Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Ekonomija

25.03.2016 u 08:15

Koliko vrede hektari PKB-a

Kakva će biti sudbini Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i po kom modelu bi mogao da bude privatizovan biće poznato tek za mesec dana. Iako je prvi krug prodaje propao, jer nije bilo zainteresovanih investitora, ministar privrede Željko Sertić juče nije mogao da potvrdi da li će i kada biti raspisan drugi javni poziv za privatizaciju. – Još nemamo konačno rešenje. Vode se razgovori na relaciji Vlade Srbije i grada Beograda. Oluku o PKB-u očekujemo za oko 30 dana – rekao je Sertić, a prenosi Tanjug. On je podsetio da u prvom pokušaju privatizacije nije bilo zainteresovanih iako je cena (154 miliona evra) bila spuštena na 50 odsto od vrednosti imovine (uz 100 odsto vrednosti zaliha, opreme i materijala). Sledeća mogućnost je, kako je rekao, strateško partnerstvo ili spuštanje cene

Ekonomija

18.03.2016 u 18:31

Matijević i Kostić hoće PKB ali kada „padne” cena

Tender za prodaju Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i zvanično je propao jer se na njega nije javio nijedan investitor. Mada još nema zvaničnih informacija o narednim koracima sve je izvesnije da će biti objavljen novi krug prodaje ovog beogradskog kombinata. Ovoga puta, kažu u Ministarstvu privrede, pod relaksiranijim uslovima. U prevodu – nagoveštava se da će PKB biti ponuđen po nižoj ceni od prethodno ponuđena 154 miliona evra. Prema zakonu, dve nedelje od proglašenja tendera neuspešnim objavljuje se novi poziv, a cena može da padne maksimalno za trećinu od početne. U sadašnjim okolnostima, PKB (u drugom krugu) ne bi smeo da bude ponuđen za manje od 102,7 miliona evra. Ministarstvo privrede sada najavljuje i novu procenu vrednosti korporacije što bi moglo da utiče na visinu

Ekonomija

18.03.2016 u 19:05

Skuplje veštačenje od laptopa

Reklamacije na odeću i obuću i dalje su među najčešćim pritužbama kupaca u Srbiji, a ovaj problem neće biti rešen sve dok država najpre ne pooštri kontrole pri uvozu, a onda i omogući potrošačima besplatno veštačenje u slučaju kada predmet dođe do suda. Nacionalna organizacija potrošača Srbije upozorila je da je problem zamene odeće i obuće možda i najveći potrošački problem i da su im vezane ruke jer instituti, koji se bave poslom veštačenja, svoje usluge naplaćuju od 20.000 do 60.000 dinara što je neprihvatljivo za kupce. – Upravo zbog toga ubuduće nećemo biti u mogućnosti da zastupamo potrošače u sudskom postupku kada je reč o reklamacijama na odeću i

Ekonomija

14.03.2016 u 21:05

Godina borbe protiv antibiotika u hrani

Upotreba antibiotika u poljoprivredi, odnosno u proizvodnji hrane životinjskog porekla, predstavlja globalnu opasnost za javno zdravlje zbog čega je hitno potrebno pokrenuti akciju, upozorila je Međunarodna organizacija potrošača. Svetski dan potrošača obeležava se sutra i potrošačke organizacije širom sveta pozivaće multinacionalne lance brze hrane da uklone iz svojih jelovnika meso gajeno uz pomoć antibiotika. Konzjumer internešenel je, da podsetimo, još u novembru prošle godine upozorio na ovaj problem i saopštio da se očekuje da će upotreba antibiotika u poljoprivredi porasti za dve trećine u narednim godinama, i to sa 63.200 tona u 2010. na 105.600 tona u 2030. godini. Upućeni su zahtevi na adrese tri velika lanca brze hrane „Mekdonalds”, „Sabvej” i KFC i zatraženo je od njih da

Ekonomija

10.03.2016 u 18:05

Malinari se opet nisu osigurali od poplava

Srpskim malinarima ni poplave od pre dve godine nisu bile dovoljna pouka da osiguraju svoje malinjake i od tih nepogoda. Šteta za mnoge od njih iz okoline Arilja, Čačka, Ivanjice zbog toga će, prema prvim procenama, biti velika. Kao i za državu čiji je malina drugi izvozni poljoprivredni proizvod, jer se strahuje da će usled poplava doći do sušenja malinjaka. Prema saznanjima „Politike” najveći broj proizvođača plaća isključivo osiguranje zasada malina od grada od koga realno malinari i najviše strepe. Nezvanično se procenjuje da je manje od jedan odsto njih u ovoj sezoni uplatilo dopunski paket koji podrazumeva i nadoknadu štete u slučaju poplava. Dragiša Terzić, proizvođač malina iz Arilja kaže da su u ovom kraju najviše stradali zasadi u slivovima Moravice i Rzava, a dosta malinjaka

