Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ђукић ђуро

Друштво

08.05.2016 у 21:05

Снагатор Стив Ривс и тројански коњ на Бегеју

Зрењанин – Шездесетих година прошлог века поред Бегеја је снимљено много филмова. То се догађало на Тигањици, простору од десетак километара уз питому реку. Углавном лети, после жетве па до брања кукуруза, ту се окупљало на хиљаде статиста. Банаћани су тада имали посебан однос према седмој уметности, а то што се тих дана и година догађало у јединственом филмском граду још и данас се препричава по околним селима. Милинко Ђорђевић, локални хроничар из Стајићева, каже да је највише статиста у разним филмовима играло баш из овог села. – Продукцијске куће овде су се појављивале лети, и то кад има најмање радова на њивама. Поред захвалног терена, пространих равница на којима су се снимале масовне ратничке сцене, овде су филмаџијама наруку ишле и друге погодности. Пре свих јефтини статисти

Друштво

06.05.2016 у 17:05

Рат је почео на Ђурђевдан

Крвави распад бивше Југославије, тачније први оружани напад на војнике Југословенске народне армије, почео је на данашњи дан пре тачно четврт века, 6. маја 1991. године. Војник ЈНА Сашко Гешовски, голобради младић из Кавадараца у Македонији, пао је на Ђурђевдан 1991. у Сплиту. Гешовског је разуларена руља, коју је на демонстрације позвао први председник „демократске Хрватске” Фрањо Туђман, убила у центру Сплита. Његови родитељи, отац Гоце и мајка Цвета, никада нису сазнали пуну истину о смрти сина кога су са поносом испратили у армију. Као што ни ми, грађани те бивше велике земље, никада нисмо сазнали пуну истину о томе како смо своју домовину испратили у историју.

Србија

06.05.2016 у 10:27

Банку заменио пластеником

Клек – Изненада је Дејан Вујовић почео да се бави баштованством. После ангажовања у неколико банака, овај економиста је решио да се врати кући, на породични посед. Сада се бави органском производњом и гаји биљке које су скоро већ биле заборављене. У његовим пластеницима ниче и раштан, чије помињање буди носталгију код свих Херцеговаца, а они углавном насељавају Клек, село које зову и олимпијско, јер су браћа Грбић и Бодирога овде донели три златне медаље. Економиста по струци Дејан је у банкарству провео више од деценије, радећи у четири банке. – Банку сам напустио када сам схватио да систем дисквалификује марљиве људе којима је испод части да вуку за рукав разне лидере и лидерчиће, нудећи им покорност у замену за какав-такав посао. Тај посао је увек подразумевао гомилање нових обавеза

Србија

27.04.2016 у 18:05

Повериоци као гусари

Зрењанин – Као никад до сада зрењанински судови – Основни и Привредни преплављени су огласима о продаји имовине, покретне и непокретне. Реч је углавном о оној имовини која се нуди на продају да би се намирили силни повериоци пошто су фирме пропале и отишле на добош. Оглашава се чак и продаја попут оне да се у кикиндском студију за рекреацију продаје баштенска гарнитура; да једном друштву за телесно васпитање прети опасност да остане без радног стола и седам столица; власник пекаре без породичних скија; бизнисмен из Торка без боксерског џака… Да се не говори о понуди беле технике и телевизора, рачунара, намештаја или уметничких слика. У Основном суду у Зрењанину кажу да из искуства могу да тврде да преко 80 одсто поновљених лицитација остаје без одјека. Многе пописане ствари нису

Србија

24.04.2016 у 19:05

Банатска мала пруга и споредни колосеци

Зрењанин – Мала пруга имала је огроман значај у свакодневном животу обичног човека. Данас то можда и није лако схватити. Укључивала је овај део Баната у крвоток Монархије, касније Краљевине, па социјалистичке Југославије. Возом су људи једноставно стизали до лекара, родбине, продавница, пијаца, вашара у оближњим градовима, као што су Жомбољ и Велики Бечкерек. Многи до тада нису изашли из свог села, а возом су кренули на „далека” путовања. Захваљујући развијеној железничкој мрежи, банатско млеко и јаја стигли су до срца Европе, почетком 20. века чак до Швајцарске и Немачке, а угаљ, дрво, креч и разноврсна роба из европских метропола пристизали су у сеоске продавнице. Њоме су средњошколци и студенти путовали до Суботице, Новог Сада, Београда и даље. Многи су овом пругом отишли, а да се

Друштво

18.04.2016 у 22:00

Оца видео само једном, и то кришом

Зрењанин – Био је, каже, најружнија беба. Тако су му рекле сестре неговатељице. Рођен је са такозваном зечијом усном и низом недостатака. Претрпео је више операција. Колико – никад неће ни знати. Због разних поремећаја и рана изазваних хируршким интервенцијама по разним болничким установама дуго је примао храну на цевчицу. Ипак, Зоран Мартинов је изазивао нескривено дивљење сестара и неговатељица због фантастичне борбе за живот од првог дана доласка у Принциповац код Шида, у прихватилиште за хендикепирану децу. Те малишане са разним манама родитељи су углавном остављали и нису се више јављали. Кад је почео да схвата, испричали су му да га је мајка оставила, а да није хтела ни да га погледа. – Остављена деца нису имала други дом. У Принциповац су малишани долазили и привремено, да се

Србија

18.04.2016 у 21:00

Срби из Баната ратовали по целој Европи

Зрењанин – Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела Срба, а томе важан допринос даје и Историјски архив Зрењанин. Поред изузетно успеле изложбе „Торонталска жупанија и њено наслеђе” прошле године, ова установа је недавно промовисала и књигу „Лаудонова регимента”. Аутор изложбе и писац дела је млади историчар Филип Крчмар. Ернест Гидеон фон Лаудон рођен је 1717. у данашњој Летонији, а као сиромашни племић и странац ступио је у војну службу Аустрије и за рачун Беча војевао у Рату за аустријско наслеђе и Седмогодишњем рату. Ту је изградио завидну репутацију и стекао надимак „војнички отац”. Његова пола века

Друштво

08.04.2016 у 21:05

Варадијеви кроз три века

Зрењанин – Низу поставки које су као легати поклоњене Народном музеју у Зрењанину од данас се званично придружује још једна. Реч је о адвокатској канцеларији породице Варади. Чињенице – да је ова канцеларија радила кроз различита и бурна времена, може се рећи у феудализму, капитализму, социјализму, па и у демократији, да су овде деловале различите државе и власти, да се град кроз то раздобље звао Бечкерек, Петровград и Зрењанин – унапред обећавају да прошлост и једне адвокатске канцеларије може да буде веома занимљива. Адокатску праксу започео је 1893. Имре Варади (1867-1959), наставио је Јожеф Варади (1912–1988), а почетак правничке каријере за ову канцеларију везује и проф. др Тибора Варадија. О томе

Србија

28.03.2016 у 09:05

Село које носи парохово име

Стајићево – Село је основао свештеник тако што је хтео да помогне банатској сиротињи. Парох Сава Стајић из Елемира уложио је много труда да се аграрном реформом после Првог светског рата земља додели и дотадашњим беземљашима и сиротињи. Тако је поред Ечке и у близини Бегеја основана колонија, а после и село коме су још за свештениковог живота дали његово име – Стајићево. Милинко Ђорђевић живи у истоименој улици у Стајићеву. – Улица је добила име по мом стрицу, који је био борац НОР-а, а наши преци су из Арадца стигли у колонију приликом њеног оснивања после Првог рата – прича Милинко. Он годинама сакупља белешке о историји овог краја по архивима, задругама, сеоским месним заједницама и школама. О настанку Стајићева и животу у селу у прошлом веку приредио је рукопис за књигу и сада

Србија

23.03.2016 у 18:05

„Агроживу” стечај, радницима отпремнине

Житиште – Чвор у коме су се нашли радници посрнуле фирме „Агрожив” почео је да се размотава понудом социјалног програма, који за њих представља отпремнине, одлазак на биро рада, здравствено и социјално осигурање. Радници, међутим, мисле да би било најбоље да се што пре покрене производња у некада највећем житиштанском колективу, без обзира на то ко би био инвеститор. Од почетка ове недеље за социјални програм може да се пријави 375 радника, који су после скоро две године потпуне неизвесности у прилици да како-тако реше свој радноправни статус. Предраг Амижић, директор фирме која практично постоји само на папиру, каже да су дуги разговори с надлежним министарствима и синдикатима коначно уродили плодом. – Били смо на ивици да останемо без ичега, а сада смо добили најповољнији

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 10:41

„ПроГлас” без јасног одговора: ко је на листи и шта је програм

15.06.2026 у 10:40

Велики пожар у тржном центру на Новом Београду

15.06.2026 у 10:37

Цена нафте пала, европски индекси у порасту након најаве краја рата у Ирану

15.06.2026 у 10:36

Ухапшено осам особа у Републици Српској

15.06.2026 у 10:35

Срушен светски вицешампион

15.06.2026 у 10:32

Невреме у Србији изазвало пожарe, прекиде струје и штете на усевима