Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Moj život u inostranstvu

15.07.2022 u 14:34

Antikvarnica slovenskih reči

Tih dana spustio bih se predveče do trga Andel, u blizini kupio burito i nastavio Štefanikovom. Gledao sam češke nazive radnji. U prvoj godini mog boravka u Češkoj, dok nisam naučio jezik, na osnovu reči pokušavao bih da pogodim značenje i delatnost radnji. Starožitnosti je češki naziv za antikvarnicu. Bila mi je interesantna slikovitost tog naziva - stari život, ili ono staroživotno, ono što pripada starom životu. Potreba za pronalaženjem sopstvenog izraza koji bi zamenio strani, neretko internacionalni izraz, dovodi do posezanja za neposrednim i često upečatljivim jezičkim rešenjima. (Piksabej) Češki naziv za frizersku radnju je oštrihat, što doslovno značio ošišati. Brašnarstvi je naziv za prodavnicu i servis tašni i novčanika, i potiče od reči brašna koja znači torba. U

Moj život u inostranstvu

08.07.2022 u 14:27

Je l' počeo rat

Ujutru, oko 5, kada sa „čardaka” siđem da napravim kafu, onako pospan obično pitam suprugu: „Je l' počeo rat". Ranije je to bila lepa šala, onda je postala gruba šala a sada je to prava neslana šala. Vremena se menjaju rapidno, rekli bi naši Ju-tuberi. A zašto pitam baš suprugu? Ona, nesuđeni pravnik, stalno drži u ruci tablet, prati opozicionu štampu, a ima mnogo fejs prijatelja. Sve suprotno meni, penzionisanom inženjeru, koji jedino prati cene kuća, akcija, zlata i čita samo „Politiku”. (N. Marjanović) Da budem iskren - odem i na „Pravdu” (onu sa .ru) i kineski „Globaltimes” (kada nije usporen). Sve ostalo sam zabranio sebi. Teškom mukom, moram priznati. Međutim, pisanje nisam zabranio sebi, ali i tu nemam rezultate. U glavi se sve pobrkalo. Ostao sam bez reči...

Moj život u inostranstvu

03.07.2022 u 11:00

Čujem da se Dušanovac dosta promenio

Sa poslednjim gutljajem jutarnje kafe zatvaram ponovo pročitan roman Dragoslava Mihailovića „Kad su cvetale tikve.” Kad sam zatvorila poslednju stranicu osetila sam potrebu da zabeležim svoja osećanja i sećanja. Juče dok sam čistila police sa knjigama, odvojila sam ovu knjigu da predložim najboljem prijatelju da je pročita. Njegov Beograd, njegov Dušanovac, Voždovac, Konjarnik njegov kraj. Iako je generacija posle Ljube Šampiona sličnost je tu. Možda samo geografska, ali mislim da će on bolje to prepoznati od mene. I tako sednem ispred moje male biblioteke, između još nesređenih polica, a prašnjavi posao ostavim za sutra. Prisetim se vremena prvih izdanja romana „Kad su cvetale tikve”. Pripadam generaciji koja je nove knjige čitala odmah, da bi bili u toku kada se priča i analizira

Moj život u inostranstvu

24.06.2022 u 15:14

Nedelja je praznik samoće

Nedelja je najduži dan u sedmici i predstavlja kaznu za tebe kao stranca. Previše je slobodnog vremena. Toga dana misli slobodno tumaraju po glavi. Obrni-okreni, moraš da se setiš mnogo čega. Uspomene iz prošlosti, duboko potisnute tokom radne nedelje, tiho se prikradaju. Napadaju sa svih strana. Mešaju se sa tvojim mislima, ne pitajući da li ih želite. Pojavljuju se u pogledu kroz prozor, u reljefima taloga kafe u šoljicama, u zvuku telefona koji je toga jutra slučajno ranije zazvonio, u golubovima koji sleću na vašu terasu čekajući da im bacite mrvice hleba. Sećanja plešu pred očima. Ponekad se smejete, ponekad vam izazivaju suze koje se kotrljaju niz obraze, a nekad vas dovode do nirvane te samo sedite i čekate nešto što se nikada neće pojaviti. Teraju vas da molitveno i

Moj život u inostranstvu

19.06.2022 u 12:23

Tamo nismo a ovde nas nema

Upoznao sam Miloša sasvim slučajno kako to biva sa najboljim stvarima u životu. Povremeno druženje sa njim tokom vremena preraslo je u prijateljstvo. Miloš nije puno pričao. Uvek je, poput tika, ispred sebe imao nešto za pisanje i nešto na čemu se može zapisati. Jednom sam ga video da se unezverio i u nedostatku bilo kakve podloge za njegove skice, nešto je žurno našarao na levoj polovini levog dlana. Slušao je šta se priča, gledao sagovornike u oči, a istovremeno šarao po svemu što je moglo otrpeti trag njegovog crnog, tankog flomastera. Posle bi tu skicu pažljivo savijao i trpao u džep. Svi mogući proizvodi, na užoj i široj proizvodnoj bazi od papira, od pozajmljenog, minijaturnog papirića za cigarete, podmetača za čaše u letnjim baštama, klubovima i restoranima, salvetama,

