Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Beograd

28.03.2018 u 22:33

„Zemlja utopija” otvorila Martovski festival

Uručenjem nagrade za životno delo profesorki Fakulteta dramskih umetnosti i montažerki Jelici Đokić i projekcijom filma „Zemlja utopija” Jelene Stolice u Domu omladine svečano je otvoren 65. Martovski festival. „Na festivalu sam prisutna od 1969. najpre kao gledalac, potom kao student, pa montažerka i na kraju kao profesorka čiji studenti učestvuju na ovom festivalu”, rekla je Jelica Đokić, prva žena koja je u istoriji ove smotre dobila priznanje za životno delo. Nagradu joj je uručio Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika, podsetivši da je festival imao uspone i padove, ali da mu je u poslednje četiri godine vraćen stari sjaj. „Nadamo se da će mladi reditelji koji prvi put učestvuju na festivalu jednog dana dostići slavu danas poznatih autora”, istakao je Mladenović. Umetnički

Kultura

05.01.2018 u 17:14

Devet romana u trci za Ninovu nagradu

Stručni žiri Ninove nagrade kritike za najbolji roman godine izdvojio je devet romana u uži izbor za ovo književno priznanje: „Sunce ovog dana” Vladimira Pištala (Agora), „Proleće se na put sprema” Bojana Krivokapića (Red box), „Plava kapija” Radovana Belog Markovića (Albatros plus), „Srodnici” Jovice Aćina (Laguna), „Gorgone” Mire Otašević (Geopoetika), „Luzitanija” Dejana Atanackovića (Besna kobila), „Danas je sreda” Davida Albaharija (Čarobna knjiga), „Srebrna magla pada” Srđana Srdića (Partizanska knjiga) i „Četiri ludila” Miloša Latinovića (Vulkan). Žiri je radio u sastavu: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik). Najuži izbor biće objavljen u Ninu od 11. januara 2018, a ime 64. dobitnika biće poznato 15. januara nakon poslednje

Kultura

21.12.2017 u 21:41

Na času kod Čarapićevog bresta

Čas iz etike u srpskoj Akademiji nauka. O predavanjima i moralnim načelima svog profesora Miloša N. Đurića (1892–1967), govorili su njegovi nekadašnji studenti, danas poznati beogradski profesori. Nakon pozdravne reči predsednika SANU Vladimira Kostić, akademik Predrag Piper je podsetio da je Miloš Đurić, kao malo koji profesor univerziteta, studente vaspitavao ličnim primerom i spremnošću na svesnu žrtvu u ime ideala i ubeđenja, i to u situacijama kada je i vlastiti život doveden u pitanje. – Malo je srpskih profesora čiji se čuveni iskazi citiraju gotovo kao izreke velikana grčke i rimske civilizacije, iskazi koje svaki naš obrazovani čovek zna, ili bi trebalo da ih zna, i da se njima nadahnjuje, posebno u vremenu kada etika nije osobito omiljena ni u teoriji ni u životu – rekao je

Kultura

18.12.2017 u 21:41

Nedostatak dijaloga – najveći problem

U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka je održana tribina „Multikulturalizam danas: iluzija ili neophodnost”, na kojoj je profesorka Milena Dragićević Šešić istakla da se pod ovim pojmom podrazumeva pokušaj zasnivanja javne politike koja će biti odgovorna prema svim manjinama u okviru jednog društva. – U Jugoslaviji, na primer, romska i vlaška etnička grupa nisu imale prava kao rusinska kultura. Živimo u doba populizma koji se zaklanja za jedan narod i naciju, a istovremeno nekoga isključuje. Muzej savremene umetnosti nema dela Marina Jonaša iz slovačke manjine... A samo kada budemo prepoznali i cenili drugog u našoj kulturi, shvatićemo i bogatstvo kultura. Kultura islama je recimo organski deo Balkana... Preporučujem knjigu „Strah od malih brojeva – geografije gneva” Apaduraja, koja

Kultura

04.11.2017 u 11:12

Naučni skup o Filipu Višnjiću

U Vukovoj zadužbini u Beogradu juče je održan naučni skup „250 godina Filipa Višnjića – život i delo”. Skup je pozdravio Milimir Mučibabić, predsednik Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta”. – Potrebno je da govorimo o ljudima poput narodnog pesnika i pevača Filipa Višnjića, i ostalim velikanima, posebno u ovo sumorno vreme kada su etički principi uzdrmani, a činjenice gube na značaju. U našoj tradiciji treba da pronađemo ono najbolje – istakao je Mučibabić. Na skupu su prijavljena sledeća izlaganja: Boško Suvajdžić (Vuk o Višnjiću, Višnjić o Vuku), Marija Kleut (Filip Višnjić u viđenju nemačkih pisaca), Milisav Savić (Višnjićeva pesma Lazar Mutap), Danka Lajić Mihajlović (Guslar Filip Višnjić), Ljiljana Pešikan Ljuštanović (Pesničko narušavanje zakona žanra), Branko

Košarka

28.10.2017 u 20:22

Borislav Stanković – gospodin košarka

Ovo nije prva knjiga o mojoj karijeri, ali je možda najznačajnija i najsveobuhvatnija. Jedna je od najlepših koju sam ikada imao, rekao je legendarni košarkaški funkcioner, igrač i trener Borislav Stanković na Sajmu knjiga, na predstavljanju dvojezične monografije “Borislav Stanković- gospodin košarka”, koju je u izdanju “Službenog” glasnika objavio Aleksandar Miletić, novinar “Politike”. Bora Stanković, čiji dolazak i govor su ispraćeni aplauzima, ispričao je da u svojoj mladosti nije pomišljao, niti je uopšte mogao da sanja da će košarka postati njegov život, a kamoli da će postati jedan od najvažnijih sportova u čitavom svetu. – U nekadašnjoj Jugoslaviji košarka je počela da se igra u sokolskim društvima, po školama, bila je jedna nepoznanica za naš svet i naše

Kultura

26.10.2017 u 14:59

Akademska knjiga – izdavač godine

Nagradu za izdavača godine u 2017. godini žiri 62. Međunarodnog sajma knjiga dodelio je Akademskoj knjizi iz Novog Sada. U obrazloženju nagrade stoji da Akademska knjiga kontinuirano objavljuje reprezentativne naslove iz oblasti književnosti, filozofije, nauke i umetnosti uglednih domaćih i stranih izdavača. U žiriju su bili Dragan Simeunović, Slobodan Kanjevac, Dragana Kovačević, Tiodor Rosić i Želidrag Nikčević. Direktorka Akademske knjige Bora Babić je istakla da ova izdavačka kuća objavljuje naslove koji nas ne zabavljaju, već obrazuju, proširuju saznanja i podstiču na kritičko mišljenje.

Kultura

28.09.2017 u 21:44

Ćirilica izazvala najviše polemika

Da li je Nacrt strategije razvoja kulture ideološki tekst okrenut prošlosti, pitanje je oko kojeg se povela debata u Narodnoj biblioteci Srbije gde je održana javna rasprava o Nacrtu strategije. Skupu su prisustvovali ministar kulture Vladan Vukosavljević, pomoćnici ministra i predstavnici kulturnih institucija. Prva javna rasprava održana je 1. septembra u Novom Sadu, a potom i u Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu i Nišu. Pisac Saša Ilić istakao je da je temeljni problem ovog dokumenta regresija.

Kultura

14.09.2017 u 17:00

Smoki – merna jedinica za prijateljstvo

U pesmu „A sad adio” održan je poslednji ispraćaj proslavljenog glumca Ljubiše Samardžića na Novom groblju u Beogradu. Glumčeva ćerka Jovana je u svom govoru istakla koliko je ovaj filmski stvaralac voleo i cenio život, koliku je neverovatnu energiju imao, i bio posvećen stvaranju koje je od njega načinilo umetnika kakav je bio. U prisustvu velikog broja kolega i prijatelja potom je održana komemoracija u Jugoslovenskoj kinoteci, na kojoj su prisustvovali ministar kulture Vladan Vukosavljević, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, glumci Branka Petrić, Rada Đuričin, Vojislav Brajović, Ivan Bekjarev, Mima Karadžić, Kalina Kovačević, Mirka Vasiljević, Tamara Dragičević i mnogi drugi. Jugoslav Pantelić, direktor Kinoteke, najavio je retrospektivu filmova Ljubiše Samardžića u Kinoteci od

Kultura

07.05.2017 u 21:11

Hrabri novi svet u džungli

Prva skulptura koja dočekuje posetioce na izložbi „Hrabri novi svet” u galeriji Hauser & Wirth Somerset u Brutonu, u Britaniji, jeste patuljak koji skače. Pitanje je samo da li skače zato što mu je dosta svega ili skače u bolju budućnost. To ne znamo. – Postoji nada da je to ipak skok u nešto bolje što dolazi – kaže Đorđe Ozbolt (1967), Beograđanin koji od 1991. živi u Londonu.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sretenović mirjana