Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Kultura

08.04.2017 u 21:53

Istorijsko i naše vreme

Jedna od osobenosti stvaralačkog koncepta Čedomira Vasića (1948) je istraživačka posvećenost i velika pažnja na idejnom fokusu svakog njegovog projekta – izložbe. Ovaj fokus se zasniva na tokovima dijaloga istorijskih datosti koje se projektuju kao ogledalska slika u savremenim vrednosnim sistemima. U tom smislu, Vasić je pozicioniran kao angažovani intelektualac i vizuelni umetnik koji u svom otvorenom delu sofisticiranim i metaforničnim formama tangira najosetljivije tačke našeg personalnog i društvenog vremena. I postavka u Novom Sadu afirmiše promišljanje konteksta mesta i njegovih civilizacijskih znakova: Vojvodina, njene topografske tačke i izabrana istorijska građa zahvalan su poligon za problematizaciju našeg ne/razumevanja, ne/poznavanja i zaboravljanja sudbinskih datuma,

Kultura

05.12.2016 u 09:30

Diskretna prisutnost

Dragoslav Knežević (1947) među slikarima svoje generacije, i šire, uživa posebno poštovanje kao ličnost koja je, uprkos egzistencijalnim i drugim iskušenjima, uspela da sačuva veru u svrsishodnost slike i unutrašnju nužnost slikarskog čina. Njegove samostalne izložbe očekuju se s velikom pažnjom jer su, između ostalog, i refleksi stvaralačkog kontinuiteta, uzori upornosti i vida sačuvane slobode, danas dragocenih retkosti.

Kultura

29.11.2016 u 12:30

Preteći miris nafte

Intrigantni naslov „Vojnici na plaži” u našoj prvoj asocijaciji bilo bi iskrcavanje na Normandiju, po mnogima dan D u Drugom svetskom ratu. Ali, „na toj crti između peska i neba” to verovatno i nije bio početni impuls našeg istoričara umetnosti čija se bogata biografija račva u dva osnovna toka. Naime, iza istoričara umetnosti Sava Popovića je i veliko iskustvo novinarske profesije u kojoj je uz zadatak brzo, informativno, čitljivo – veoma važan i sam naslov teksta. Očito, u simbiozi ove dve gotovo paralelne aktivnosti Popović je nalazio personalni balans nastojeći da afirmiše istraživačku širinu i moć teksta i vizuelne poruke. Bežeći od dosade u predvidljivom, on zamku postavlja naslovom, izborom, stavom, tekstom, dozom subverzivnosti, a sve da bi se otvorio dijalog i zaintrigirala

Kultura

10.10.2016 u 21:30

O globalizmu, identitetu, migracijama

Čak i svako površno sećanje na pančevačku bijenalnu manifestaciju PIJS, referentnu poziciju za istraživanje jugoslovenske skulpture u osamdesetim godinama 20. veka, blisko je istorijskom kodiranju umetnosti. I redefinisanje PIJS-a 2000. godine u internacionalno Bijenale vizuelnih umetnosti nastavljeno je u nedavnim izdanjima izvesnim lutanjima. Ovo, 17. izdanje pančevačkog Bijenala može se čitati i kao izbledeli fragment nekadašnjih velikih događaja.

Kultura

04.10.2016 u 17:35

Somborska likovna jesen

Retke su umetničke manifestacije u nas koje su uspele da održe prvobitnu zamisao u kontinuitetu, i na taj način postanu tradicija ugrađena u nacionalni kulturni korpus. Jedna od njih je somborska Likovna jesen, koju je 1961. pokrenula grupa umetnika predvođena slikarom Milanom Konjovićem. Retkost je potvrdila sopstveno značenje, te je u mučnim devedesetim godinama kontinuitet ove manifestacije gotovo nasilno prekinut, da bi se svesrdnim angažmanom slikara Dragana Stojkova ponovo uspostavio u vidu Bijenala Likovna jesen. U Kulturnom centru „Laza Kostić” u Somboru počinje oktobarsko peto Bijenale. Pretprogram je predviđen za subkulturni hepening grupe mladih strit art umetnika, koji će oslikavati murale po zidovima somborske Gimnazije od 5. do 7. oktobra (Tatjana Armuš, Hard Tajms 85,

