Таг: београдска недеља

Пошто су малчице омирисали јастук после дочека – Београђани заглавили у Улицу отвореног срца,заглависмо и ми, породично. Светогорску походимо сваког првог јануара, од 1989. – кад су комшије из Атељеа 212 и „Српске кафане” отворили срце, зачели ову туристичко-уметничку манифестацију и пружили шансу суграђанима и њиховим гостима да одшкрину врата свог најважнијег...

„Ћурли-ћурлиии! Ћурли-ћурлиии!” Мобилни телефон ми најављује да долазе новогодишњи и божићни празници. Отварам поруку. Кум Бане: „Пахуље беле, пахуље меке, нека те одведу до Мраза Деке. Дека је мио, што не би био: гукнеш песмицу – зарадиш парицу. Зарадиш парицу – отплатиш ратицу! Срећна 2009! *Ову поруку пошаљи на седам адреса, иначе ништа од лепих жеља!”...

Деда Мраз је дохватио звонце и неколико пута цимнуо. Дубоко у колективној подсвести Београђана одјекнуло је: „Цин-цин!” и... Трка је почела! Са старта се кренуло озбиљно, пуним темпом, без компромиса. Профи! Моја екипа није ни тренула, целу ноћ смо се припремали. Као и за све остале послове, припрема је и за празничну куповину најважнија. Прво смо направили...

Нашли смо се код Каленић пијаце и руковали. – Је л’ стиг’о Фића? – питам. – Си! – одговара шурак у даху. – Чека нас на паркингу код паркића на врху Максима Горког. Једва се пробијамо кроз масу. Навалио народ, к’о да се дели џабе. К’о да ће смак света. Иако је хладно, суво је. Из паркића се чује ударање лопте. Дечак се игра са татом....

Изашао сам, одмах снимио „радњу”: Група грађана стоји испред великог екрана. Попут завереника пришуњах се последњим приликама у гомили. Прилепих се. Зинух и ја увис. Оооо, рекламе! Шарени покретни свет греје силуете пред паноом. Нуди им све што никад имати неће. Опчињава. Мами. Чудне неке муве, не осећају ни хладноћу! Једна од стрелица избачених са екрана погоди и мене! Нађох и...

Кад једном будем и ја возио џип, моћи ћу неометан да пичим улицама, газим скулптуре, као онај жирафу на Топчидерској звезди, пролазим кроз црвено и осталим запрепашћеним учесницима у саобраћају прстима при том показујем „рингишпил”. Спустим затамњено стакло, провучем длан са наруквицом од пола килограма златних алки, и уз сочну псовку завртим „петака”: – Видимо се...

Брате, Вуче Караџићу, мислим, ово-оно, тотална смарачина... Не разумеш, а?! Е, па и ми се овде све мање разумемо, шта да ти радим. Али, уколико заиста постоји рај, а ти кроз неко његово прозорче гледаш на нас, молим те зажмури и стави вату у уши, док ово не прође... Како шта, брате, Вуче, тебра?! Па, ово кулирање... Језички смор, цимање, бедак... Мис’им, својим животним делом си...

Већ неко време муку мучим с дијагнозом „теразијски Црногорац”, право да вам кажем. То је, како да опишем, нешто као кашаљ, рецимо – живи се с тим, али је непријатно када се људи загледају у вас док се борите да се не зацените у крцатом аутобусу ГСП-а... Био сам убеђен да сам Београђанин, упркос пореклу, безусловно волећи овај град, али... Убеди ме комшија (а и неки поштовани...

Драги суграђани, користим ову прилику да обзнаним да ће у време писања сваке следећег „Београдске недеље” бити обустављен трамвајски саобраћај у правцу Славије, јер од сада планирам да стварам седећи на шинама, умотан у вунено ћебенце, са све омиљеном играчком из детињства у крилу... Не, не, не, нисам поблесавио, нити ме нарочито инспирише хладан челик, већ само користим своје...

Слушам, успињу се економске додоле да увере и објасне како се фамозна „светска економска криза” ни у ком случају неће осетити код нас, као да ми то не знамо?! Добро, они више воле да користе егзотични термин „рефлектовати” рачунајући да говоре стаду које се одушевљено пропиње на задње ноге кад чује туђице и метафоре, али, рекох већ, све што говоре ми одавно знамо: да је...