Варадијеви кроз три века

Зрењанин – Низу поставки које су као легати поклоњене Народном музеју у Зрењанину од данас се званично придружује још једна. Реч је о адвокатској канцеларији породице Варади. Чињенице – да је ова канцеларија радила кроз различита и бурна времена, може се рећи  у феудализму, капитализму, социјализму, па и у демократији, да су овде деловале различите државе и власти, да се град кроз то раздобље звао Бечкерек, Петровград и Зрењанин – унапред обећавају да прошлост и једне адвокатске канцеларије може да буде веома занимљива.

Адокатску праксу започео је 1893. Имре Варади (1867-1959), наставио је Јожеф Варади (1912–1988), а почетак правничке каријере за ову канцеларију везује и проф. др Тибора Варадија.

О томе колики је професионални однос владао у канцеларији која је званично ушла у историју града на Бегеју, сведочи и спис у коме се помиње др Марко Недељковић. Овај господин је потписао изјаву коју је 30. маја 1951. сачинио адвокат Имре Варади. Изјава је дата са циљем да се пред новим властима потврди право Недељковића на статус инвалида. Радило се о губитку вида. Недељковић је усменом изјавом захвалио адвокату због свега што је овај за њега учинио, а од њега је тражено да је и својеручно потпише, без обзира на то што је била реч и о дешавањима пре готово четири деценије.

Као Србин у Аустроугарској, Марко Недељковић је одмах по објави Првог светског рата оптужен за велеиздају и ухапшен. Пребачен је из великобечкеречког затвора у Сегедин, затим враћен поново у великобечкеречки затвор, да би децембра 1914. био послат у Капувар у горњој Мађарској. Радило се о политичкој интернацији.

Имре Варади је ишао у Будимпешту како би интервенисао за др Недељковића, који је био осуђен на казну вешањем. Успео је да издејствује да овај буде упућен на ратиште, чиме је избегао вешање. Др Недељковић се из рата вратио крајем 1918. године, као инвалид тешко оштећеног вида. Варади ће Недељковића заступати и пред властима социјалистичке ФНР Југославије, након што је овде била Аустроугарска, па Краљевина Југославија, а онда и немачка власт у време окупације у Другом светском рату.

На ове детаље указује нам кустос историчар Владислава Игњатов која је заједно с Миленом Шијаковић, вишим кустосом, радила на овој поставци. Према њеним речима оснивач породичне, адвокатске канцеларије Имре Варади је бранио Србе учеснике Елемирске буне (1897), а током Првог светског рата и велики број истакнутих српских првака и интелектуалаца ухапшених након Сарајевског атентата (1914) и оптужених за заверу против аустроугарске власти.

Између два светска рата залагао се за мађарска мањинска права у Банату, а у време нацистичке окупације бранио је Јевреје. Након Другог светског рата адвокатска канцеларија Варади настојала је да помаже и локалним Немцима. У послератној Југославији представници ове породице заузимали су значајне друштвене функције. Тако проф. др Тибор Варади и данас са успехом заступа нашу државу пред међународним судовима.

На његову иницијативу и уз сагласност чланова његове породице, Народном музеју у Зрењанину поклоњени су разни предмети: документи, дипломе, фотографије, уметничке слике, књиге, новински чланци, печати, па и намештај, који су углавном припадали њиховом деди Имреу Варадију, који је породичну адвокатску канцеларији отворио након повратка са студија из Пеште 1893. године, и која је континуирано радила све до 2014. године.