Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

10.11.2016 u 22:00

Srbija 1916. godine

Vrhovna komanda austrougarske vojske proglasila je takozvani Vojno-generalni guvernman Srbija 1. januara 1916, a formiranje okupacione vlasti na teritoriji cele Srbije usledilo je u narednim mesecima, objašnjava za „Politiku” vojni istoričar, publicista i saradnik istorijskog arhiva Srbije Branko Bogdanović, otkrivajući malo poznate istorijske činjenice iz mračnih godina okupacije. U proleće 1916. u sastav guvernmana uključeni su okruzi Užice, Čačak, Kruševac, Kosovska Mitrovica, Novi Pazar i Prijepolje. Podela srpske teritorije dogovorena je Sofijskim ugovorom iz 1915, a precizirana 1. aprila 1916, sporazumom o demarkacionoj liniji između Austrougarske i Bugarske. Elbasan, Đakovica, Kosovska Mitrovica, Aleksandrovac, Kruševac i desna obala Velike Morave su ostali na austrougarskoj strani

Društvo

10.11.2016 u 17:42

Počasna paljba povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Povodom obeležavanja 11. novembra - Dana primirja u Prvom svetskom ratu, pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili su počasnu paljbu sa Savskog platoa na Kalemegdanu, ispaljivanjem 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa. Počasnoj artiljerijskoj paljbi prisustvovao je komandant Garde general–major Milomir Todorović i brojni građani, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

Društvo

11.11.2016 u 08:05

Novo čitanje spomeničkih poruka Velikog rata

Poznata je priča o „Božićnom primirju”. O čudnovatom susretu nemačkih i škotskih vojnika 25. decembra 1914, negde u Belgiji, negde na ničijoj zemlji, između suprotstavljenih rovova. Na onoga koji je prvi istupio, držeći okićenu jelku, niko nije pucao. Niko nije pucao ni kad su počeli da se pozdravljaju, ni kad su razmenjivali poklone, ni kad su igrali fudbal. Iako je, ubrzo potom, rat nastavljen i ti isti ljudi bili su prinuđeni da ubijaju jedni druge. Oni koji su u Božićnom primirju učestvovali taj događaj su pamtili do kraja života. Sećanja na Veliki rat, međutim, češće su u vezi sa onima koji su ostali negde na tuđoj zemlji, na brojnim vojnim grobljima u Evropi, pa i u Srbiji. – Simboli sećanja na te događaje u kontekstu današnjeg vremena različiti su – kaže Stanislav Sretenović, viši

Srbija

06.11.2016 u 18:10

Čovek koji je oslobodio Pančevo

Junaci sada ste prešli u našu, lepu srpsku Vojvodinu. Svaki od vas ima da se ponaša junački ispravno i nijednom građaninu, bez razlike vere i narodnosti, ne sme dlaka na glavi da fali. Napred! Ovo su reči kapetana Petra Aračića, na Mitrovdan 8. novembra 1918. godine na pančevačkoj obali Dunava dok je pristaništu prilazila lađa „Haću”, a prvi srpski vojnici zakoračili na pančevačko tlo. Ovome je prethodio čitav niz događaja. Najpre je prvog dana novembra oslobođen Beograd, a Pančevci se nadali najskorijem prelasku srpske vojske na banatsku stranu. Čekanje se odužilo, pa Srpsko narodno veće šalje nekoliko omladinaca da saznaju zašto vojska ne dolazi i kada će. Jedan od njih, Giga Stojnov u svojoj knjizi „Oslobođenje Pančeva” iz 1938. godine seća se prvog susreta sa potonjim oslobodiocem

Beograd

02.11.2016 u 09:18

Sećanje na dan kada je vojska Petra Bojovića oslobodila Beograd

Dan kada su vojnici vojvode Petra Bojovića pre 98 godina u Prvom svetskom ratu oslobodili Beograd od okupatora obeležen je juče polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda 1915. Počast srpskim herojima i oslobodiocima iz Prvog svetskog rata odali su gradski menadžer Goran Vesić, članovi Društva za negovanje tradicija Srbije do 1918. godine i Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. Gradski menadžer podsetio je da je oslobođenje Beograda predstavljalo herojski čin srpske vojske. Borci vojvode Bojovića su put od 800 kilometara, od proboja Solunskog fronta do Beograda, prešli za nešto manje od dva meseca. – Srpska vojska je toliko žurila da oslobodi svoju zemlju da je savezničke trupe, koje su bile logistika, ostavila čak 200 kilometara iza sebe. U Beograd su ušle

Srbija

30.10.2016 u 18:10

Hrabri ratnici, a vešti majstori

Užice – Prizori patnji, krvi, stradanja izbijaju sa stranica većine zapisa o Solunskom frontu. Ali nađe se, kad dublje zakopamo po dokumentima, i pokoja nesvakidašnja priča iz tog surovog vremena, kakve se s ratom obično ne povezuju. Na jednu o hrabrim srpskim ratnicima i ujedno veštim majstorima naišli smo u izdanju „Užičkog zbornika“ od pre četvrt veka. Piše tada u ovom zborniku Ljubica Macura da se u Narodnom muzeju u Užicu čuva mala zbirka predmeta koje su usred ratnih zbivanja na Solunskom frontu napravili vojnici iz užičkog kraja. U pauzi između bitaka, dovijajući se za alat i materijale, izrađivali su raznovrsne predmete namenjene svakodnevnoj upotrebi u ratnim uslovima. Činili su to u periodu od 1916. do 1918. godine, spajajući junaštvo u bitkama i zanatsko umeće kad one

Srbija

23.10.2016 u 18:10

Ratni fotograf Miloje Igrutinović

Potresne fotografije Plave grobnice obišle su svet i reprodukovane su u milionskom obliku u raznim novinama domaćim i stranim, monografijama, čitankama i muzejskim postavkama. Ove biblijske scene nemaju potpisanog autora i razumljivo je da mali broj ljudi, osim arhivsko-muzeološke struke, zna da je njihov autor Srbin, fotograf-amater, Miloje P. Igrutinović. Njegove fotografije nisu splet slučajnog prisustva. Čudesan je životopis ovog rezervnog narednika-bolničara, učesnika oba balkanska i Prvog svetskog rata. Miloje P. Igrutinović je rođen u selu Šilopaj, pod obroncima Rudnika, gde je završio osnovno obrazovanje. Trgovački zanat je izučio u Gornjem Milanovcu. Prvi balkanski rat prekida njegovu želju za daljim školovanjem. Raspoređen u poljsku bolnicu, Miloje Petra Igrutinović nije bio

Srbija

16.10.2016 u 18:10

Zarobljenik legendarnog Vorošilova

Jedinac u oca Koste i majke Ljubice, iz ugledne i bogate pančevačke porodice, Viktor Carina tek što je dobio svedočanstvo o položenoj velikoj maturi u Segedinu, sa ispitom zrelosti u rukama i upisnicom na Univerzitetu u Budimpešti, dočekao je Prvi svetski rat. Rojilo se mnogo ideja, o jednom bezbrižnom letu koje sledi i živela nada ovog mladog čoveka, kako će s jeseni napustiti dom i otići u mađarsku prestonicu da nauči novi jezik i stekne nove kolege i prijatelje…, a bilo je to leto 1914. godine. Umesto da se posveti nauci, novonastala situacija diktirala je promenu planova, te on sa drugovima iz đačke klupe biva poslat u vojnu školu. Tu stiče čin i kao mladi oficir dobija prvo zaduženje – biva postavljen za komandanta „štafle”, današnjim jezikom rečeno, čete za snabdevanje.

Srbija

09.10.2016 u 19:00

Za pokoj tuđe i spas svoje duše

U bugarskim rovovima voda beše skoro do kolena a s neba je pristizala stalno nova susnežica, pa je teško razaznati da li sviće ili se smrkava. Ali, ni novembar 1915. na Vlasini, preteći i nemilostiv, nije slomio seljake sa Ovčara, predvođene rezervnim kapetanom Radomirom Cvijovićem, učiteljem iz Dučalovića na vrhu planine. Baš su osokolili: njihova četa je na granici minule noći i novog dana ispunila zadatak iako je, kad su ga dobili, izgledalo da im jedino čudo može pomoći. Razbila je bugarski puk. Ko od neprijatelja nije pao ničice, jeste u šake. Cvijović je u toj turobnoj pomrčini poslao patrole da izvide kako stoji bugarski položaj, ali je već prvi glasnik, vraćajući se posle petnaestak minuta, saopštio da u rovovima nema vojske. Kapetan je odmah razumeo da su Bugari, po strašnom

Srbija

03.10.2016 u 20:00

Posmrtne ostatke heroine Velikog rata prenose u njen zavičaj

Užice – Heroinu Velikog rata Ljubicu Čakarević(1894–1980), odlikovanu u tom ratu Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić”, njeni Užičani ni posle jednog veka nisu zaboravili. U gradu na Đetinji nedavno je gradska vlast stupila u pripremne poslove da se Ljubičini posmrtni ostaci iz Sarajeva, gde je sahranjena, uz počasti prebace na užičko groblje Dovarje, u porodičnu grobnicu Čakarevića. – Inicijativu da to uradimo dao nam je poznati užički istoričar Milorad Iskrin. Već smo preduzeli niz aktivnosti na tome u saradnji s njenim bratancem Mladenom Čakarevićem, koji živi u Sarajevu, pa očekujemo da 29. oktobra, na dan kad je Užice 1918. oslobođeno u Velikom ratu, posmrtni ostaci Ljubice Čakarević budu ukopani na užičkom groblju uz najviše vojne počasti. Nastojimo da velikani ovog grada

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat