Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Srbija

08.12.2017 u 22:00

Ilija bozadžija

Početkom rata u Pančevu je svakog dana dobošar na Maloj pijaci i na srpskom jeziku objavljivao razne vesti koje su otpremane sa ratišta, stizale su i karte od najmilijih, a ljudi ovde ispod glasa prepričavali šta im je i ko sa fronta pisao. „Koliko smo mogli, pratili smo događaje i srce nam je krvarilo od bola kada smo čitali da je neprijatelj zauzeo ovu i onu varoš”, zapisao je u svom legendarnom naslovu „Sećanja starog Pančevca” hroničar Giga Stojnov, izdvajajući jednu epizodu koja počinje u srcu ondašnje varoši pančevačke. Na ćošku Male pijace, nekada, pa i u to ratno vreme bili su parkirani fijakeri, a svako jutro dolazio je rano i jedan mlad čovek od svojih 25 godina. Gurao je na kolicima mesingane kante pune boze, pa bi zastao na svom omiljenom ćošku trga i vikao: „Odi narode kod

Kultura

05.12.2017 u 21:44

U Švedskoj se jedu maline iz Srbije

Doba nije moglo biti burnije za početak zvaničnih diplomatskih odnosa između Švedske i Srbije, kada je prvi srpski diplomatski poslanik te 1917. godine u decembru stigao u Stokholm, u vreme kada je Srbija bila usred Velikog rata. Bio je to pesnik Milan Rakić, koji je putovao preko revolucionarne Rusije, kao u nekom filmu, jer se ispostavilo da je tako bilo „jednostavnije”. Izgledalo je da će pobediti centralne sile, Srbija je bila podeljena na tri okupacione zone, vlada i skupština bile su u emigraciji... – Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, godinu dana kasnije, započeti diplomatski odnosi sa Švedskom nastavljeni su, a jugoslovenska ideja trebala je podršku. U januaru 1918. novi ambasador u Stokholmu bio je Boško Čolak Antić, blizak Crnoj ruci. Rakić je poslao oštro pismo

Srbija

02.12.2017 u 12:20

Takve je ljude Pančevo imalo

Pančevac Stevan Vasić bio je trgovac, i to uspešan. Podjednako, voleo je umetnost i na svakojake načine gledao da svoj novac „uposli“ za javni interes. Iako je osnivač pevačkog društva „Venac“ i odeljenja Gimnastičko društvo Udruženja „Soko“, koje je trebalo da razvija fizičko vežbanje i zdrave navike kod omladine, ovaj grad ga slabo pamti. Još manje se pominje njegov veliki predratni angažman u Narodnoj odbrani, zbog čega je bio na podužem spisku nacionalnih boraca, koje su mađarske vlasti hapsile već od prvih dana Velikog rata i slale u logore interniraca u Temišvaru, Vacu i Segedinu. Vasić je kao i mnogi njegovi saborci iz grada na Tamišu završio u zloglasnoj tvrđavi

Srbija

24.11.2017 u 23:59

Srbe sam učio da pevaju Marseljezu

Početkom 1915. godine, kao mladi stručnjak za rudarski eksploziv i jamski građevinski inženjering, Palauz di Žustin došao je u Borske rudnike, kao najbolji francuski stručnjak u ovoj oblasti. Ali, tu svoju stručnost nije imao vremena da pokaže. Već u jesen iste godine s povlačenjem srpske vojske krenula je i francuska uprava Borskih rudnika bakra i zlata. Rudnik su samo za nedelju dana preuzeli Bugari, a ubrzo je stigla i nemačka uprava. Rudnik je ostao netaknut, ni Srbi ni Francuzi nisu ništa upropastili, pa je usledio i brzi nastavak proizvodnje. Nemci su doveli preko 1.000 ratnih zarobljenika, koji su brzom forsiranom eksploatacijom dobili preko 25.000 tona bakra. Tako se inženjer iz Pariza Palauz di Žustin, umesto da gradi podzemne rudarske tunele i pogone za topljenje rude,

Društvo

12.11.2017 u 20:00

Saveznici, na našem groblju

Priština – Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležen je u Prištini. Dva ambasadora, francuski i nemački, zajedno su se poklonili žrtvama. Njegova ekselencija Didije Šaber je na početku govora podsetio na užasne brojke i stradanja stotina hiljada mladih Nemaca i Francuza. „Naše misli idu najpre ovim žrtvama, slomljeni u svoju mladost žrtvovajući svoje živote za svoju zemlju. Danas smo ovde da ih poštujemo”, piše, na lošem srpskom, u govoru zvanično podeljenom okupljenima. „Ovaj čast nam omogućava da ovde i sada nosimo poruke hrabrosti i solidarnosti”, dodaje Šaber, uz poruku kako se Evropa promenila jer su Nemačka i Francuska našle put bratstva i mira, odbacile mržnju, strah od različitosti, kao i da je to primer za ceo region. „Ovo je primer koji dve nedavno odvojene države,

