Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Srbija

22.01.2017 u 18:15

Nemac Asperger među topličkim ustanicima

Viktor Asperger je bio rodom iz vojvođanskog zapadnobačkog sela Doroslova u somborskom okrugu koje je tada pripadalo Ugarskoj. Rođen je krajem 19. veka. Kao austrougarski oficir, verovatno niži, tokom vojne službe pao je u nemilost jednog visokog oficira koji ga je sistematski zlostavljao. Dolazi do sukoba i Asperger skoro na smrt prebija ovog oficira. Znajući šta ga čeka po strogim vojnim zakonima Austrougarske monarhije, beži preko Dunava u Srbiju, gde mu je, po njegovoj proceni, bilo najbezbednije s obzirom na stalne zategnute odnose ove dve zemlje. Beži sa nešto novca, najvažnijim ličnim prtljagom i vojnim durbinom, radi osmatranja, od koga se ne razdvaja do kraja svog života i koji mu je kasnije nekoliko puta spasio život. Živi neko vreme u Beogradu radeći razne zanatske poslove, sve

Društvo

17.01.2017 u 11:30

Valjevski đaci u Parizu na takmičenju o Velikom ratu

Petar Petrović Pepi decenijama nosi srpsku zastavu na zvaničnim manifestacijama u Francuskoj. Konačno je, u svojih 80 godina, dobio od države Srbije i oficirsku uniformu iz Prvog svetskog rata, sa sve čizmama. Tako će predstavljati našu zemlju u punom svetlu na brojnim proslavama i ratnim godišnjicama na francuskom tlu. Petrović je poklonio srpsku ratnu značku iz Prvog svetskog rata šefu države Fransoa Olandu, a sprema još 25 takvih, za visoke zvaničnike u Beogradu i Parizu. Sada je pokrenuo novu ideju, pa će prvi put za 23 godine od kada u Francuskoj postoji takmičenje iz istorije Prvog svetskog rata, na njemu učestvovati i deca iz Srbije. – Ove godine vodili smo tridesetoro dece i njihovih profesora iz Valjevske gimnazije u Solun, o trošku francuskog udruženja ratnih veterana

Srbija

15.01.2017 u 18:00

Doktor nauka bez noge, s Karađorđevom zvezdom

Srpska vojska gonjena udruženim okupatorskim snagama, željnim njene konačne propasti, s kraja tragične 1915. jedva je izmakla u surove albanske gudure. Područje Kosova i Metohije zauzeli su Austrijanci. Negde u Peći, nemoćan da bez jedne noge brzo odstupi sa saborcima, neprijatelju je u ruke pao srpski ratnik dr Miloš Perović. Pisac, filozof, intelektualac, patriota ovenčan Karađorđevom zvezdom. Pred svoje dugo putovanje zarobljeničkim transportom, gledao je zarobljeni Miloš u Peći i Mitrovici kakva se zla tu čine srpskom narodu, pa je sve to kasnije pretočio u zapis. „Arnauti su pljačkali i ubijali po celom kraju, pa i po varošima, a Austrijanci nisu hteli da im stanu na put. Prvog dana po dolasku Austrijanaca u Peć zapaljena je najveća, neobično dobro sortirana radnja jednog

Srbija

02.01.2017 u 12:05

Naši su pešaci danas sevte stupili u borbu

„Dragi brate Ljubisave, pre svega danas tebe javljam dasmo mi ovamo svi živi i zdravi hvala Bogu pa sam i vama rad dave ovo moje pismo u dobrom zdravlju zateče brate Ljubo ja sam tebe jedno pismo dosad pratijo a više nisam i dali siga ti dobio ja neznam a ja od vas nikako ništa ne dobi, a nikom ovamo i ne dolazi niti ko god od naših dobiva pismo od kuće, a ja tebi ovo pismo opet pišem i vama javljam da smo mi dosad bili dobro i zdravo a naši su pešaci danas sevte stupili u borbu i štaće dati Bog i slava neznam, Ljubo mi smo sad između Šabca i Loznice upravo blizu Šabca, Ljubo ovo vi javljam da znate dasmo živi i zdravo jer znam kako god ja mislim za vama tako i vi za nama, noti Ljubo gledaj i

Društvo

28.12.2016 u 09:05

Istorijski i mitski Apis

Dragutin Dimitrijević Apis bio je samo jedna od izuzetnih, vanserijskih ličnosti koje su obeležile istoriju Srbije s kraja 19. i početka 20. veka. Kao i ostale ličnosti iz ovog burnog i presudnog doba, Apis ima svoju stvarnu, istorijsku sudbinu i svoju promenljivu, posthumnu reputaciju. Istorijski i mitski Apis nisu ista ličnost. I jedan i drugi zaslužuju podjednaku pažnju – do danas, kada iz srpske vlade dolazi inicijativa za prenošenje Apisovih posmrtnih ostataka, uz državne počasti, sa solunskog Zejtinlika u Beograd. Sa druge strane, srpski pisci, publicisti, pa čak i istoričari o Apisu pišu sa čudnovatom mržnjom, pri čemu u njemu pronalaze krivca za današnje atentate i zločine. Sve to već spada u mitsku sliku i političku zloupotrebu Dragutina Dimitrijevića Apisa. I te uzburkane strasti,

Društvo

26.12.2016 u 19:30

Apis – tvorac i tragičar epohe

Pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis ostavio je dubok trag u vremenu koje je obeležilo budućnost srpskog naroda, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin na promociji obnovljenih izdanja knjiga Vase Kazimirovića „Crna ruka” i Milana Živanovića „Pukovnik Apis”. Kako je naglasio, Apis je tragičar jedne epohe, ali zapravo čovek baš te epohe. „Buran, bučan, hrabar, vrlo često neodređen, nesiguran kuda ide, ali samo sa jednom svešću – da sve što radi, radi i želi zbog svog naroda”, rekao je Vulin na promociji koja je održana danas, na stogodišnjicu hapšenja Dragutina Dimitrijevića Apisa. „Danas govorimo o velikoj generaciji, o ispravljanju istorijskih nepravdi, o stvarima koje ćemo naučiti iz prošlosti da bismo možda bolje razumeli

Društvo

27.12.2016 u 16:00

Zašto je streljan Apis

Poslednjih dana u ovoj i prvog dana nove godine navršiće se sto godina od izdavanja naloga za hapšenje i početka zvanične istrage protiv nekadašnjeg obaveštajnog pukovnika srpske vojske Dragutina Dimitrijevića Apisa i čelnih ljudi organizacije „Ujedinjenje ili smrt”, poznatije kao „Crna ruka”. Na današnji dan, 13/26. decembra 1916. godine, srpski ministar vojske Božidar Terzić prosledio je takozvani prezidijalni akt ministra unutrašnjih poslova Ljube Jovanovića Patka načelniku štaba Vrhovne komande generalu Petru Bojoviću. Dan potom, 14/27. decembra 1916, general Bojović je izdao nalog za Apisovo hapšenje, a 19. decembra 1916/1. januara 2017. vlada je na vanrednoj sednici jednoglasno donela odluku da se povede istražni postupak. Hapšenjem Apisa, jedne od ličnosti koje su dale pečat srpskoj

Srbija

25.12.2016 u 18:10

Od Raške natraške

U mom kolubarskom kraju, u doba dok sam bio mali, ako nešto krene naopako i kako ne treba, ljudi bi govorili: „Eh, od Raške natraške!” Ja nisam razumeo šta im to znači, pa sam mislio: „Što li je taj morao čak od Raške da ide natraške i koliko mu je trebalo vremena da preko brda i dolina stigne dovde?” Kako sam o tome razmišljao kad čujem da neko izgovori tu izreku, pitam moju babu Daru da mi objasni šta to znači. Ona se gorko osmehnu i kaže: „E moj sinko, to je teška i strašna priča, ali, kad želiš, da ti je ispričam: Za vreme Velikog rata, a sigurno si čuo za njega, ovde svud okolo su vođene velike i teške borbe. Po poljima, njivama, livadama, brdima i doljama u Kolubari, svud su bili rovovi, zemunice i razna skloništa. Mi, narod, žene i deca smo bili tu sa vojskom, pomagali

Srbija

18.12.2016 u 18:10

Srce u junaka proteralo okupatora preko Drine

Krvava je bila prva godina Velikog rata kad se na malu Srbiju sručila moćna vojna sila Austrougarske carevine. Krajem leta snažno je napala i brzoj pobedi se nadala, ali je na izmaku jeseni bezglavo preko Drine bežala. O tim danima kad je srce junačko bilo jače od okupatorskih haubica, pisao je oficir srpske vojske Ivan S. Pavlović, komandant užičke združene brigade u vreme kad su novembra 1914. srpske snage, materijalno i brojčano slabije, svojom odlučnom ofanzivom okupatora proterale iz zemlje. Te Pavlovićeve zapise štampao je užički Istorijski arhiv, povodom veka od Velikog rata, kao reprint izdanje „Iz naše ofanzive 1914. godine: Zauzeće Užica, gonjenje Austrijanaca 25–28. novembra 1914”. Reč je o operacijama užičke vojske, preduzetim u sklopu ofanzivne faze Kolubarske bitke,

Društvo

14.12.2016 u 10:10

Sutra u podne šesta sahrana Dimitrija Tucovića

Zemni ostaci Dimitrija Tucovića, lidera nekadašnje Srpske socijaldemokratske partije, koji su 67 godina počivali u centralnom delu Trga Slavija, biće sutra tačno u podne položeni u grobnicu u Aleji velikana na Novom groblju. Ovo je šesta sahrana osnivača socijaldemokratije u Srbiji. Mnogi se nadaju da je i poslednja, i da će Tucović najzad posle toliko premeštanja naći ovozemaljski mir. – Zemni ostaci Dimitrija Tucovića biće položeni u grobnicu uz sve državne i vojne počasti, kako to i dolikuje. Planirano je da u ime Vlade Srbije sahrani prisustvuje Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. On će održati prigodan govor – rekao je Goran Vesić, gradski menadžer. Autor projekta grobnice Dimitrija Tucovića je arhitekta Georgije Krstanovski.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat