Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Društvo

07.03.2020 u 19:00

Redov Neđo i njegova kobila

Nedeljko Neđo Nešović, selo Kremna, rođen 1890. godine. Devet Božića božićkovao u uniformi. Čuvao koze u mladosti u Kremnima, pa 1910. otišao vojsku da služi. Ali kad je odslužio, umesto da se vrati kući u Kremna, pozvaše ga u rat. Prvo krvavi bojevi protiv Turaka kod Kumanova i Bitolja, pa na Bregalnici protiv Bugara. Kad i to nekako završi, onda Švabe na Srbiju udariše 1914. Odoleva redov Neđo sa svojim užičkim pukom, ne da tuđinu da nasvoji. Tako prve i do pola druge ratne godine. Ali kad zatim udari sila sa svih strana, poče odstupanje s vojskom na jug. Pravo u albansku golgotu. Moralo se nedaćama odoleti, snalaziti se i preživeti. „Krenusmo uz Rugovsku klisuru. Pored puta padaju od umora i gladi naši vojnici. Sve mrtvac do mrtvaca. Iz dana u dan sve veća glad. Posle dugačkog

Kultura

21.02.2020 u 08:33

Strankinje o srpskom vojniku u Velikom ratu

Sećanje na smrt duhovna je disciplina koja relativizuje svakodnevne, najčešće bespotrebne, brige i probleme, a podučava stvarnom životu, dok podsećanje na pretke, koji su u hiljadama i milionima tokom ratova davali svoje živote, ovozemaljsku egzistenciju čini dragocenom, preskupo plaćenom. Ako bismo to imali na umu bar u jednom času, svakoga dana, drugačije bismo živeli, postavljali bismo sebi više pitanja, a svaki odgovor upućivao bi na to da ova stvarnost nije dobra, da nije dovoljna, da je nedostojna onoga što smo nekada bili. Ta svest biva probuđena čitanjem knjiga kakva je i ona koja govori o ženama iz velikog sveta, koje su u Srbiju stigle tokom Prvog svetskog rata, da u nemogućim uslovima neguju ranjenike i tifusne bolesnike, ostavljajući sve i došavši u stranu zemlju iz humanih i viteških

Društvo

09.02.2020 u 12:17

Srbi na severu Afrike učili francuski

U fondu stare i retke knjige Narodne biblioteke iz Požege nedavno je, u okviru obrade tih naslova, uočena jedna izuzetna: „Francusko-srpski rečnik”, štampan u vreme Velikog rata 1917. u tuniskom gradu Bizerti. Tamo daleko, na severu Afrike, gde se u to doba desetine hiljada srpskih vojnika i civila lečilo i oporavljalo od ratnih rana i patnji. Ovaj davnašnji rečnik iz požeške biblioteke, jedne od malobrojnih ustanova kod nas koja poseduje tu knjigu, uverljivo svedoči da su se Srbi i u izbeglištvu obrazovali i znanja francuskog sticali. Kako zbog sporazumevanja sa saveznicima tako i zarad opšteg obrazovanja. Kao primer, nesalomivog duha – čim ozdrave i ojačaju, mnogi su se kakvih poslova prihvatali, pojedini i strani jezik učili. Pogledom na požutele stranice ovog „Francusko-srpskog

Društvo

02.02.2020 u 14:00

Lenka u ratu neustrašiva, u slobodi sedmoro rodila

Među srpskim heroinama Velikog rata Lenka Pjević Rabasović, rodom iz užičkog sela Bioska, zauzima značajno mesto. Kao mlada devojka, pod okupacijom neustrašiva, ponosna, slobodoljubiva, a posle rata u slobodi brižna majka sedmoro dece – pet ćerki i dva sina. Zanimljivo podsećanje na Lenku objavljeno je u kosjerićkom časopisu „Naš trag”, listu za čuvanje i negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije koji izdaje Opštinsko udruženje potomaka ratnika 1804–1920. „Ljubomir Marić”. Tekst o Lenki pod naslovom „Žena hrabrost” napisala je mlada Marija Joksimović, učenica trećeg razreda Tehničke škole iz Kosjerića, uz sugestije profesorke srpskog jezika Slavice Jovanović. Piše Marija da je Veliki rat prekinuo mnoge snove o mirnom životu, sreći, porodici, pa i mlade Lenke Pjević iz

Društvo

22.12.2019 u 09:00

Tri sedma puka

„Posle zauzeća Kajmakčalana, Brazdaste i Rovovske kose i usamljenog Ćuvika nađosmo se oči u oči sa Sedmim pukom bugarske vojske. Bijemo se i dan i noć, jedan drugoga nemilosrdno satiremo. Mozak nam stao, um nam otkazao poslušnost, obične smo mašine. Naš Sedmi puk hteo bi kući, ali nam taj put preči Sedmi puk – braće Bugara”, piše u Listu narodne zahvalnosti, Drenovčanin, kapetan Živan J. Kezić, legendarni komandant Sremskog dobrovoljačkog odreda. Dva Sedma puka, ukopana jedan spram drugoga u kaljavim rovovima, s vremena na vreme, opali po neki topovski metak i svali se negde u pozadinu neprijateljskog štaba i rezerve. Dotrča bataljonski ordonans Anđelković i raportira, viče: Gospodine poručniče, evo nam dolazi pojačanje. Dolazi nam još jedan Sedmi puk! Sad smo jaki kao zemlja, Jedan

