте добитник признања „Матилда Трифуновић”. Какав је, генерално, ваш однос према наградама? Матилду Трифуновић нисам стигао да упознам. Чујем сад да је

Култура

12.09.2021 у 11:28

Неки преводи спадају у област књижевне преваре

Онај ко живи само од књижевног превођења мора бити уметник у гладовању. Пошто су наши хонорари симболични, јасно је да се тим послом бавимо зато што га волимо. Знају то и они који нас ангажују и плаћају. Како год, за неколико објављених књига никад нисам добила хонораре, каже Аријана Божовић, чије преводе са енглеског стручњаци високо оцењују (преводила дела аутора као што су Џ. М. Куци, Ијан Макјуан, Казуо Ишигуро, Набоков, Ен Карсон...). Добитница награда „Милош Н. Ђурић” (2003) и „Михаило Ђорђевић” (2007) додаје да је сасвим очекивано да једну увелико маргинализовану професију нико не види и не цени: – Књижевно превођење захтева извесно знање, вештину и имагинацију, а кажу да за такве професије нема прецизних мерила. Но мерила и те како постоје, само што наш културни

Култура

20.08.2021 у 20:00

Превођење без казне

Без гриже савести узмете црвену картонску кутију пуну помфрита и са два прста је испразните док читате „Игру престола”. Укус прегорелог уља у устима, лепљиви прсти само на тренутак затварају књигу из које се цеди крв споредних ликова, главних јунака, случајних пролазника и пролазница, звездочатаца и звездочаткиња, трговаца и трговкиња, ловаца и ловкиња. Све их чека иста судбина на крају поглавља, ликови и ликуше романа су потрошни као пешаци и пешакиње у рату. У општoм клању и погибији ужива публика. Као када би Ана Карењина скакала под воз у сваком поглављу по неколико пута са осмехом на лицу, као када би је бацали на шине, али знојаву од задовољстава, пијану од инцеста. Изобиље је тајна „Игре престола”. Много смрти, много задовољства. Који год том популарног штива по коме је снимљена

Култура

11.08.2021 у 20:00

Рвемо се са језицима као Јаков са анђелом

Да одмах одговорим на дилему: књижевно превођење је професија, озбиљна и захтевна. Често је и вокација. Потребно је знање, али и надареност. Ако сте сликар из хобија, онда не излажете у Галерији САНУ – осим у случају залуталих генија. Одлично познавање неког страног језика постигнуто учењем или боравком на његовом говорном подручју нужан је, али недовољан услов да се буде добар преводилац. За преводиоце је важно да читају, да негују свој језик колико и да шире границе познавања страних језика и култура. Ако преводите књигу о Фројду, што је био мој случај прошле године (Лидија Флем, „Свакодневни живот Фројда и његових пацијената”, Карпос), онда се подразумева да поново, ако не први пут, читате самог Фројда у преводима Борислава Лоренца, Албина Вилхара, Хуга Клајна итд. Иако пише неку

Култура

10.08.2021 у 20:00

Чија је кривица лош превод

Да се положај књижевних преводилаца у Србији не разликује много од положаја већине оних који у овој земљи живе од свог рада, не само у финансијском смислу, потврђује нам и Оља Петронић, преводилац са француског језика, добитница награда „Бранко Јелић” (2015) и „Милош Н. Ђурић” (2017), која одмах одлучно наглашава: – Мислим да је питање лоших превода једно од најважнијих питања у нашој професији. И да се одмах разумемо, лоше и неупотребљиве преводе не добијамо само од нестручних особа, како ви кажете, него и од етаблираних преводилаца који су веома присутни на јавној сцени. Да би се уопште почела прича о лошим преводима, каже наша саговорница, морамо разјаснити шта је уопште превођење, који је задатак преводиоца и колико слободе он има приликом превођења текста. – Наш посао је

Култура

03.08.2021 у 22:36

Озбиљан рад и трули компромиси

Положај књижевних преводилаца у нашем друштву повезан је с положајем културе и уметности уопште, а затим с положајем саме књижевности. А сви знамо каква је ту ситуација, колико се књиге читају и које се то књиге читају, каже Мелита Лого Милутиновић, преводилац са француског језика, добитница угледне награде „Милош Н. Ђурић”, као и награде „Бранко Јелић”, и то два пута, за превођење с француског. Њој се чини, додаје, да овде преовлађује мишљење да су књижевни преводиоци нешто без чега се може. Или нешто чему не треба придавати значај већи од оног који има „гугл транслејт”. – У јавности се понекад чак може чути став да нам преводна књижевност уопште није потребна – шта ће нам, кад имамо толико наше. С друге стране, неки издавачи засипају књижаре неквалитетним творевинама разних

Култура

28.07.2021 у 19:54

Без комплекса, напред

О положају књижевних преводилаца код нас говори се више него о самом књижевном превођењу и самим књижевним преводиоцима. То можда указује на црту која је тако изражена у нашем менталитету: да кукамо, да се жалимо, да свакидашњу јадиковку претпостављамо чак и жељи за опстанком, да нам за све буду криви други. Положај књижевних преводилаца је такав какав јесте и какав може бити. Са становишта самих преводилаца, само је једно важно: да они сами, што индивидуално, што удружујући напоре, тај положај – уколико га сматрају лошим или недостојним њихове уметности, њиховог позива – поправе у мери у којој је то изводљиво. То би и била сума сумарум приче о положају књижевних преводилаца у Србији данас: учинимо, пре свега, оно што сами можемо како би нам се позиција побољшала. Делајмо

Култура

27.07.2021 у 20:15

Издавачи увек могу да нађу „дампинг” преводиоца

Док год је преводилачки посао отворен сваком – а друкчије не може, не постоји, а тешко би се и могла увести лиценца за књижевне преводиоце каква постоји за нека друга занимања – биће и лоших и врло лоших превода, биће обарања цене рада. Све то утиче на материјални, а отуда и друштвени статус свих, а највише су погођени наравно добри преводиоци, професионалци који се редовно стављају у исти кош са свима осталима кад се, у иначе ретким приликама, поведе реч о квалитету књижевних превода, каже Јелена Стакић, преводилац са енглеског и француског, која иза себе има око 140 преведених наслова за више од 40 година рада. Но, и за тај свој учинак који се некад сматрао богатим, она каже да у новим околностима делује скромно у поређењу са десетинама и десетинама наслова које данас за неколико

Писма читалаца

26.04.2021 у 12:58

Откад закон има мапу пута

Израз мапа пута, који се у последње време често појављује у медијима, типичан је пример како се буквално преведене енглеске речи неприметно „ушуњају” у српски језик и сви их здушно прихватају без икакве провере и размишљања. Погледајте овај бесмислен пример: Мапа пута закона. Прво, Roadmap нија мапа пута, него је путна карта (значи: карта више путева, а не једног пута). Друго, прави превод овог израза гласи: стратешки план. Ако мени не верујете, ево текста: A roadmap is a strategic plan that defines a goal or desired outcome and includes the major steps or milestones needed to reach it. – Путна карта је стратешки план који дефинише неки циљ или пожељан исход и обухвата главне кораке или потребно пређене миљоказе да се тај циљ постигне. Е, сад замените „мапа пута” са „стратешки

Претходна Следећа

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Почетна / Тагови

27.07.2026 у 23:05

Јуниори Србије победили Данску на Европском првенству

27.07.2026 у 22:28

Зеленски и Нетанјаху сутра у Белој кући

27.07.2026 у 22:26

Кула Београд обасјана у част Ђури Јакшићу

27.07.2026 у 22:23

Уставни суд: подела бесплатних акција ЕПС-а уређена је законом

27.07.2026 у 22:20

Цене нафте пале најниже за недељу дана због наде у смирење сукоба на Блиском истоку

27.07.2026 у 22:15

Нови српски одговор по мери „Побједе”