Moj život u inostranstvu

03.06.2022 u 14:52

Ne bacaj smeće u tuđi kontejner

Pravila ponašanja za obično pučanstvo u zemlji koju je začeo Džordž Vašington ustanovljena su da slome svojeglavu volju pojedinaca i tako ga uteraju u tor, tamo gde će nad njime lako trenirati strogoću. Međutim, nema te ovce koja rado napušta neograđena prostranstva slobodnog kretanja i dobrovoljno odlazi u tor. Moj prvi pokušaj da izbegnem pravila vezan je za odlaganje smeća. Prvih nekoliko dana posle useljenja u kuću, izlazio sam na ulicu u potrazi za kontejnerom, koji su u mojoj postojbini u stara, dobra vremena, bili na raspolaganju 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Svaki put sam se vraćao neobavljena posla. Kad je đubre počelo ozbiljno da mi smeta, potrpao sam ga u kola i krenuo u potragu za bilo čim što bi ličilo na lokalni sabirač smeća ili deponiju. Nepune dve

Moj život u inostranstvu

27.05.2022 u 15:10

Kako Šveđani izmišljaju nove poreze

Monopoli su nešto što političari tako rado stiču, jer onda mogu da biraju način prodaje one robe za koju samo država ima dozvolu. Ovde ne mislim na odvratni monopol o prodaji alkohola, zbog čega je alkohol u Švedskoj četiri puta skuplji od evropskih cena, već na proizvodnju električne energije. U Švedskoj je dozvoljeno da bilo ko proizvodi struju, tu nema nikakve zabrane. Ali kad proizvedete sopstvenu struju, tu dolazi začkoljica koju su ovdašnji političari izmislili. Dakle, svako može da proizvede struju ali prema zakonu dužan je da je proda nekoj od kompanija koje takođe proizvode i prodaju struju. Velike elektroenergetske kompanije gotovo uvek imaju državu kao većinskog vlasnika. Individualni proizvođač električne energije može da kupi nazad istu tu struju za svoje potrebe,

Moj život u inostranstvu

20.05.2022 u 16:35

Zašto si tako mlad osedeo

Iskoristio sam sunčani i lep martovski dan da se provozam vozom od Roterdama do Amsterdama. Ovo je prvi dan kad su ukinute i poslednje mere protiv korone u Holandiji. Prestala je obaveza nošenje maski u javnom prevozu. To me je posebno inspirisalo da krenem vozom ka mom „selu” zvanom Amsterdam. Namerno sam izabrao spori voz (sprinter) koji staje u svakoj stanici da bih video što više i da bi duže uživao. Voz je klizio nečujno kao da ne ide po šinama već po najfinijoj svili. Kolosek je ukopan u zemlju tačno onoliko da nam pašnjaci budu u visini očiju. Posmatrali smo ih kao da se pred nama smenjuju sekvence na ogromnom filmskom platnu. Svi putnici su okrenuli glavu ka prozoru. (EPA EFE - R.D.V.) Na ogromnoj livadi raždžilitale su se šarene krave. Sve debele i vimaste. To

Moj život u inostranstvu

13.05.2022 u 20:42

Direktorov nosač kofera

Kada sam dolazio u Moskvu, on me je sačekao u hotelu. Lepo me prihvatio i objasnio mi šta se od mene očekuje na ovom poslu. Imao je oko šezdesetak godina, a na moje pitanje da li je građevinac, odgovorio potvrdno, ali je naglasio da je menadžer. Sledećeg dana shvatio sam da nije u dobrim odnosima sa mojim šefom. Posle nekoliko dana video sam kolika je ta njihova netrpeljivosti. Bilo je ljudi sa kojima nije komunicirao. Neki su ga poštovali samo kad je tu, a neki ni tada. Ime mu je bilo Živan, a svi su zvali Žile. Uživao je poverenje kod generalnog direktora, a to se mnogima nije dopadalo. (Piksabej) Moj šef je stalno podsećao da Živan nije inženjer, već obični građevinski tehničar, da nije nikakav menadžer i da zbog toga on ne može kontrolisati inženjere. Kada bi se sa

Moj život u inostranstvu

06.05.2022 u 15:02

Ostao na selu da napravi čokoladno carstvo

U selu Riegerzburg, u blizini Graca, nalazi se jedna od najvećih i najpoznatijih fabrika čokolade u Austriji. Austrijanci vode računa u ekonomskom patriotizmu i uvek će radije da kupe ovu njihovu čokoladu, uprkos što je skuplja od ostalih proizvođača. Komad „Zoter” čokolade od 70 grama košta više od tri evra. Ipak, dobri poznavaoci čokolade kažu da toliko i vredi. I ja se slažem s njima. Posle sedam godina, nedavno sam ponovo posetio ovo seosko čokoladno carstvo. I ponovo sam se uverio da su visoke cene „Zoter” čokolada potpuno opravdane. Fabrika se nalazi u malom zaseoku sela Riegerzburg, planinskoga mesta u Štajerskoj. To vam je kao da odete na Staru planinu ili Goliju. U neko planinsko selo oko Knjaževca ili Ivanjice, pa od tog sela na neku od čuka koje meštani označavaju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu