Tag: beogradska nedelja

Pošto su malčice omirisali jastuk posle dočeka – Beograđani zaglavili u Ulicu otvorenog srca,zaglavismo i mi, porodično. Svetogorsku pohodimo svakog prvog januara, od 1989. – kad su komšije iz Ateljea 212 i „Srpske kafane” otvorili srce, začeli ovu turističko-umetničku manifestaciju i pružili šansu sugrađanima i njihovim gostima da odškrinu vrata svog najvažnijeg...

„Ćurli-ćurliii! Ćurli-ćurliii!” Mobilni telefon mi najavljuje da dolaze novogodišnji i božićni praznici. Otvaram poruku. Kum Bane: „Pahulje bele, pahulje meke, neka te odvedu do Mraza Deke. Deka je mio, što ne bi bio: gukneš pesmicu – zaradiš paricu. Zaradiš paricu – otplatiš raticu! Srećna 2009! *Ovu poruku pošalji na sedam adresa, inače ništa od lepih želja!”...

Deda Mraz je dohvatio zvonce i nekoliko puta cimnuo. Duboko u kolektivnoj podsvesti Beograđana odjeknulo je: „Cin-cin!” i... Trka je počela! Sa starta se krenulo ozbiljno, punim tempom, bez kompromisa. Profi! Moja ekipa nije ni trenula, celu noć smo se pripremali. Kao i za sve ostale poslove, priprema je i za prazničnu kupovinu najvažnija. Prvo smo napravili...

Našli smo se kod Kalenić pijace i rukovali. – Je l’ stig’o Fića? – pitam. – Si! – odgovara šurak u dahu. – Čeka nas na parkingu kod parkića na vrhu Maksima Gorkog. Jedva se probijamo kroz masu. Navalio narod, k’o da se deli džabe. K’o da će smak sveta. Iako je hladno, suvo je. Iz parkića se čuje udaranje lopte. Dečak se igra sa tatom....

Izašao sam, odmah snimio „radnju”: Grupa građana stoji ispred velikog ekrana. Poput zaverenika prišunjah se poslednjim prilikama u gomili. Prilepih se. Zinuh i ja uvis. Oooo, reklame! Šareni pokretni svet greje siluete pred panoom. Nudi im sve što nikad imati neće. Opčinjava. Mami. Čudne neke muve, ne osećaju ni hladnoću! Jedna od strelica izbačenih sa ekrana pogodi i mene! Nađoh i...

Kad jednom budem i ja vozio džip, moći ću neometan da pičim ulicama, gazim skulpture, kao onaj žirafu na Topčiderskoj zvezdi, prolazim kroz crveno i ostalim zaprepašćenim učesnicima u saobraćaju prstima pri tom pokazujem „ringišpil”. Spustim zatamnjeno staklo, provučem dlan sa narukvicom od pola kilograma zlatnih alki, i uz sočnu psovku zavrtim „petaka”: – Vidimo se...

Brate, Vuče Karadžiću, mislim, ovo-ono, totalna smaračina... Ne razumeš, a?! E, pa i mi se ovde sve manje razumemo, šta da ti radim. Ali, ukoliko zaista postoji raj, a ti kroz neko njegovo prozorče gledaš na nas, molim te zažmuri i stavi vatu u uši, dok ovo ne prođe... Kako šta, brate, Vuče, tebra?! Pa, ovo kuliranje... Jezički smor, cimanje, bedak... Mis’im, svojim životnim delom si...

Već neko vreme muku mučim s dijagnozom „terazijski Crnogorac”, pravo da vam kažem. To je, kako da opišem, nešto kao kašalj, recimo – živi se s tim, ali je neprijatno kada se ljudi zagledaju u vas dok se borite da se ne zacenite u krcatom autobusu GSP-a... Bio sam ubeđen da sam Beograđanin, uprkos poreklu, bezuslovno voleći ovaj grad, ali... Ubedi me komšija (a i neki poštovani...

Dragi sugrađani, koristim ovu priliku da obznanim da će u vreme pisanja svake sledećeg „Beogradske nedelje” biti obustavljen tramvajski saobraćaj u pravcu Slavije, jer od sada planiram da stvaram sedeći na šinama, umotan u vuneno ćebence, sa sve omiljenom igračkom iz detinjstva u krilu... Ne, ne, ne, nisam poblesavio, niti me naročito inspiriše hladan čelik, već samo koristim svoje...

Slušam, uspinju se ekonomske dodole da uvere i objasne kako se famozna „svetska ekonomska kriza” ni u kom slučaju neće osetiti kod nas, kao da mi to ne znamo?! Dobro, oni više vole da koriste egzotični termin „reflektovati” računajući da govore stadu koje se oduševljeno propinje na zadnje noge kad čuje tuđice i metafore, ali, rekoh već, sve što govore mi odavno znamo: da je...