Ekonomija

09.03.2016 u 22:05

Privrednici protiv on-lajn kasa

Vlasnik male porodične pekare u centru Zemuna pre uvođenja fiskalne kase, i još nekoliko godina nakon toga, zarađivao je od 900 do 1.300 evra mesečno. Toliko mu je ostajalo čisto kada namiri sva davanja državi. Danas, deceniju kasnije, njegova zarada pala je na 450 evra. Za to vreme promet hleba smanjen je, po nekim procenama, oko 20 odsto. Samo je, kaže, broj državnih nameta porastao. Da li bi najavljeno uvođenje on-lajn fiskalnih kasa donelo korist ovom poštenom pekaru koji mušterijama uredno izdaje račune dok mnogi to uporno izbegavaju? Može li se on-lajn kasama promeniti zabrinjavajući podatak prema kome, navodno, samo 40 odsto privrednika ima i običnu fiskalnu kasu, a manje od polovine redovno šalje podatke o prometu? Trećina gradova i opština u Srbiji nema dovoljno

Ekonomija

08.03.2016 u 20:05

Potrošači izbegavaju da se žale sudu

I pored toga što su laki na rečima i trgovcima često prete tužbom, nezadovoljni potrošači retko se odlučuju da pravdu sami potraže na sudu. Čak i najuporniji odustaju na pola puta iako su, po zakonu, potrošačke tužbe (vrednosti spora do 500.000 dinara) besplatne, odnosno oslobođene svih taksa. Za prosečnog kupca u Srbiji zato mora da je potpuno neverovatno zvučala nedavna vest da će farmaceutska kompanija „Džonson i Džonson”, odlukom suda, verovatno morati da isplati 72 miliona dolara odštete porodici žene koja je umrla od raka jajnika, jer je zaključeno da se razvio kao posledica upotrebe njihovog dečjeg pudera. On uglavnom nije u stanju da zameni ni običan par cipela, a kamoli da uđe u spor sa iole ozbiljnijom kompanijom. Ministarstvo trgovine nedavno je iznelo podatak

Ekonomija

07.03.2016 u 20:05

Gazirani sokovi dominantni u potrošnji

Potrošnja gaziranih sokova u Srbiji tri puta je veća nego potrošnja voćnih sokova, na šta utiču niža maloprodajna cena, agresivna marketinška kampanja i prepoznatljivost multinacionalnih brendova, prenosi portal „Agrarije”. Prema istom izvoru, u Srbiji je prošle godine popijeno 400.000 tona gaziranih napitaka i 71.000 tona nektara (sokovi sa 52 odsto voćnog sadržaja). Potrošnja koncentrovanih sokova i sokova u prahu je na trećem mestu sa 45.000 tona. Sokovi sa 100 odsto voćnim sadržajem sa potrošnjom od oko 17.000 tona zauzimaju skroman udeo na tržištu. Razlog tome je visoka cena u odnosu na druge kategorije voćnih sokova. Poznavaoci tržišta navode još neke neke razloga zbog kojih se kupci radije odlučuju za gazirane napitke nego za „sto odsto” voćne sokove, recimo

Ekonomija

03.03.2016 u 20:05

Kukuruz „car” prolećne setve

Ovogodišnja prolećna setva najverovatnije će početi sredinom marta. Očekuje se da će biti posejano više od dva miliona hektara, a na polovini te površine biće – kukuruz. Sojom i suncokretom biće posejano 180.000 hektara, a šećernom repom oko 60.000 hektara oranica. Standardno se očekuju i velike površine pod povrćem i industrijskim biljem (po 250.000 hektara). Stručnjaci napominju da su ovo svakako planovi, a da li će biti realizovani zavisiće od potreba tržišta i kretanja cena. Setvena politika nije znatnije menjana poslednjih godina i Srbija će ponovo imati najveće površine pod kukuruzom. Agrarni analitičar Vojislav Stanković ističe da je proizvodnja kukuruza i dalje ekonomski najznačajnija za poljoprivredu i privredu naše zemlje. U bruto ostvarenoj vrednosti poljoprivredne

Ekonomija

02.03.2016 u 20:05

Kupina među prvih pet izvoznih proizvoda

Prošle godine kupine su se našle na listi prvih pet izvoznih poljoprivrednih proizvoda u države Evropske unije. Ispred te voćke bili su samo – kukuruz, malina, šećer i sojino ulje. Mada zvuči iznenađujuće, za poznavaoce tržišta ovo nije novost. Kažu da je to bobičasto voće, poreklom iz Srbije, a od kojeg smo lane prihodovali čak 35 miliona dolara, u poslednje vreme sve traženije na stranim tržištima. Da smo među najvećim svetskim izvoznicima malina široj javnosti je uglavnom poznato. Retko ko, međutim, zna da je Srbija, koja godišnje proizvede u proseku oko 30.000 tona kupina, na prvoj poziciji u evropskoj konkurenciji. Na svetskim rang-listama, posle SAD i Meksika, zauzimamo treće mesto.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: albunović ivana