Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.79	101.39	101.09
127.45	128.21	127.83

Društvo

16.12.2018 u 16:44

Pupinov Idvor u mrklom mraku

Mrkli mrak nekoliko dana pritiska Idvor, seoce od oko 1.000 duša, čuveno kao rodno mesto velikana Mihajla Pupina. Rana tmina, kako to biva u zimskim danima već oko četiri po podnevu, vlada seoskim šorovima sve do svitanja, „blagodareći” višegodišnjem dugu za struju, koji Mesna zajednica nije u stanju da plati zbog gotovo dve godine stare blokade računa. Okovan snegom, bez trunke svetlosti je i Zavičajni kompleks u samom centru, koji nosi ime najpoznatijeg Idvorčanina, s crkvom u kojoj se krstio, školom u kojoj je učio prva slova, Domom kulture i Narodni domom koji nosi ime naučnika čije su zasluge za razvoj elektrotehnike nemirljive, koji je bio dobitnik Edisonove medalje i predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike i koji je dao svetu čak 34 patenata

TV revija

09.08.2018 u 08:00

Zvezdobrojci – nadarena deca

Odnedavno „Znanje imanje”, jedna od najstarijih emisija RTS-a, i Aleksandra Ninković Tašić, predsednica Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin”, poklanjaju bibliotekama seoskih škola „Zvezdobrojce”, u izdanju „Agape knjige”. Za Aleksandru Ninković Tašić davanje ove knjige deci je misija od posebnog značaja. Zašto? Zato što su „Zvezdobrojci” čarobna knjiga od koje se postaje bolji i veći. Svaka reč u njoj je istinita i svaka je napisana da pomogne mladom čoveku da pronađe pravi put. Ona je zlatni putokaz. Važi za svako doba, mami osmeh i radost svakog srca, ali postaje čarobna samo u rukama deteta. – U njoj žive priče Mihajla Pupina, Nikole Tesle i Milutina Milankovića – kaže naša sagovornica. – Priče koje su naši naučnici zapisali kada su postali slavni; ostavljajući

Tema nedelje

28.07.2018 u 21:11

Pupinov uticaj

Na blagonaklonost američkog predsednika prema Srbima uticalo je i poznanstvo s velikim naučnikom našeg porekla Mihajlom Pupinom, koji je bio njegov lični prijatelj. Pupin je čitavog života bio ponosan na pripadnost srpskom narodu i američkoj državi. Osim za Srbiju, velike su njegove zasluge i za SAD. U nekoliko navrata je bio imenovan u odbore Bele kuće koji su se bavili pitanjima razvoja zemlje. Bio je i jedan od inicijatora osnivanja agencije koja je preteča današnje NASA. Tokom Prvog svetskog rata, Pupin je u SAD bio član Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo.

Društvo

22.07.2018 u 21:45

Američka ambasada video spotom odala počast Pupinu

Američka ambasada u Beogradu na specifičan način odala je počast srpskom naučniku Mihajlu Pupinu. „Zahvaljujući jednom od vas pre 100 godina zastava Srbije vijorila se iznad Bele kuće kao i na svim zgradama i javnim institucijama u glavnom gradu SAD”, objavila je na svom Tviteru ambasada SAD u Beogradu. Ispod tog posta objavljen je i jednominutni video spot o Mihajlu Pupinu, koji se opisuje kao predsednik američke akademije nauka, dobitnik Pulicerove nagrade i počasni doktor 18 američkih univerziteta. „Ali nikada nije zaboravio odakle je došao. Učinio je mnogo za čovečanstvo i za svoju zemlju. Bio je počasni konzul Srbije zahvaljujući kome je američki predsednik Vudro Vilson prvi put u istoriji postavio zastavu Srbije iznad Bele kuće, u čast junaštvu vašeg naroda. Vi ste zemlja

Beograd

09.07.2017 u 09:44

Velikani srpske nauke – Pupin, Tesla, Milanković

Predavanje „Velikani srpske nauke – Pupin, Tesla, Milanković” održano je u Kolarčevoj zadužbini povodom obeležavanja Dana nauke u Srbiji. Publici je predstavljen kontinuitet srpske nauke i njen značaj za razvoj čovečanstva. – Mala Srbija iznedrila je neke od najznačajnijih naučnika u istoriji i pokazala da se veličina nacije ne meri brojkama već snagom uma. U vreme Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Milutina Milankovića čitav svet je bio u zelenoj boji američkog dolara. Jednobojni moćnici tada nisu mogli ni da izmaštaju kako će budućnost izgledati, a srpski velikani samouvereno su pomerali granice znanja i pokretali tehnološke revolucije – rekao je moderator skupa Radomir Putnik, mašinski inženjer i konstruktor Teslinih i Milankovićevih modela. U predavanju su učestvovali Aleksandar

Društvo

03.04.2017 u 20:00

Pupinovi pronalasci i snovi

Naučnik iz Idvora ima svoj most u Beogradu i krater na Mesecu, a manje je poznato da ima i svoje kolo i pastoralu. Kompozitor Vladimir Konstantinović komponovao je „Pupinovo kolo”, koje je prvi put izvedeno u Los Anđeles holu na Vidovdan 1914. godine. Na internetu se može slušati „Pastorala Mihajlo Pupin”, koju bez predaha svira na fruli njen autor maestro Bora Dugić. Svi podaci i svi detalji o našem naučniku sada mogu da se pronađu na jednom mestu, u monografiji „Naučnik i patriota Mihajlo Idvorski Pupin”, koja je nedavno predstavljena u gimnaziji „Uroš Predić” u Pančevu. Pre tačno 150 godina mladić iz Idvora je ovde krenuo u školu i taj jubilej bio je povod da dva naučnika, dva Dragoljuba – dr Martinović i dr Cucić, naprave ilustrovanu monografiju, u kojoj se, pored poznatih činjenica,

Društvo

29.12.2016 u 08:05

„Pupin” u volanu „ferarija”

Za Volginu ulicu na Zvezdari znaju uglavnom stanari i stranci, ali je malo kome poznato da se ovde nalazi inženjersko srce Srbije: Institut „Mihajlo Pupin”, koji je i najstariji institut u jugoistočnoj Evropi. Njegovi inženjeri „upleli su prste i mozak” u sve što nas okružuje: od mobilnih telefona, robota, računara i svetske mreže (www.), preko elektronske i poreske uprave, kontrole tunela, železnice i naplate putarina, pa do aviona, tenkova, hidroelektrana, termoelektrana, čak i naftne i farmaceutske industrije. „Pupin” je kontrolisao „Sistem pristupne saobraćajne kontrole” za Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. godine, a njegovi inženjeri razvili su „pametni” sigurnosni sistem, koji će biti ugrađen u budući „emotivno osetljivi ferari”. Direktorka prof. dr Sanja Vraneš objašnjava da sistem,

Beograd

02.11.2016 u 08:25

Tesla i Pupin na istom putu

Izložba „Tesla i Pupin na istom putu” predstavljena je u Istorijskom muzeju Srbije na Trgu Nikole Pašića. Postavka je svojevrsni nastavak izuzetno uspešne izložbe o Mihajlu Pupinu, koja je tokom proteklih godinu dana izazvala ogromno interesovanje javnosti i privukla veliki broj posetilaca. O značaju postavke govorili su direktor Istorijskog muzeja Srbije dr Dušica Bojić, direktor Muzeja Nikole Tesle dr Branimir Jovanović i autora izložbe Aleksandra Ninković Tašić. Izložbu je otvorio predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović, pod čijim pokroviteljstvom je postavka priređena. Projekat „Tesla i Pupin na istom putu” najbolji je način da se prvi put u našoj javnosti prikaže doprinos ove dvojice velikana civilizaciji. Tesla i Pupin ostavili su neizbrisiv trag u

Život i stil

06.09.2016 u 17:50

Odlazak žene koja je kao dete poznavala Pupina

Među čituljama u današnjoj „Politici” našla se i jedna koja obaveštava da je krajem avgusta preminula i sahranjena u porodičnoj grobnici dr Vidosava Janković, profesorka Filološkog fakulteta BU, rođena daleke 1919. godine. Ove godine, na njen 97. rođendan – 6. marta, objavljen je u našem listu intervju sa uvaženom profesorkom Američke književnosti, kćerkom diplomate Radoja Jankovića, koji je između dva svetska rata bio generalni konzul Kraljevine Jugoslavije u Čikagu i Njujorku, a čija je majka Natalija posredovala u poslednjem susretu velikana naše i svetske nauke Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Vidosava Janković je živela, kako je Slavko Trošelj preneo u intervju, u Beogradu na drugom spratu zgrade preko puta Tašmajdanskog parka, u Bulevaru kralja Aleksandra. Primala je penziju od 31.000

Društvo

06.07.2016 u 16:00

Tri srpska gorostasa – Tesla, Pupin i Čokor

Kolporteri koji su u kasne popodnevne sate istrčali na ulice Beograda 12/25. januara 1904. godine, uzvikujući ime dnevnog lista koji se zove „Politika”, morali su brzo da se vraćaju do štamparije, da uzmu dodatne naramke tog novog lista, za koji su se čitaoci grabili, iznenađeni i obradovani što su se takve, na četiri lista štampane novine u velikom formatu, pojavile na ulicama srpske prestonice. Posle krvave smene srpskih dinastija i potonjeg novog Ustava iz 1903. bio je izglasan i novi, liberalan Zakon o štampi u januaru 1904. godine, nekoliko dana pre nego što će se pojaviti „Politika”. Taj novi list našao se u bogatom vencu tadašnjih srpskih novina, pokazujući već prvim brojem da su decenije borbe za slobodu štampe u Srbiji nagrađene i „Politikom”. Njenu izuzetnost odmah je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pupin