Таг: нит

Кад год размишљамо о агилними успешним људима, увек имамо у виду да их одликују добраинтелигенција, истрајност, поштовањедруштвених норми и, наравно, добро здравље. У таквом размишљању по правилу занемарујемо меморију без које,у суштини, немa мишљења јер она је главна активност мозга. Меморија није нешто што је резервисано само за изабране, поседују је сви – разлике су углавном у умешности...

Претходна истраживања на локалитетима Археолошког парка у Високом указала су на постојање више различитих енергетских поља. Емисија електромагнетних и ултразвучних таласа фреквенције 28–30 килохерца које су детектоване на више археолошких локација у Босанској долини пирамида веома су интересантне за истраживања којима се бавим, јер указују на могућу аналогију између функционалних механизама...

Србија је достигла „тачку преокрета” у распамећивању. Има више својих научника у расејању него у матици! Најсвежији подаци, уосталом, указују да је у самом светском врху по „одливу мозгова”. Податке је обелоданио Светски економски форум (2010–2011), јер их нико код нас није никада темељно прикупио и обрадио. Министарство за науку (свеједно је под којим именом) дуже од две деценије није успело...

Далеке 1980. свечано је обзнањено да су искорењене велике богиње (вариола), као прва зараза која је престала да постоји захваљујући добро осмишљеним и организованим напорима здравствене службе. Више од три деценије без ове морије, једне од најопаснијих у историји цивилизације, учиниле су да она ишчили из колективног сећања, па је запрепашћење јавности било утолико веће када је недавно, на...

У прошлом броју НИТ-a побројана су дела за које су други добилиНобеловунаграду, иако их јеНиколаТесла раније замислио и описао. Награђен је, чак, Гуљермо Маркониза дело које је касније, судским путем, приписано „личком генију”. Мало је, међутим, познато да је агенција Ројтерс објавила одлуку Нобеловог комитета да се великан српског рода1915, ипак,нађе међу добитницима. Шта се потом догодило?...

Средином фебруара 2007. најстарији и најутицајнијиамерички универзитет,знан као Харвард, први пут у својој историји старој преко 370 година, добио је председницу. То је била Дру Гилпин Фауст,професорка историје. Она је дошла на место дотадашњег председника, професора Лоренса Самерса, коме се на једном предавању омакло да су жене мање паметне и способне од мушкараца. У ствари, хтео је рећи да...

Упитате ли се понекад од чега се састоје речи? Шта реч чини речју, како се твори, какво јој је порекло или зашто је дугачка или кратка?,питају сенаучници из Одсеку за когнитивне и неуронаукеМасачусетског института за технологију (МИТ). Стивен Пјантадози, Хари Тајли и Едвард Гибсон проучавају речи не би ли разумели како људи размишљају и комуницирају. Недавно су на пробу ставили добро...

Наше место у васиони: једна тачка

а можда ни толико

Емил Сироан

Да ли смо ближе или даље од истине у свету у коме јесмо? Упустивши се у одгонетање у узбудљивој књизи „Од физике до Бога”, проф. др Љубо Ристовски из Београда, теоријски физичар, неминовно је стигао до неспознатог – до самог Бога. И до, исто тако, неспознатљивог електрона, за чије смо...

Сваки народ има своје славне претке. И самом Исусу Христу претходио је Јован Крститељ, упамћен као Јован Претеча. Србија се дичи множином умних глава у својој прошлости. (Завирите само у дванаестокњижје „Живот и дело српских научника”, САНУ). Али изнад свих уздижу се четворица, као четворолист детелине која предсказује срећу: Руђер Бошковић, Никола Тесла, Михајло Пупин и Милутин Миланковић. (По...

Да ли је више од ма којег научника (иако је за себе говорио да је откривалац, што је сама суштина учењака који одгонета и тумачи тајне природе) у историји закинут, иако је, можда, својим генијалним увидима и огледима највише задужио човечанство? Хоће ли се ико подухватити огромног задатка да исправи једну од највећих неправди почињених у науци и учињених у име науке? Зар је могуће да у Србији...