Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Kultura

21.10.2016 u 13:15

Srpski jezik između nemara i namere

Profesor dr Predrag Piper je redovni član SANU, stalni član Matice srpske i redovni profesor na Filološkom fakultetu UB. Član je mnogobrojnih međunarodnih udruženja i organizacija i višestruki dobitnik međunarodnih nagrada za svoj rad. Osim u Novom Sadu i Beogradu, predavao je na univerzitetima u Moskvi, Petrogradu, Voronježu i Ivanovu, Zadru, Seulu, Saporu, Nišu, Ljubljani i Skoplju. Među studentima je poštovani profesor kao što i on njih poštuje. Država putem svojih organa vodi ili treba da vodi ukupnu politiku u zemlji, uključujući jezičku politiku, oslanjajući se pritom na mišljenja vodećih merodavnih ustanova i pojedinaca. Jezička politika ima za predmet, pre svega, pitanja statusa jezika i pisma, da bi ih štitila, i kultivisala i usmeravala dinamiku njihovog razvoja, a to su

Kultura

28.09.2016 u 09:26

Na Sajmu knjiga o Šekspiru, Servantesu i Hajduk Stanku

Već od deset časova 23. oktobra vrata 61. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga biće otvorene za posetioce, a uveče istoga dana biće upriličeno i svečano otvaranje ove kulturne manifestacije koja će trajati do 30. oktobra i čija će zemlja počasni gost biti Islamska Republika Iran. Prema rečima Zorana Avramovića, predsednika Odbora sajma knjiga, ovogodišnja najreprezentativnija književna manifestacija u ovom delu Evrope biće organizovana pod sloganom „Knjige u ruke”, uz više od 450 direktnih izlagača, od kojih će preko 40 biti iz inostranstva. Očekuje se dolazak Zahara Prilepina, Erlenda Lua, Vila Firta, Aleksandra Mekol Smita, Pana Bujukasa, Svejna Menenslanda, Rumjane Ebert, Antona Holcera i drugih autora. – Osnovni izlagački koncept Međunarodnog beogradskog sajma knjiga ostao je

Kultura

14.09.2016 u 20:10

Mladi slavisti u postojbini Nemanjića

Srpska srednjovekovna država i kultura bile su teme studijskog putovanja u Despotovac, manastire Manasiju i Ravanicu, koje je Međunarodni slavistički centar Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu upriličio za strane stipendiste, studente srpskog jezika. To je samo jedan od programa koje i ove godine, tradicionalno, organizuje MSC, domaćin 46. međunarodnog skupa slavista, u nameri da studente srpskog jezika iz čak 18 zemalja sveta i praktično upozna sa srpskom istorijom, institucijama i spomenicima kulture. Slavisti će prilikom ovog gostovanja posetiti i Galeriju fresaka, Muzej Nikole Tesle, Vojni muzej, Zadužbinu Ive Andrića, Institut za srpski jezik, Narodnu biblioteku, Institut za srpsku književnost i umetnosti i kraljevski dvorski kompleks Beli dvor, Hram Svetoga Save, Konak kneginje

Kultura

26.08.2016 u 21:05

Diktatura i književnost – dve zveri u stalnom okršaju

Jedan od najupečatljivijih primera kontradiktornog fenomena velikih umetnika koji stvaraju u diktaturama jeste Ismail Kadare (1936), albanski pisac svetskog renomea, dugogodišnji kandidat za Nobelovu nagradu, čiji je roman iz 1981. godine „Palata snova” objavio beogradski „Samizdat B92”, u prevodu Škeljzena Malićija. Ovo delo na alegoričan način govori o totalitarnom sistemu Otomanskog carstva, u kojem su čak i ljudski snovi pod kontrolom, a zbog načina na koji je Kadare dočarao svoju viziju režima Envera Hodže kao svojevrsnog pakla, Malići je „Palatu snova” nazvao pravim remek-delom. O svojoj košmarnoj viziji ugnjetenog ljudskog duha Kadare je rekao: „Odavno me je privlačilo projektovanje jedne vizije pakla. Znao sam da je teško, da ne kažem i nemoguće, da stvorim nešto originalno

Kultura

02.06.2016 u 08:05

Kako je norveški putopisac otkrio Crnogorcima skijanje

Kada je jedan Crnogorac video kapetana i sportistu Henrika Angela kako se na skijama spušta niz padinu pomislio je da je ugledao samoga đavola. Norvežanin Henrik Angel (1861–1922) bio je prvi čovek koji je doneo skije i skijaški sport u Crnu Goru, bio je i pisac i predavač, oficir, istoričar i levičar, kartograf, poliglota. Tokom 1880-ih postao je najslavniji sportista Norveške. Putovanje u Crnu Goru i Srbiju Henrika Angela inspirisalo ga je za nekoliko knjiga „Kroz Crnu Goru na skijama” (1895), „Sinovi crnih planina” (1896), „Herojski narod, priče iz Crne Gore” (1902), koja je preuređeno izdanje prethodne dve knjige. Povod za podsećanje na Henrika Angela jesu izdanja ovih knjiga koje je za Crnogorski međunarodni institut za štampu, iz Nikšića uredila Radmila Perović. Knjige su objavljene u

Kultura

11.05.2016 u 21:05

Mirko, pazi politika!