Društvo

14.12.2019 u 13:18

Oficir Nedeljko poginuo od metka svog vojnika

Ta sudbina snašla je Nedeljka Todorovića (1889–1922.), rodom iz sela Subjela kod Kosjerića. Iz familije koja je uvek znala šta znači i koliko vredi otadžbina. Njegovu životnu priču (kao i niz drugih biografija) sadrži nova knjiga autora Milijana Despotovića „Subjel – škola, uglednici i akademci”, koja će uskoro izaći iz štampe. Tu odavno osnovanu subjelsku osnovnu školu, čiji se letopis upravo objavljuje, završio je i Nedeljko Todorović, treće od sedmoro dece u roditelja Manojla i Simune. Vojnu akademiju učio je u Beogradu (pri toj akademiji, kao građansko lice, radio je i Nedeljkov brat Sreten). Bio je uspešan u učenju i izvršavanju obaveza, posvećen vojnom pozivu, pa je postao aktivni oficir u elitnoj jedinici Kraljeve garde. Tokom Velikog rata mnoga iskušenja našla su se pred

Društvo

08.12.2019 u 23:30

Žrtve Velikog rata upisane u večnost

Posle više od sto godina, Srbija se odužila svojim vojnicima i civilima stradalim u Prvom svetskom ratu. Njihova imena upisana su u večnost zahvaljujući šestogodišnjem trudu Vojnog arhiva. S namerom da ustanovi detaljan spisak srpskih žrtava Velikog rata, kolektiv ove institucije je 2013. na inicijativu Ministarstva odbrane započeo detaljno proučavanje građe u ovoj značajnoj arhivskoj riznici. Istraživačko pregalaštvo je rezultiralo nedavno objavljenim kapitalnim delom „Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu – Arhivska građa Vojnog arhiva” u izdanju Medija centra „Odbrana”.

Društvo

07.12.2019 u 17:50

Zemljodelac Novko nije se vratio svojoj Julki i nejači

Sećanja na našu slavnu prošlost svojim radom posvećeno čuva kosjerićko Opštinsko udruženje potomaka ratnika 1804–1920. „Ljubomir Marić”. Ono izdaje i „Naš trag”, list za čuvanje i negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. U osmom broju tog časopisa, upravo predstavljenog u Kosjeriću, uz ostale je i priča „Ako se ne vratim”. O ratnom stradalniku Novku Marinkoviću, zemljodelcu iz kosjerićkog sela Godljeva. Novko je bio običan narodni čovek, sin jedinac i uzdanica svojih roditelja, čuvar imena i odžaka. Odan muž Julke i brižan otac petoro dece: Olge, Milorada, Miodraga, Stamenka i Milice. Ratna sreća ga nije htela. Poginuo je u punoj životnoj snazi u Velikom ratu, u svojoj 36. godini. Braneći pred okupatorom otadžbinu, nejač, kuću, njivu... Na sudbinu hranitelja i branitelja

Društvo

01.12.2019 u 17:11

Sačuvano 322.778 imena srpskih heroja koji su pali u Velikom ratu

Promocija kapitalnog projekta „Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu arhivske građe Vojnog arhiva”, održana je u Domu Vojske Srbije u Beogradu. Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta, Nikola Selaković, istakao je da je to otkrivanje do sada najvećeg spomenika srpskom vojniku, najvećem heroju Velikog rata, najvećeg sukoba koje je čovečanstvo do tada zapamtilo.

Društvo

23.11.2019 u 15:25

Sarajevski atentator Cvetko od 18 leta

Uticajnih i značajnih ličnosti bilo je među profesorima čije biografije opisuje nedavno objavljena knjiga „Znameniti profesori Užica” autora Slobodana Radovića. U njoj su životopisi 29 prosvetara čije je delo ostavilo traga u gradu na Đetinji i državi s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka. Možda najneobičniju sudbinu od njih imao je Cvetko Popović. U mladosti sarajevski atentator, jedan od sedmorice zaverenika mladobosanaca koji su kraj Miljacke na Vidovdan 1914. čekali Franca Ferdinanda. U zrelim godinama profesor i direktor škola za obrazovanje učitelja, potom i muzejski kustos. Rođen u Prnjavoru, Cvetko je u ranoj mladosti znao svoj put. Ima podatak u biografiji učenika banjalučke i sarajevske učiteljske škole da je on, kad je počeo balkanski rat, u mladalačkom zanosu hteo da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat