Tag: nit

Kad god razmišljamo o agilnimi uspešnim ljudima, uvek imamo u vidu da ih odlikuju dobrainteligencija, istrajnost, poštovanjedruštvenih normi i, naravno, dobro zdravlje. U takvom razmišljanju po pravilu zanemarujemo memoriju bez koje,u suštini, nema mišljenja jer ona je glavna aktivnost mozga. Memorija nije nešto što je rezervisano samo za izabrane, poseduju je svi – razlike su uglavnom u umešnosti...

Prethodna istraživanja na lokalitetima Arheološkog parka u Visokom ukazala su na postojanje više različitih energetskih polja. Emisija elektromagnetnih i ultrazvučnih talasa frekvencije 28–30 kiloherca koje su detektovane na više arheoloških lokacija u Bosanskoj dolini piramida veoma su interesantne za istraživanja kojima se bavim, jer ukazuju na moguću analogiju između funkcionalnih mehanizama...

Srbija je dostigla „tačku preokreta” u raspamećivanju. Ima više svojih naučnika u rasejanju nego u matici! Najsvežiji podaci, uostalom, ukazuju da je u samom svetskom vrhu po „odlivu mozgova”. Podatke je obelodanio Svetski ekonomski forum (2010–2011), jer ih niko kod nas nije nikada temeljno prikupio i obradio. Ministarstvo za nauku (svejedno je pod kojim imenom) duže od dve decenije nije uspelo...

Daleke 1980. svečano je obznanjeno da su iskorenjene velike boginje (variola), kao prva zaraza koja je prestala da postoji zahvaljujući dobro osmišljenim i organizovanim naporima zdravstvene službe. Više od tri decenije bez ove morije, jedne od najopasnijih u istoriji civilizacije, učinile su da ona iščili iz kolektivnog sećanja, pa je zaprepašćenje javnosti bilo utoliko veće kada je nedavno, na...

U prošlom broju NIT-a pobrojana su dela za koje su drugi dobiliNobelovunagradu, iako ih jeNikolaTesla ranije zamislio i opisao. Nagrađen je, čak, Guljermo Markoniza delo koje je kasnije, sudskim putem, pripisano „ličkom geniju”. Malo je, međutim, poznato da je agencija Rojters objavila odluku Nobelovog komiteta da se velikan srpskog roda1915, ipak,nađe među dobitnicima. Šta se potom dogodilo?...

Sredinom februara 2007. najstariji i najuticajnijiamerički univerzitet,znan kao Harvard, prvi put u svojoj istoriji staroj preko 370 godina, dobio je predsednicu. To je bila Dru Gilpin Faust,profesorka istorije. Ona je došla na mesto dotadašnjeg predsednika, profesora Lorensa Samersa, kome se na jednom predavanju omaklo da su žene manje pametne i sposobne od muškaraca. U stvari, hteo je reći da...

Upitate li se ponekad od čega se sastoje reči? Šta reč čini rečju, kako se tvori, kakvo joj je poreklo ili zašto je dugačka ili kratka?,pitaju senaučnici iz Odseku za kognitivne i neuronaukeMasačusetskog instituta za tehnologiju (MIT). Stiven Pjantadozi, Hari Tajli i Edvard Gibson proučavaju reči ne bi li razumeli kako ljudi razmišljaju i komuniciraju. Nedavno su na probu stavili dobro...

Naše mesto u vasioni: jedna tačka

a možda ni toliko

Emil Siroan

Da li smo bliže ili dalje od istine u svetu u kome jesmo? Upustivši se u odgonetanje u uzbudljivoj knjizi „Od fizike do Boga”, prof. dr Ljubo Ristovski iz Beograda, teorijski fizičar, neminovno je stigao do nespoznatog – do samog Boga. I do, isto tako, nespoznatljivog elektrona, za čije smo...

Svaki narod ima svoje slavne pretke. I samom Isusu Hristu prethodio je Jovan Krstitelj, upamćen kao Jovan Preteča. Srbija se diči množinom umnih glava u svojoj prošlosti. (Zavirite samo u dvanaestoknjižje „Život i delo srpskih naučnika”, SANU). Ali iznad svih uzdižu se četvorica, kao četvorolist deteline koja predskazuje sreću: Ruđer Bošković, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković. (Po...

Da li je više od ma kojeg naučnika (iako je za sebe govorio da je otkrivalac, što je sama suština učenjaka koji odgoneta i tumači tajne prirode) u istoriji zakinut, iako je, možda, svojim genijalnim uvidima i ogledima najviše zadužio čovečanstvo? Hoće li se iko poduhvatiti ogromnog zadatka da ispravi jednu od najvećih nepravdi počinjenih u nauci i učinjenih u ime nauke? Zar je moguće da u Srbiji...