Naši učitelji u Francuskoj
Nije nepoznato da je srpska mladež, u nemogućnosti da se u okupirano domovini školuje, pohađala škole i fakultete u zemljama saveznicama, ponajviše u Francuskoj. Iako u izgnanstvu i prezauzeta ratnim operacijama, srpska vlada je i te kako znala da će oslobođena Srbija prosto vapiti za školovanim ljudima. Zato je, dok su topovi gruvali, organizovala srpske škole u gradovima Francuske, a njen specijalni izaslanik u Parizu na tom poslu je bio Jovan Žujović, predsednik Srpske kraljevske akademije.
Međutim, samo najupućeniji znaju da je u Parizu kratko vreme (od novembra 1917. do juna 1918) izlazio mesečni list „Učitelj” („L’instituteur), organ Udruženja učitelja Srba, Hrvata i Slovenaca. Tekstovi su objavljivani na srpskom, ćirilicom, i na francuskom jeziku.
Svaki broj (ili dvobroj) imao je 32 stranice.
Urednik lista bio je Milan St. Nedeljković, školski nadzornik, pisac i publicista, rođen u Čačku. Ovih novina nema u pregledima publicistike, u francusko-južnoslovenskim odnosima toga perioda niti u bibliografijama. Jedini komplet uvezan u jednu svesku, kao unikat, čuva Narodna biblioteka Srbije.
– U ovom listu zabeleženi su sudbonosni trenuci srpskog školstva pred kraj Prvog svetskog rata. Iz objavljenih članaka saznaje se, između ostalog, kako se, u uslovima izbeglištva u Francuskoj, odvijao život i rad naših učitelja, profesora i službenika ministarstva i kako je održavana nastava za srpske đake. Pored toga, u listu su, iz broja u broj, objavljivana imena učiteljica i učitelja koji su zarobljeni i internirani u logore Austrije i Bugarske (252 imena) ili su pušteni iz ropstva; u stalnoj rubrici nazvanoj „Naša zlatna spomenica” („Notre livre d’or”) saznajemo imena učitelja poginulih u ratu, umrlih u domovini ili u egzilu – kaže za „Politiku” Stevo Ćosović, urednik reprint izdanja, koje se upravo pojavilo kod beogradskog izdavača „Svet knjige”, u kojem su, u 500 primeraka, sabrane kopije svih brojeva „Učitelja”.
Iz lista doznajemo imena 64 srpska učitelja, profesora i suplenata u školama za srpsku decu i omladinu u Francuskoj, pri kraju Velikog rata, te da je u dvadesetak gradova studiralo 1.115 visokoškolaca iz Srbije, najviše na medicinskim (373), pravnim (365) i tehničkim (206) fakultetima. Ukupno đaka „pod staranjem prosvetnog odeljenja u Parizu” bilo je 3.117.
Saradnici lista bili su ugledni Srbi i Francuzi, a i sam akademik Žujović je pisao o srpskom selu, zadrugarstvu i ekonomskim uslovima poduži tekst (broj 3-4 i 5). Tekst je na francuskom, naslovljen sa „Les paysans en Serbie” („Seljaci u Srbiji”). List je objavljivao i članke o uglednim Francuzima, prijateljima Srba i Srbije. Tako su predstavljeni sociolog Emil Dirkem, profesor sa Sorbone koji je „u borbi za Srbiju” izgubio sina jedinca, i Moris Difren, slikar, kompozitor i pesnik koji je prevodio na francuski Đ. Jakšića, J. J. Zmaja, J. Dučića i druge naše pesnike.
Ovaj list se, osim prosvetnim, bavio umnogome i opštim društvenim temama: srpskim nacionalnim pitanjem, zdravljem izbeglica, privrednim poslovima u Francuskoj, domaćim vaspitanjem naše omladine. Osim toga, objavljivao je i pisma ratnika ili pisma ratnicima, upućena sa fronta ili na front.
U pogovoru reprint izdanju, prof. dr Izabela Konstatinović je detaljno analizirala sadržaj svih brojeva zaključivši svoj „prilog istraživanju srpske periodike u izgnanstvu” sledećim rečima:
„’Učitelj’ je bio i dragoceni očevidac. On beleži mnoge neposredne pojedinosti, ili one posredno vezane za život naše prosvete u izgnanstvu. Neke od tih pojedinosti dobijaju danas značaj podatka, druge doprinose živopisnoj slici toga vremena, te se još potpunije sagledava ta školska godina naše prosvete i đaka u Francuskoj, pred povratak u Jugoslaviju”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
