Млади слависти у постојбини Немањића

Српска средњовековна држава и култура биле су теме студијског путовања у Деспотовац, манастире Манасију и Раваницу, које је Међународни славистички центар Филолошког факултета Универзитета у Београду уприличио за стране стипендисте, студенте српског језика.

То је само један од програма које и ове године, традиционално, организује МСЦ, домаћин 46. међународног скупа слависта, у намери да студенте српског језика из чак 18 земаља света и практично упозна са српском историјом, институцијама и споменицима културе. Слависти ће приликом овог гостовања посетити и Галерију фресака, Музеј Николе Тесле, Војни музеј, Задужбину Иве Андрића, Институт за српски језик, Народну библиотеку, Институт за српску књижевност и уметности и краљевски дворски комплекс Бели двор, Храм Светога Саве, Конак кнегиње Љубице, Саборну цркву... У оквиру стручних излета обићи ће манастир Троношу, као и Матицу српску у Новом Саду. Очекује их и дводневни боравак у Тршићу.

Студијско путовање у Манасију и Раваницу предводили су историчари проф. др Гордана Јовановић и Небојша Дамјановић, кустос саветник у Историјском музеју Србије, говорећи о Србији из доба Немањића, затим о успону кнеза Лазара Хребељановића, његовој задужбини манастиру Раваници, као и о Манасији коју је подигао деспот Стефан Лазаревић у стилу Моравске школе и посветио је Светој Тројици.

Слависте је дочекала и Санела Симић, директорка Народне библиотеке „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Ова библиотека поседује фонд од 55.000 књига, а по речима Санеле Симић, поноси се и традиционалним научним скупом у оквиру Дана српског духовног преображења. Део издавачке продукције ове библиотеке је и зборник са научних скупова, чије су ново издање добили и страни слависти за своје универзитете.

Готово сваки од студената славистике има необичну причу и свој спој са српским језиком. Један од њих је и Леонардо Салвадор, студент српског језика на Универзитету у Халеу, по оцу Аргентинац, по мајци Немац, а у ствари заљубљеник у културу и историју Балкана. Овај млади човек паралелно студира и политичке науке и сматра да се о политици не може говорити без познавања историје и културе једне земље.

– На Балкану ми је најзанимљивија управо српска култура, због тога сам одлучио да студирам српски језик, иако сам могао да изаберем пољски или руски. Неки моји другови имају родитеље или баку и деду, с једне стране, из Србије, већ познају српски језик и могу да се определе за напредније студије српске културе. Ја ипак почињем од језика – каже Салвадор.

За сада нема јасну представу о томе чиме ће се бавити у будућности, али с обзиром на то да познаје енглески и руски језик и да га занима и политика, мишљења је да ће његов позив објединити та знања.

Мелани Ризле из Хамбурга, пак, жели да се бави превођењем. Она студира БХС језик, мешавину босанско-хрватско-српског језика на тамошњем универзитету, по оцу је Немица, док је њена мајка пореклом из Босне. Уз осмех и на добром српском језику каже да је њено име грчког порекла и да значи „црна“.

После излагања о српским средњовековним породицама, њиховим задужбинама и чувеним биткама после којих више ништа није било исто, Небојша Дамјановић је за слависте из Русије, Италије, Мађарске, Пољске, Македоније, Немачке, Србије прочитао у оригиналу и у преводу на српски језик поезију песника из њихових домовина, од Дантеа и Пушкина, до Матије Бећковића.