Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: пупин

Друштво

16.12.2018 у 16:44

Пупинов Идвор у мрклом мраку

Мркли мрак неколико дана притиска Идвор, сеоце од око 1.000 душа, чувено као родно место великана Михајла Пупина. Рана тмина, како то бива у зимским данима већ око четири по подневу, влада сеоским шоровима све до свитања, „благодарећи” вишегодишњем дугу за струју, који Месна заједница није у стању да плати због готово две године старе блокаде рачуна. Окован снегом, без трунке светлости је и Завичајни комплекс у самом центру, који носи име најпознатијег Идворчанина, с црквом у којој се крстио, школом у којој је учио прва слова, Домом културе и Народни домом који носи име научника чије су заслуге за развој електротехнике немирљиве, који је био добитник Едисонове медаље и председник Америчког института инжењера електротехнике и који је дао свету чак 34 патената

ТВ ревија

09.08.2018 у 08:00

Звездобројци – надарена деца

Однедавно „Знање имање”, једна од најстаријих емисија РТС-а, и Александра Нинковић Ташић, председница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин”, поклањају библиотекама сеоских школа „Звездобројце”, у издању „Агапе књиге”. За Александру Нинковић Ташић давање ове књиге деци је мисија од посебног значаја. Зашто? Зато што су „Звездобројци” чаробна књига од које се постаје бољи и већи. Свака реч у њој је истинита и свака је написана да помогне младом човеку да пронађе прави пут. Она је златни путоказ. Важи за свако доба, мами осмех и радост сваког срца, али постаје чаробна само у рукама детета. – У њој живе приче Михајла Пупина, Николе Тесле и Милутина Миланковића – каже наша саговорница. – Приче које су наши научници записали када су постали славни; остављајући запис о својим

Тема недеље

28.07.2018 у 21:11

Пупинов утицај

На благонаклоност америчког председника према Србима утицало је и познанство с великим научником нашег порекла Михајлом Пупином, који је био његов лични пријатељ. Пупин је читавог живота био поносан на припадност српском народу и америчкој држави. Осим за Србију, велике су његове заслуге и за САД. У неколико наврата је био именован у одборе Беле куће који су се бавили питањима развоја земље. Био је и један од иницијатора оснивања агенције која је претеча данашње НАСА. Током Првог светског рата, Пупин је у САД био члан Државног савета за истраживања и Државног саветодавног одбора за ваздухопловство.

Друштво

22.07.2018 у 21:45

Америчка амбасада видео спотом одала почаст Пупину

Америчка амбасада у Београду на специфичан начин одала је почаст српском научнику Михајлу Пупину. „Захваљујући једном од вас пре 100 година застава Србије вијорила се изнад Беле куће као и на свим зградама и јавним институцијама у главном граду САД”, објавила је на свом Твитеру амбасада САД у Београду. Испод тог поста објављен је и једноминутни видео спот о Михајлу Пупину, који се описује као председник америчке академије наука, добитник Пулицерове награде и почасни доктор 18 америчких универзитета. „Али никада није заборавио одакле је дошао. Учинио је много за човечанство и за своју земљу. Био је почасни конзул Србије захваљујући коме је амерички председник Вудро Вилсон први пут у историји поставио заставу Србије изнад Беле куће, у част јунаштву вашег народа. Ви сте земља која

Београд

09.07.2017 у 09:44

Великани српске науке – Пупин, Тесла, Миланковић

Предавање „Великани српске науке – Пупин, Тесла, Миланковић” одржано је у Коларчевој задужбини поводом обележавања Дана науке у Србији. Публици је представљен континуитет српске науке и њен значај за развој човечанства. – Мала Србија изнедрила је неке од најзначајнијих научника у историји и показала да се величина нације не мери бројкама већ снагом ума. У време Николе Тесле, Михајла Пупина и Милутина Миланковића читав свет је био у зеленој боји америчког долара. Једнобојни моћници тада нису могли ни да измаштају како ће будућност изгледати, а српски великани самоуверено су померали границе знања и покретали технолошке револуције – рекао је модератор скупа Радомир Путник, машински инжењер и конструктор Теслиних и Миланковићевих модела. У предавању су учествовали Александар Петровић,

Друштво

03.04.2017 у 20:00

Пупинови проналасци и снови

Научник из Идвора има свој мост у Београду и кратер на Месецу, а мање је познато да има и своје коло и пасторалу. Композитор Владимир Константиновић компоновао је „Пупиново коло”, које је први пут изведено у Лос Анђелес холу на Видовдан 1914. године. На интернету се може слушати „Пасторала Михајло Пупин”, коју без предаха свира на фрули њен аутор маестро Бора Дугић. Сви подаци и сви детаљи о нашем научнику сада могу да се пронађу на једном месту, у монографији „Научник и патриота Михајло Идворски Пупин”, која је недавно представљена у гимназији „Урош Предић” у Панчеву. Пре тачно 150 година младић из Идвора је овде кренуо у школу и тај јубилеј био је повод да два научника, два Драгољуба – др Мартиновић и др Цуцић, направе илустровану монографију, у којој се, поред познатих чињеница,

Друштво

29.12.2016 у 08:05

„Пупин” у волану „ферарија”

За Волгину улицу на Звездари знају углавном станари и странци, али је мало коме познато да се овде налази инжењерско срце Србије: Институт „Михајло Пупин”, који је и најстарији институт у југоисточној Европи. Његови инжењери „уплели су прсте и мозак” у све што нас окружује: од мобилних телефона, робота, рачунара и светске мреже (www.), преко електронске и пореске управе, контроле тунела, железнице и наплате путарина, па до авиона, тенкова, хидроелектрана, термоелектрана, чак и нафтне и фармацеутске индустрије. „Пупин” је контролисао „Систем приступне саобраћајне контроле” за Зимске олимпијске игре у Сочију 2014. године, а његови инжењери развили су „паметни” сигурносни систем, који ће бити уграђен у будући „емотивно осетљиви ферари”. Директорка проф. др Сања Вранеш објашњава да систем,

Београд

02.11.2016 у 08:25

Тесла и Пупин на истом путу

Изложба „Тесла и Пупин на истом путу” представљена је у Историјском музеју Србије на Тргу Николе Пашића. Поставка је својеврсни наставак изузетно успешне изложбе о Михајлу Пупину, која је током протеклих годину дана изазвала огромно интересовање јавности и привукла велики број посетилаца. О значају поставке говорили су директор Историјског музеја Србије др Душица Бојић, директор Музеја Николе Тесле др Бранимир Јовановић и аутора изложбе Александра Нинковић Ташић. Изложбу је отворио председник Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић, под чијим покровитељством је поставка приређена. Пројекат „Тесла и Пупин на истом путу” најбољи је начин да се први пут у нашој јавности прикаже допринос ове двојице великана цивилизацији. Тесла и Пупин оставили су неизбрисив траг у историји

Живот и стил

06.09.2016 у 17:50

Одлазак жене која је као дете познавала Пупина

Међу читуљама у данашњој „Политици” нашла се и једна која обавештава да је крајем августа преминула и сахрањена у породичној гробници др Видосава Јанковић, професорка Филолошког факултета БУ, рођена далеке 1919. године. Ове године, на њен 97. рођендан – 6. марта, објављен је у нашем листу интервју са уваженом професорком Америчке књижевности, кћерком дипломате Радоја Јанковића, који је између два светска рата био генерални конзул Краљевине Југославије у Чикагу и Њујорку, а чија је мајка Наталија посредовала у последњем сусрету великана наше и светске науке Николе Тесле и Михајла Пупина. Видосава Јанковић је живела, како је Славко Трошељ пренео у интервју, у Београду на другом спрату зграде преко пута Ташмајданског парка, у Булевару краља Александра. Примала је пензију од 31.000

Друштво

06.07.2016 у 16:00

Три српска горостаса – Тесла, Пупин и Чокор

Колпортери који су у касне поподневне сате истрчали на улице Београда 12/25. јануара 1904. године, узвикујући име дневног листа који се зове „Политика”, морали су брзо да се враћају до штампарије, да узму додатне нарамке тог новог листа, за који су се читаоци грабили, изненађени и обрадовани што су се такве, на четири листа штампане новине у великом формату, појавиле на улицама српске престонице. После крваве смене српских династија и потоњег новог Устава из 1903. био је изгласан и нови, либералан Закон о штампи у јануару 1904. године, неколико дана пре него што ће се појавити „Политика”. Тај нови лист нашао се у богатом венцу тадашњих српских новина, показујући већ првим бројем да су деценије борбе за слободу штампе у Србији награђене и „Политиком”. Њену изузетност одмах је

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

07.06.2026 у 13:20

Дан Поште - 186 година од успостављања поштанског саобраћаја у Србији

07.06.2026 у 13:19

Крунић и Данилина без титуле на Ролан Гаросу

07.06.2026 у 13:17

Јавна расправа о Нацрту измена Закона о платним услугама до 11. јуна

07.06.2026 у 13:15

Вучевић: Србија преживела блокадере захваљујући патриотама

07.06.2026 у 13:06

Министарство културе суфинансира радове на Опленачкој цркви са 10 милиона динара

07.06.2026 у 13:01

Отровни медитерански паук шири се Немачком