Svet

11.11.2017 u 16:39

U Velikoj Britaniji i Francuskoj obeležen Dan primirja

London/Pariz - Više miliona ljudi u Velikoj Britaniji i Francuskoj zaustavilo je svoje aktivnosti kako bi odali poštu žrtvama rata na Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Širom Britanije, ljudi su u 11. časova po lokalnom vremenu zastali na ulicama, trgovima i železničkim stanicama kako bi odali poštu žrtvama ćuteći dva minuta. Kako su sukobi zvanično okončani 11-og sata 11-og dana 11-og meseca, na taj način je simbolično obeležano 99 godina od završetka Prvog svetskog rata, 11. novembra 1918. godine. Mnogi Britanci nosili su obeležja makovog cveta, koji raste u Flandriji gde je poginuo najveći broj britanskih vojnika. S druge strane Lamanša, francuski predsednik Emanuel Makron prevodio je svečanu ceremoniju na Jelisejskim poljima u Parizu i položio venac na statuu francuskog

Društvo

10.11.2017 u 22:00

Sećanje na žrtve Velikog rata

Na francuskom, italijanskom i srpskom vojničkom groblju, na Dan primirja, održano je podušje palim ratnicima. Tačno u 11 časova, pre podne članice udruženja u ratu poginulih i umrlih oficira izašle su na Avalu da se poklone grobu neznanog junaka. Dva sveštenika održala su tom prilikom pomen svim poginulim oficirima... Ovaj deo uvodnika iz „Politike”, objavljen pre tačno 90 godina, 12. novembra 1927. govori o značaju praznika, koji se i tada svečano obeležavao. Dan primirja – 11. novembar, praznik je ustanovljen u znak sećanja na sve žrtve Prvog svetskog rata, ali na određeni način i kao dan sećanja na žrtve svih ratova. U Srbiji se kao državni praznik ponovo obeležava od 2012. godine, a kao Dan primirja već decenijama se obeležava u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji i drugim

Srbija

10.11.2017 u 21:31

Srbi umeju da žive i umeju da umru

Kao mlada lekarka, Engleskinja Frensis Vejkfild čim je objavljen Veliki rat dala je ostavku na svoje mesto medicinskog misionara u Nigeriji i otputovala kući u Englesku kako bi se se prijavila u dobrovoljce. Stupila je odmah u jednu od jedinica Škotskih ženskih bolnica (Skottish Women’s Hospitals) koja je naziv dobila u čast Edinburga odakle je inicijativa potekla, najpre stacioniranu na terenu centralne Srbije, na čijem čelu je bila doktorka Eleonor Salto. Tako se našla među stotinama lekara i sestara koji su samoinicijativno dolazili i iz Francuske, Velike Britanije, Rusije, Kanade, Grčke, Danske, Australije i Novog Zelanda, da bi u leto 1915. godine u Srbiji bilo oko 600 medicinskog osoblja iz savezničkih zemalja.

Beograd

07.11.2017 u 22:56

Milunka Savić – ordenje i ožiljci

Knjiga „Milunka Savić – ordenje i ožiljci” čiji je autor Milan Bogojević, u izdanju kuće „Glas Srbije”, predstavljena je u Matici iseljenika Srbije u Nušićevoj ulici. Na promociji koju je organizovao Miodrag Jakšić, predsednik Matice, sa autorom su učestvovali pisac Dejan Lučić i istoričari Aleksandar Gajić i Aleksandar Diklić, koji je i jedan od recenzenata. Nastupio je hor „Kraljica Marija”. Delo je obogaćeno fotografijama i dokumentima, a osim biografskih podataka sadrži i kratke romansirane priče kojima autor popunjava istorijske praznine iz života Milunke Savić. Bogojević je podsetio da je Milunka, osim što je ostala upamćena kao heroj, bila i brižna majka i veliki humanista. Odškolovala je više od tridesetoro tuđe, mahom siromašne dece iz svog rodnog kraja, i to sa skromnim

Društvo

05.11.2017 u 12:24

Holandija pamti srpske žrtve

Uoči 11. novembra – Dana primirja u Prvom svetskom ratu – i to u godini kada se obeležava vek od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Holandije, u Muzeju srpske diplomatije je predstavljena publikacija „Srpski vojnici iz Prvog svetskog rata preminuli u Holandiji”. Autori ove brošure su jedna Srpkinja – filolog Tatjana Vendrig – i dvojica Holanđana – Tatjanin suprug Fabijan Vendrig, politikolog, kao i Džon Stinen, savetnik u holandskoj vladi. Oni su na pedesetak stranica predstavili istorijske činjenice o tome kako je Holandija posle rata prihvatila mnoge ratne zarobljenike kako bi im, u saradnji sa savezničkim državama, omogućila repatrijaciju. Među njima je bilo i oko 5.000 Srba, od kojih se 91 nije vratio u otadžbinu, već su preminuli u Holandiji. Ova brošura, kako je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat