Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Moj život u inostranstvu

10.12.2021 u 15:33

U naselju gde su živeli robovi

Kada se Kristofer Kolumbo na putu ka Indiji „nasukao” na nepoznato kopno, danas znano kao „Puerto Rico” ili bogata luka, novo otkrivena teritorija postala je simbol španske moći u Karipskom moru. Nedavno sam posetila glavni grad ovog ostrva i imala priliku da steknem utisak o bogatoj istoriji, borikanskoj kulturi i svakodnevnom životu Portorika. Španci su vrlo brzo shvatili značaj ova teritorije za prevlast na američkom kopnu i periodu koji će uslediti. Posmatrajući grad sa bedema tvrđave Del Moro, građene više vekova i neosvojive skoro pola milenijuma, možete da vidite kako se između okeana i zidina grada provlači šaroliko naselje dugo oko pola kilometra. (I.A) Pažnju vam odmah privuče niz kućica naslaganih jedna na drugu kao da su dio naivnog crteža. Uputila

Moj život u inostranstvu

03.12.2021 u 15:37

Misli su mi opet u mom selu

„Se upp för dörrar. Dörrarna stängs”. Ili na našem pazi se vrata, vrata se zatvaraju. Opet još jedno jutro u vozu od Stokholm ka Boticirki. Malo umorna, nimalo motivisana, previše nostalgična. Misli su opet u mom selu. Šta rade moji, da li su ustali, da li su nahranili ljubimce moje, da li je Jugo upalio? Strah je uvek prisutan pri pomisli da li ću dobiti odmor da odem dole. Znate vi ovde imate jako puno prava kao radnik ali uvek može nešto da se iskomplikuje. (Piksabej) Moj drugi strah, možda neopravdan da li ću naći kartu. Da li znate da sve aviokompanije prodaju više karata nego što ima mesta? Mnogo briga za udaljenost od dva i po sata leta. A ova epidemija nije ništa olakšala, naprotiv. Moj odlazak u Srbiju je strogo čuvana tajna. Na mom poslu niko ne sme da

Moj život u inostranstvu

26.11.2021 u 15:01

Gospodar prokockanih šansi

Bilo joj je oko tridesetak godina i zračila je lepotom zrele žene. Pramenovi plave kose savršeno lepo padali su po njenom malenom licu. Ti pramičci kose poigravali su se sa obrvama i trepavicama, smetali joj da drska i ponosna njiše glavom, terali je da ih svaki čas sputava pokretom desne ruke i smešta ih iza uha. U njenom oku bes. Kratko je naručila dupli džin i videlo se da nekoga čeka. Natočio sam joj punu čašu „Bombajskog safira”, zadenuo u njega krišku lime i ostavio je na miru. Na njenu žalost, izgleda nisam bio jedini te noći. Vrtela je nervozno svoj telefon, kuckala poruke agresivno i u žurbi, bacala ga nekoliko puta o moj šank, da bi ga na kraju ugasila. Iz kestenjastih očiju potekle su dve malene suze. Brzo ih je obrisala, duboko uzdahnula i sručila u sebe preostali

Moj život u inostranstvu

19.11.2021 u 14:28

Napustite metro, imamo dojavu o bombi

On je želeo da ode, a ja da ostanem u svom gradu. Beograd nije bio njegov grad. On je svoj već napustio i bio spreman da putuje dalje. Oboje smo to znali istog dana kada smo se upoznali. Ni sama ne znam zašto smo se udružili u preduzeće koje nije imalo nikakvu budućnost i nije moglo da sastavi ni jednu godinu postojanja i rada. Upisali smo se u knjigu onih koji su kao većina propali u nekoliko prvih meseci. Iako smo naravno, baš kao što misle svi drugi, živeli u uverenju da smo drugačiji od ostalih i da je to što radimo jedinstveno. Kao i da sve zavisi od nas. Rastali smo se bez pozdrava i objašnjavanja. Otišao je pre nego što sam shvatila da mi nedostaje. Oko nas je bio rat. Posle puno peripetija, uspela sam da otputujem u London. On je tamo stigao pola godine pre, bežeći od rizika

Moj život u inostranstvu

14.11.2021 u 09:51

Dobrih komšija ima i u Kanadi

Raspitaj se o komšijama pre nego kupiš kuću! Malo je onih koji se neće složiti sa ovom Jevrejskom poslovicom, ali kako u ovim modernim vremenima, modernom velikom gradu, saznati ko su ljudi koji žive u komšiluku kuće koja se nekako uklapa u sva naša druga merila kad kupujemo novi krov nad glavom. Kad smo odlučili da kupimo kuću u Edmontonu, glavnom gradu kanadske provincije Alberte, najviše smo se rukovodili lokacijom i blizinom dobre škole za decu. Naravno, cena je neizbežno jedan od glavnih faktora za kupovinu. Edmonton je uvek bio u senci poznatijeg Kalgarija koji je finansijski centar bogate Alberte. Iako je mladima atraktivniji Kalgari, za one kojima je porodični život prioritet, Edmonton pruža možda i najviše. Zima u Edmontonu (Piksabej) Ono što ne

