Tag: beogradska nedelja

Nisam mogao ni da pretpostavim da će ljubav prema kartama i mapama koje za svoju dušu crtam u slobodno vreme da me dovede u sam vrh septičko-fekalne mafije, i to zahvaljujući drugu iz obdaništa. Ucveljenim glasom izmolio je da mu na svoj slikoviti način „udesim jednu finukartičicu” prestonice i na njoj označim ekološke „crne tačke”, i dodao: – Baki, sine, u modi je...

Od svih gradskih kulturnih padavina najviše volimo kad padne „Noć muzeja”! To je prilika da mi, kućni moljci, bar jedne majske večeri u godini isključimo TV – omiljenu lampu o koju udaramo glavom i koja nam svake večeri prži krilca i mozak – i zarojimo se pod reflektorima što osvetljavaju okruženje svetlima istine i prikazuju nas onakvim kakvi jesmo. Kakvi smo bili. Dokle smo...

„E, pa, kume, čestitam!” prodra mi se čiča Žare sa Petlovog brda u uvo. Trebalo je tri sata da mi on i strina Bilja iz telefonske slušalice objasne da je baš meni po daljem naslednom redu pripala izuzetna čast da kumujem malom Milojici iz Podbrđa Gornjeg. Pa sat i po čiji beše mali Milojica. I još tridesetak minuta da me smire, da ne polomim aparat, kad sam saznao ko je dotični...

Napravio sam sinu sačekušu. Sakrio se u predsoblju, iza čiviluka, natukao šešir, uvukao se u mantil, podigao kragnu. Čim uđe, raspištolji se, odvrne muziku i zapali cigaretu, zaskočiću ga iz skrovišta i rastrgnuti. Balavac, tek uvatio sedamnaestu, a već pućka! I folira me da se to po kući oseća babin „hercegovac”! Kao da sam ja naivčina od juče! Ja sam možda naivčina, ali od...

Bacili smo se na praznične pripreme. Temeljne. Ozbiljne. Celo jutro popravljam krša. Ošmirglao sam rđu na haubi i krilima, glacnuo „ostrvca” četkicom, promenio kaiš i svećice, dosuo ulje, dopumpao gume. Ne sme da me izneveri u četvrtak veče, kad sa desetinama hiljada što zaposlenih što nezaposlenih Beograđana nagrnemo na Avalu da na vrhu čekamo zoru. I neće, kakvi, „jugo”...

Kao lojalni građani, poslušasmo apel „s vrha”: usvojismo porodični paket mera za štednju. Dugo smo izbegavali da se suočimo s tim baukom od problema, ali se onomad najzad pogledasmo u ogledalu u dnevnoj sobi. O, užasa! Staklorezac nam uramio falš, treću klasu što izobličuje likove! Baba, deca, supruga i ja konačno oči u oči sa tim iskrivljenim i lelujavim čudovištima, raskalašnim...

Naglo otopljenje donelo mi gomilu nevolja. Što ne bi donelo! Pa ja sam vršnjak prosečno starog građanina Srbije: nakokao sam nešto više od četrdeset godina. Idem, tako, „u najboljem životnom dobu”, ulicom i povodim se. Meteoropata, školski primer! Čas mi vruće, čas mi hladno, pritisak malo raste, više pada – slično kursu dinara – u glavi haos, vrti se vrteška, a kad me sunce...

Uz mnoge dosadašnje podele – na „zvezdaše” i „partizanovce”, „kučkare” i „mačkare”, „naprednjake” i „nazadnjake”... – mi u našem soliteru svrstasmo se prošle nedelje po ko zna koji put u dva suprotstavljena tabora. Gotovo istovremeno otvaranje SOS prodavnice za ugrožene i najvećeg šoping mola na Balkanu otkri nam...

Stiglo proleće, cveće promalja glavice iz klonule travice, a baba se setila – treba da ide u banju! Ali kako doći do para u ovom teškom trenu društvenog razvoja? Postrojila familiju, i svakom trećem od svojih „Beogradčića” udelila papirče s brojkama i slovima. Mlađi pomisliše da ih je bakica prijavila za kviz i odmah počeše da kombinuju ne bi li sročili suvislu, moguće i...

Suočeni s krizom koja nikako da prođe, okupismo se na proširenom porodičnom savetovanju. Da odgonetnemo šta nam je činiti u ekonomskom potresu, koji bi da uruši zajednički stečenu „kuću”, nahrupismo u prestonicu s konca i konopca: iz varoši, sa sela, iz ravnice i s planine, sve sami bliski i daleki rođaci, komšije i prijatelji... Osnovna delatnost kojom smo se dosad bavili –...