Dovoljno je samo reći „He`s no good” (On nije dobar) i svi znaju o kome je reč. Naravno, o Iznogudu, čije ime već više od pola veka govori samo za sebe, strip-junaku scenarista Renea Gosinija i Žana Tabarija, koji pokušava da bude kalif umesto kalifa, postajući sinonim za bezuspešni politički oportunizam. Kritikujući pre svega ovdašnje „palanačko shvatanje stripa” kao dečje razonode koja ne bi trebalo da ima primese političkog, pa i urednike koji su cenzurisali slične sadržaje, a navodeći niz primera moći stripa kao likovne, grafičke naracije, u prenošenju društvenih i političkih ideja, Slobodan Ivkov u novom dvobroju „Pegaza”, (14, 15) revije za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem, primetio je da je Iznogud izašao iz stripa i postao deo

Kultura

09.05.2016 u 08:05

Knjigama sam se lečio od zle istorije

Vasa Pavković više od trideset godina piše o poeziji i pesnicima, a u predgovoru novoj zbirci eseja „Pustolovine s poezijom” (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”), koji su nastajali u proteklih četvrt veka, piše: „Živeo sam u vreme velikih pesnika: Crnjanskog, Pope, Pavlovića, Raičkovića, Ivana V. Lalića, Jovana Hristića, Brane Petrovića, Aleksandra Ristovića i Srbe Mitrovića. Ali i Vujice Rešina Tucića, Voje Despotova, Judite Šalgo, Raše Livade, Novice Tadića, Petru Krdua... Neke od pesnika sam video jednom u životu, neke dva ili tri puta, sa pojedinima sam razgovarao i više puta, a neki mi bejahu i dragi prijatelji. O nekima sam govorio, a o svima, koje sam pomenuo, i mnogim drugima, i pisao.” Još jedno autorsko delo povod je za razgovor sa Vasom Pavkovićem, to je izdanje

Kultura

04.05.2016 u 22:05

Kako monah gaji cveće

Izdavačka kuća „Gradac” iz Čačka, u biblioteci „Alef”, objavila je novo i dopunjeno izdanje putopisa sa Svete Gore Pavla Raka „Približavanja Atosu”, zatim eshatološko delo ruskog mislioca, teologa i pesnika Vladimira Solovjova (1853–1900) „Tri razgovora o ratu, progresu i kraju svetske istorije, uključujući i povest o Antihristu i priloge”, u prevodu s ruskog Petra Vujičića i s predgovorom Česlava Miloša, kao i svojevrsni trebnik stoičke filozofije, misli Epikteta i Marka Aurelija u knjizi „Obrasci volje i sreće”, koje je preveo, odabrao i uredio Dimitrije Frtunić.

Kultura

01.05.2016 u 18:05

Mama, popij lek, inače pišem komediju

Od svih ideala koji se mogu vezati za lik majke, najčešći je čista, nesebična, bezuslovna ljubav. To je upravo pogodan teren za književnost, koja umesto ideala podražava stvarne međuljudske odnose, motive ličnosti koje deluju iz straha, sebičnosti, zavisti, osvete, nagona za samoodržanjem. Zbog toga, odnos majke i potomaka, a posebno majke i kćerke, ni u životu, ni u mitovima i literaturi, nikada nije bio jednostavan

Kultura

23.04.2016 u 22:00

Napolju je rijaliti, a u duši poezija

Nikada umetnost nije direktnije odgovarala na stvarnost nego sada, na društvenu nepravdu, izbegličku krizu, neizvesnu budućnost, prirodne katastrofe, politički trenutak, kreirajući i svojevrsnu nadstvarnost. Posebno pesnici društvenu odgovornost zaodevaju u lepotu jezika, neobične metafore, iskaze koji pogađaju direktno u metu krize humaniteta. Poeziju danas čita tako mali krug ljudi, posvećenika, da je nemoguće i pomisliti da stihovi mogu da promene svet. Ali, sam poetski čin uključuje iskrenost koja još uvek jedina može da nas opravda pred nama samima i pred svetom. Poeziju čitamo da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: vulićević-marina