Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Društvo

08.05.2016 u 21:05

Snagator Stiv Rivs i trojanski konj na Begeju

Zrenjanin – Šezdesetih godina prošlog veka pored Begeja je snimljeno mnogo filmova. To se događalo na Tiganjici, prostoru od desetak kilometara uz pitomu reku. Uglavnom leti, posle žetve pa do branja kukuruza, tu se okupljalo na hiljade statista. Banaćani su tada imali poseban odnos prema sedmoj umetnosti, a to što se tih dana i godina događalo u jedinstvenom filmskom gradu još i danas se prepričava po okolnim selima. Milinko Đorđević, lokalni hroničar iz Stajićeva, kaže da je najviše statista u raznim filmovima igralo baš iz ovog sela. – Produkcijske kuće ovde su se pojavljivale leti, i to kad ima najmanje radova na njivama. Pored zahvalnog terena, prostranih ravnica na kojima su se snimale masovne ratničke scene, ovde su filmadžijama naruku išle i druge pogodnosti. Pre svih jeftini statisti

Društvo

06.05.2016 u 17:05

Rat je počeo na Đurđevdan

Krvavi raspad bivše Jugoslavije, tačnije prvi oružani napad na vojnike Jugoslovenske narodne armije, počeo je na današnji dan pre tačno četvrt veka, 6. maja 1991. godine. Vojnik JNA Saško Gešovski, golobradi mladić iz Kavadaraca u Makedoniji, pao je na Đurđevdan 1991. u Splitu. Gešovskog je razularena rulja, koju je na demonstracije pozvao prvi predsednik „demokratske Hrvatske” Franjo Tuđman, ubila u centru Splita. Njegovi roditelji, otac Goce i majka Cveta, nikada nisu saznali punu istinu o smrti sina koga su sa ponosom ispratili u armiju. Kao što ni mi, građani te bivše velike zemlje, nikada nismo saznali punu istinu o tome kako smo svoju domovinu ispratili u istoriju.

Srbija

06.05.2016 u 10:27

Banku zamenio plastenikom

Klek – Iznenada je Dejan Vujović počeo da se bavi baštovanstvom. Posle angažovanja u nekoliko banaka, ovaj ekonomista je rešio da se vrati kući, na porodični posed. Sada se bavi organskom proizvodnjom i gaji biljke koje su skoro već bile zaboravljene. U njegovim plastenicima niče i raštan, čije pominjanje budi nostalgiju kod svih Hercegovaca, a oni uglavnom naseljavaju Klek, selo koje zovu i olimpijsko, jer su braća Grbić i Bodiroga ovde doneli tri zlatne medalje. Ekonomista po struci Dejan je u bankarstvu proveo više od decenije, radeći u četiri banke. – Banku sam napustio kada sam shvatio da sistem diskvalifikuje marljive ljude kojima je ispod časti da vuku za rukav razne lidere i liderčiće, nudeći im pokornost u zamenu za kakav-takav posao. Taj posao je uvek podrazumevao gomilanje

Srbija

27.04.2016 u 18:05

Poverioci kao gusari

Zrenjanin – Kao nikad do sada zrenjaninski sudovi – Osnovni i Privredni preplavljeni su oglasima o prodaji imovine, pokretne i nepokretne. Reč je uglavnom o onoj imovini koja se nudi na prodaju da bi se namirili silni poverioci pošto su firme propale i otišle na doboš. Oglašava se čak i prodaja poput one da se u kikindskom studiju za rekreaciju prodaje baštenska garnitura; da jednom društvu za telesno vaspitanje preti opasnost da ostane bez radnog stola i sedam stolica; vlasnik pekare bez porodičnih skija; biznismen iz Torka bez bokserskog džaka… Da se ne govori o ponudi bele tehnike i televizora, računara, nameštaja ili umetničkih slika. U Osnovnom sudu u Zrenjaninu kažu da iz iskustva mogu da tvrde da preko 80 odsto ponovljenih licitacija ostaje bez odjeka. Mnoge popisane stvari

Srbija

24.04.2016 u 19:05

Banatska mala pruga i sporedni koloseci

Zrenjanin – Mala pruga imala je ogroman značaj u svakodnevnom životu običnog čoveka. Danas to možda i nije lako shvatiti. Uključivala je ovaj deo Banata u krvotok Monarhije, kasnije Kraljevine, pa socijalističke Jugoslavije. Vozom su ljudi jednostavno stizali do lekara, rodbine, prodavnica, pijaca, vašara u obližnjim gradovima, kao što su Žombolj i Veliki Bečkerek. Mnogi do tada nisu izašli iz svog sela, a vozom su krenuli na „daleka” putovanja. Zahvaljujući razvijenoj železničkoj mreži, banatsko mleko i jaja stigli su do srca Evrope, početkom 20. veka čak do Švajcarske i Nemačke, a ugalj, drvo, kreč i raznovrsna roba iz evropskih metropola pristizali su u seoske prodavnice. Njome su srednjoškolci i studenti putovali do Subotice, Novog Sada, Beograda i dalje. Mnogi su ovom prugom otišli,

Društvo

18.04.2016 u 22:00

Oca video samo jednom, i to krišom

Zrenjanin – Bio je, kaže, najružnija beba. Tako su mu rekle sestre negovateljice. Rođen je sa takozvanom zečijom usnom i nizom nedostataka. Pretrpeo je više operacija. Koliko – nikad neće ni znati. Zbog raznih poremećaja i rana izazvanih hirurškim intervencijama po raznim bolničkim ustanovama dugo je primao hranu na cevčicu. Ipak, Zoran Martinov je izazivao neskriveno divljenje sestara i negovateljica zbog fantastične borbe za život od prvog dana dolaska u Principovac kod Šida, u prihvatilište za hendikepiranu decu. Te mališane sa raznim manama roditelji su uglavnom ostavljali i nisu se više javljali. Kad je počeo da shvata, ispričali su mu da ga je majka ostavila, a da nije htela ni da ga pogleda. – Ostavljena deca nisu imala drugi dom. U Principovac su mališani dolazili i

Srbija

18.04.2016 u 21:00

Srbi iz Banata ratovali po celoj Evropi

Zrenjanin – Vreme Habzburške i Austrougarske monarhije svakako spada i u srpsku istoriju, ali onaj deo koji je bio skrajnut u našoj novijoj istoriografiji. Okolnosti se ipak menjaju i sve se više shvata da je reč i o položaju znatnog dela Srba, a tome važan doprinos daje i Istorijski arhiv Zrenjanin. Pored izuzetno uspele izložbe „Torontalska županija i njeno nasleđe” prošle godine, ova ustanova je nedavno promovisala i knjigu „Laudonova regimenta”. Autor izložbe i pisac dela je mladi istoričar Filip Krčmar. Ernest Gideon fon Laudon rođen je 1717. u današnjoj Letoniji, a kao siromašni plemić i stranac stupio je u vojnu službu Austrije i za račun Beča vojevao u Ratu za austrijsko nasleđe i Sedmogodišnjem ratu. Tu je izgradio zavidnu reputaciju i stekao nadimak „vojnički otac”. Njegova

Društvo

08.04.2016 u 21:05

Varadijevi kroz tri veka

Zrenjanin – Nizu postavki koje su kao legati poklonjene Narodnom muzeju u Zrenjaninu od danas se zvanično pridružuje još jedna. Reč je o advokatskoj kancelariji porodice Varadi. Činjenice – da je ova kancelarija radila kroz različita i burna vremena, može se reći u feudalizmu, kapitalizmu, socijalizmu, pa i u demokratiji, da su ovde delovale različite države i vlasti, da se grad kroz to razdoblje zvao Bečkerek, Petrovgrad i Zrenjanin – unapred obećavaju da prošlost i jedne advokatske kancelarije može da bude veoma zanimljiva. Adokatsku praksu započeo je 1893. Imre Varadi (1867-1959), nastavio je Jožef Varadi (1912–1988), a početak pravničke karijere za ovu kancelariju vezuje i prof. dr Tibora Varadija. O tome

Srbija

28.03.2016 u 09:05

Selo koje nosi parohovo ime

Stajićevo – Selo je osnovao sveštenik tako što je hteo da pomogne banatskoj sirotinji. Paroh Sava Stajić iz Elemira uložio je mnogo truda da se agrarnom reformom posle Prvog svetskog rata zemlja dodeli i dotadašnjim bezemljašima i sirotinji. Tako je pored Ečke i u blizini Begeja osnovana kolonija, a posle i selo kome su još za sveštenikovog života dali njegovo ime – Stajićevo. Milinko Đorđević živi u istoimenoj ulici u Stajićevu. – Ulica je dobila ime po mom stricu, koji je bio borac NOR-a, a naši preci su iz Aradca stigli u koloniju prilikom njenog osnivanja posle Prvog rata – priča Milinko. On godinama sakuplja beleške o istoriji ovog kraja po arhivima, zadrugama, seoskim mesnim zajednicama i školama. O nastanku Stajićeva i životu u selu u prošlom veku priredio je rukopis za

Srbija

23.03.2016 u 18:05

„Agroživu” stečaj, radnicima otpremnine

Žitište – Čvor u kome su se našli radnici posrnule firme „Agroživ” počeo je da se razmotava ponudom socijalnog programa, koji za njih predstavlja otpremnine, odlazak na biro rada, zdravstveno i socijalno osiguranje. Radnici, međutim, misle da bi bilo najbolje da se što pre pokrene proizvodnja u nekada najvećem žitištanskom kolektivu, bez obzira na to ko bi bio investitor. Od početka ove nedelje za socijalni program može da se prijavi 375 radnika, koji su posle skoro dve godine potpune neizvesnosti u prilici da kako-tako reše svoj radnopravni status. Predrag Amižić, direktor firme koja praktično postoji samo na papiru, kaže da su dugi razgovori s nadležnim ministarstvima i sindikatima konačno urodili plodom. – Bili smo na ivici da ostanemo bez ičega, a sada smo dobili

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: đukić đuro