Kultura

31.07.2016 u 23:00

Svi naši svetovi

Umetnost u uslovima kulturne globalizacije i političke tranzicije veoma često je u znaku istraživačkih projekata koji fokusiraju privatno-javnu sferu ljudske egzistencije. U polju nepreglednosti ove prakse iz autorskog ugla problematizuju se različiti aspekti kulturnog, socijalnog, društvenog i političkog života. U tom kontekstu može se posmatrati i koautorski projekat Gordane Dobrić i Dragane Žarevac koje su i indikativnim naslovom „Dva sveta” i naslovima tekstova u katalogu ove izložbe – „Dva sveta: telo izvan teritorije” (Žarevac) i „Moj svet, tvoj svet, naš svet” (Dobrić) – markirale tematski tok ovih izbora. Naime, one su pozvale tri internacionalno afirmisane umetnice – Varšu Nair, Danicu Dakić i Luciju Nimcovu – čiji su radovi posvećeni problemima različitih vidova migracija,

Kultura

11.07.2016 u 17:25

Povratak u život likovne kritike

Požega – Požeški Nezavisni filmski centar „Filmart”, uspešan organizator međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija”, počinje zanimljiv projekat „Kritika na delu”, u saradnji s portalom za kulturu SEEcult.org. Reč je o produkciji kratkih video-emisija o značajnim izložbama u Srbiji u 2016. godini, a urednica serijala je Slađana Petrović Varagić. Cilj je revitalizovanja likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanja na značaj edukativne uloge kritičke reči namenjene širokoj publici. „Kritika na delu” obuhvatiće odabrane izložbe u Beogradu i drugim gradovima, kao što su 11. „Grifon”, izložba finalista nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos”, 28. „Memorijal Nadežde Petrović” u Čačku, 56. Oktobarski salon u Beogradu, 17. Bijenale umetnosti u Pančevu, kao i

Kultura

04.07.2016 u 19:00

Oda čistoj prirodi

Među istaknutim likovnim umetnicima koji su Beogradu donirali svoje radove jeste i Milena Jeftić Ničeva Kostić (Milena JNK). Talentovana i ambiciozna, ona oko pet decenija svoju bogatu umetničku praksu razvija u različitim medijskim poljima. U tom kontekstu, Milena, koja opravdano sebe smatra pre svega slikarkom, ostvaren je interaktivni odnos slikara i pozorišnog stvaraoca (kostimograf, scenograf, kreator lutaka). Na tim relacijama brusila se i kreativna uzajamnost ovih složenih i nedeljivih procesa, ispoljavala velika posvećenost, profesionalnost i produktivnost, a najbolje reference njenom autorskom radu su izložbe, nagrade, monografije. Pažljivo odnegovani odnos različitog i/ili sličnog generiše stvaralačku ideju o kretanju i potpunosti koji, kao svojevrsni katalizatori, utemeljuju

Kultura

19.06.2016 u 21:00

Razgovor sa samim sobom

Božidar Džmerković (1930) prisutan je na likovnoj sceni preko šest decenija, a poetika njegovog stvaralaštva, u grafici i slikarstvu, vezuje se za figuraciju rešavanu prevashodno u funkciji plastičkih fenomena. U tako bogatom umetničkom iskustvu autor nastavlja kontinuirano da neguje svoje kreativne impulse tragajući za harmonijom i lepotom vizuelnog u kompoziciji. „Slikarstvo me je odvelo u grafiku”, rekao je u jednom razgovoru Džmerković. Očito, čitavo njegovo stvaralaštvo može se percipirati i kao produbljivanje likovnog izražavanja kroz različite umetničke oblasti. Upravo Džmerkovićeva izložba slika u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” utemeljuje verovanje u slikarsku tajnu, u kreativno promišljanje i prepoznavanje osobenog u stvaranju vlastitog umetničkog prosedea. Na

Kultura

08.06.2016 u 22:05

Impuls za životom

Vreme je informatičkog društva u kome kompjuter preobražava sliku sveta zahvaljujući sve novijim tehnikama stvaranja. Provocira li pitanje da li je ovo era „pripitomljavanja” ljudskih čula? Hajdeger je još 1980. godine podsećao da je „najbitniji postupak modernog vremena da savlada svet slika”. U tom kontekstu, deo procesa ove medijske revolucije je i virtuelna umetnost sa estetskim vrednostima zasnovanim na najnovijim metodama stvaranja slika. Samostalna izložba Nataše Teofilović (1968) u Novom Sadu, forma selektivne retrospektive, fokusira autorski koncept baziran na digitalnoj tehnologiji i identifikovanju sveobuhvatne vizuelne i čulne sfere koja je slična životnoj. U izboru istoričarke umetnosti Svetlane Mladenov, akcentovani su radovi iz oblasti digitalne animacije, ali i oni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: likovne umetnosti