Moj život u inostranstvu

05.11.2021 u 19:10

Ovde si sumnjiv ako se nasmeješ

Lakše prihvatam gradove u kojima mi je toplo. Njujork, Atina, Barselona, Havana. Čak i Brisel jer mi je i tu bilo toplo. Prema Beogradu imam pomešana osećanja – tuđ mi je iako bi trebalo u neku ruku da bude moj. Nikad mu nisam bio dođoš, stoga nikada nisam morao da mu se dodvoravam. Jezik ne lomatam, bio bi to uzaludan pokušaj da me ne „provale“. Posle duže pauze stigao sam u oktobru u kišni i hladni Beograd. Iako dolazim iz predvorja Severnog pola uvek mi je zima bila hladnija ovde. Severna hladnoća mi je bezbolnija, iako štipa obraze, koči lice i pale mi se prsti od nje. Valjda zato što mi je još strana pa me zato manje boli. Hladnoća na severu je jasna, britka, apsolutna hladnoća – podseća me na smrt. Ova naša, vlažna hladnoća me više pogađa – uvlači mi se pod rukave, klizi

Moj život u inostranstvu

29.10.2021 u 14:01

Alekova poslednja utakmica

Jutarnji pregled hotelskog kompleksa prekinuo sam na 27. spratu, kod apartmana 2703 iz koga sam godinama osećao reski miris zaprške mađarske kuhinje. Prvo sam ugledao dugačka bolnička kolica-krevet, medicinare u zelenim odelima i zabrinuto lice Alekove supruge Megi, koja je unezvereno izvirivala iza leđa ekipe hitne pomoći. Na bolničkom krevetu na točkovima u beloj posteljini, umotan u belo platno i na dva mesta kaišem uvezan, sa licem beljim od bele posteljine ležao je Alek. Aleka i Megi poznajem duže od 10 godina. Prvo je potpisao pred matičarem, a potom i za prvi tim ‚‚Honveda” iz Budimpešte 1956. godine, a već sledeće godine prebegli su u Suboticu. Tu su ostali šest meseci, pa još šest u Bosni, negde blizu Sarajeva, a potom ih prebacuju u Austriju u veliki emigracioni kamp. Odatle ih

Moj život u inostranstvu

22.10.2021 u 15:40

Američki san da imaš para i svog psihijatra

U Americi živim već dosta dugo, ovde na Srednjem zapadu a mog druga Borisa upoznao sam u Čikagu. Sreli smo se slučajno, našli smo se preko oglasa za iznajmljivanje stanova. Zajedno smo živeli nekoliko meseci a onda su nam se putevi razišli. On je otišao u Nju Džersi, a ja ostao ovde. Boris je momak od nekih tridesetak godina, korpulentan, ljubitelj dobre kapljice, kao svaki proleter iz bivše Juge. Posle završene srednje škole, trećeg stepena, radio po gradilištima u Srbiji. Učlanio se bio i u partiju, kaže da je dobio i solidan državni posao, ali mu je sve to dosadilo pa je rešio da dođe u Ameriku. Veli da je rešio da potraži američki san. Taj san za neke je da zarade dovoljno novca. I da imaju svog psihijatra.Moj drugar Zema, izbeglica iz Bosne kaže da je

Moj život u inostranstvu

15.10.2021 u 14:22

Kobasice iz doba korone

U nedeljno jesenje jutro grad smo napustili tu negde oko podne. Autoput je bio prazan, pa smo sa sto kilometara na sat na farmu trebali da stignemo za šezdesetak minuta. Policija nas nije zaustavljala, kao što su to radili prošle godine, tako da dozvolu za kretanje nisam vadio iz džepa. U malom mestu, tu negde na pola puta, stali smo da kupimo ručak. „Dve sa lukom", promrmljao sam kroz plavu hiruršku masku. Dobro uhodana australijska brza hrana, kobasice stisnute u krišku belog hleba, brzo su prešle sa roštilja na metalni rebrasti stalak. Služenje je bez kontakta - još jedna novina uvedena zbog korone. Ulice Melburna u vreme korone (EPA EFE - D.P.) Umesto da skočim natrag u auto, vrag me natera da započnem razgovor: - Koja pravila sada važe kod vas? - A vi niste

Moj život u inostranstvu

08.10.2021 u 14:40

Rezervišite termin za karantin na Novom Zelandu

Mogućnost da radim na projektu direktno kod klijenta – na Novom Zelandu, bila mi je, moram da priznam, u početku vrlo izazovna. Tamo imam prijatelja koji je davne 1997. godine otišao trbuhom za kruhom. Njegova pisma čitao sam otvorenih usta, početkom 20. veka, jer su bila puna napretka i svežine, koji su tada i te kako nedostajali našim prostorima (OK, zlobnici bi rekli da se ništa ni sad nije promenilo). Sećam se da je pisao da čak ni cipele ne mora da čisti, jer se o njima brine stalno vlažna klima Okeanije. Moja avantura zvana Novi Zeland počela je krajem prošle godine, kada sam trebao da idem zbog jednog projekta, još dok je trajalo leto na južnoj hemisferi. Nažalost, sticajem niza okolnosti, put je odgođen za juni. Sledeće odgađanje se desilo jer sam preležao koronu u Beogradu,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu