Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: вулићевић-марина

Култура

21.10.2016 у 13:15

Српски језик између немара и намере

Професор др Предраг Пипер је редовни члан САНУ, стални члан Матице српске и редовни професор на Филолошком факултету УБ. Члан је многобројних међународних удружења и организација и вишеструки добитник међународних награда за свој рад. Осим у Новом Саду и Београду, предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу и Иванову, Задру, Сеулу, Сапору, Нишу, Љубљани и Скопљу. Међу студентима је поштовани професор као што и он њих поштује. Држава путем својих органа води или треба да води укупну политику у земљи, укључујући језичку политику, ослањајући се притом на мишљења водећих меродавних установа и појединаца. Језичка политика има за предмет, пре свега, питања статуса језика и писма, да би их штитила, и култивисала и усмеравала динамику њиховог развоја, а то су

Култура

28.09.2016 у 09:26

На Сајму књига о Шекспиру, Сервантесу и Хајдук Станку

Већ од десет часова 23. октобра врата 61. Међународног београдског сајма књига биће отворене за посетиоце, а увече истога дана биће уприличено и свечано отварање ове културне манифестације која ће трајати до 30. октобра и чија ће земља почасни гост бити Исламска Република Иран. Према речима Зорана Аврамовића, председника Одбора сајма књига, овогодишња најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе биће организована под слоганом „Књиге у руке”, уз више од 450 директних излагача, од којих ће преко 40 бити из иностранства. Очекује се долазак Захара Прилепина, Ерленда Луа, Вила Фирта, Александра Мекол Смита, Пана Бујукаса, Свејна Мененсланда, Румјане Еберт, Антона Холцера и других аутора. – Основни излагачки концепт Међународног београдског сајма књига остао је

Култура

14.09.2016 у 20:10

Млади слависти у постојбини Немањића

Српска средњовековна држава и култура биле су теме студијског путовања у Деспотовац, манастире Манасију и Раваницу, које је Међународни славистички центар Филолошког факултета Универзитета у Београду уприличио за стране стипендисте, студенте српског језика. То је само један од програма које и ове године, традиционално, организује МСЦ, домаћин 46. међународног скупа слависта, у намери да студенте српског језика из чак 18 земаља света и практично упозна са српском историјом, институцијама и споменицима културе. Слависти ће приликом овог гостовања посетити и Галерију фресака, Музеј Николе Тесле, Војни музеј, Задужбину Иве Андрића, Институт за српски језик, Народну библиотеку, Институт за српску књижевност и уметности и краљевски дворски комплекс Бели двор, Храм Светога Саве, Конак кнегиње

Култура

26.08.2016 у 21:05

Диктатура и књижевност – две звери у сталном окршају

Један од најупечатљивијих примера контрадикторног феномена великих уметника који стварају у диктатурама јесте Исмаил Кадаре (1936), албански писац светског реномеа, дугогодишњи кандидат за Нобелову награду, чији је роман из 1981. године „Палата снова” објавио београдски „Самиздат Б92”, у преводу Шкељзена Малићија. Ово дело на алегоричан начин говори о тоталитарном систему Отоманског царства, у којем су чак и људски снови под контролом, а због начина на који је Кадаре дочарао своју визију режима Енвера Хоџе као својеврсног пакла, Малићи је „Палату снова” назвао правим ремек-делом. О својој кошмарној визији угњетеног људског духа Кадаре је рекао: „Одавно ме је привлачило пројектовање једне визије пакла. Знао сам да је тешко, да не кажем и немогуће, да створим нешто оригинално након

Култура

02.06.2016 у 08:05

Како је норвешки путописац открио Црногорцима скијање

Када је један Црногорац видео капетана и спортисту Хенрика Ангела како се на скијама спушта низ падину помислио је да је угледао самога ђавола. Норвежанин Хенрик Ангел (1861–1922) био је први човек који је донео скије и скијашки спорт у Црну Гору, био је и писац и предавач, официр, историчар и левичар, картограф, полиглота. Током 1880-их постао је најславнији спортиста Норвешке. Путовање у Црну Гору и Србију Хенрика Ангела инспирисало га је за неколико књига „Кроз Црну Гору на скијама” (1895), „Синови црних планина” (1896), „Херојски народ, приче из Црне Горе” (1902), која је преуређено издање претходне две књиге. Повод за подсећање на Хенрика Ангела јесу издања ових књига које је за Црногорски међународни институт за штампу, из Никшића уредила Радмила Перовић. Књиге су објављене у

Култура

11.05.2016 у 21:05

Мирко, пази политика!

Довољно је само рећи „He`s no good” (Он није добар) и сви знају о коме је реч. Наравно, о Изногуду, чије име већ више од пола века говори само за себе, стрип-јунаку сценариста Ренеа Госинија и Жана Табарија, који покушава да буде калиф уместо калифа, постајући синоним за безуспешни политички опортунизам. Критикујући пре свега овдашње „паланачко схватање стрипа” као дечје разоноде која не би требало да има примесе политичког, па и уреднике који су цензурисали сличне садржаје, а наводећи низ примера моћи стрипа као ликовне, графичке нарације, у преношењу друштвених и политичких идеја, Слободан Ивков у новом двоброју „Пегаза”, (14, 15) ревије за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем, приметио је да је Изногуд изашао из стрипа и постао део

Култура

09.05.2016 у 08:05

Књигама сам се лечио од зле историје

Васа Павковић више од тридесет година пише о поезији и песницима, а у предговору новој збирци есеја „Пустоловине с поезијом” (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”), који су настајали у протеклих четврт века, пише: „Живео сам у време великих песника: Црњанског, Попе, Павловића, Раичковића, Ивана В. Лалића, Јована Христића, Бране Петровића, Александра Ристовића и Србе Митровића. Али и Вујице Решинa Туцића, Воје Деспотова, Јудите Шалго, Раше Ливаде, Новице Тадића, Петру Крдуа... Неке од песника сам видео једном у животу, неке два или три пута, са појединима сам разговарао и више пута, а неки ми бејаху и драги пријатељи. О некима сам говорио, а о свима, које сам поменуо, и многим другима, и писао.” Још једно ауторско дело повод је за разговор са Васом Павковићем, то је издање Завода

Култура

04.05.2016 у 22:05

Како монах гаји цвеће

Издавачка кућа „Градац” из Чачка, у библиотеци „Алеф”, објавила је ново и допуњено издање путописа са Свете Горе Павла Рака „Приближавања Атосу”, затим есхатолошко дело руског мислиоца, теолога и песника Владимира Соловјова (1853–1900) „Три разговора о рату, прогресу и крају светске историје, укључујући и повест о Антихристу и прилоге”, у преводу с руског Петра Вујичића и с предговором Чеслава Милоша, као и својеврсни требник стоичке филозофије, мисли Епиктета и Марка Аурелија у књизи „Обрасци воље и среће”, које је превео, одабрао и уредио Димитрије Фртунић.

Култура

01.05.2016 у 18:05

Мама, попиј лек, иначе пишем комедију

Од свих идеала који се могу везати за лик мајке, најчешћи је чиста, несебична, безусловна љубав. То је управо погодан терен за књижевност, која уместо идеала подражава стварне међуљудске односе, мотиве личности које делују из страха, себичности, зависти, освете, нагона за самоодржањем. Због тога, однос мајке и потомака, а посебно мајке и кћерке, ни у животу, ни у митовима и литератури, никада није био једноставан

Култура

23.04.2016 у 22:00

Напољу je ријалити, а у души поезија

Никада уметност није директније одговарала на стварност него сада, на друштвену неправду, избегличку кризу, неизвесну будућност, природне катастрофе, политички тренутак, креирајући и својеврсну надстварност. Посебно песници друштвену одговорност заодевају у лепоту језика, необичне метафоре, исказе који погађају директно у мету кризе хуманитета. Поезију данас чита тако мали круг људи, посвећеника, да је немогуће и помислити да стихови могу да промене свет. Али, сам поетски чин укључује искреност која још увек једина може да нас оправда пред нама самима и пред светом. Поезију читамо да

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8

Почетна / Тагови

07.06.2026 у 13:24

Председник Јужне Кореје номиновао Хан Сеонг Сук за премијерку

07.06.2026 у 13:20

Дан Поште - 186 година од успостављања поштанског саобраћаја у Србији

07.06.2026 у 13:19

Крунић и Данилина без титуле на Ролан Гаросу

07.06.2026 у 13:17

Јавна расправа о Нацрту измена Закона о платним услугама до 11. јуна

07.06.2026 у 13:15

Вучевић: Србија преживела блокадере захваљујући патриотама

07.06.2026 у 13:06

Министарство културе суфинансира радове на Опленачкој цркви са 10 милиона динара