Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

10.12.2021 у 15:33

Када се Кристофер Колумбо на путу ка Индији „насукао” на непознато копно, данас знано као „Puerto Rico” или богата лука, ново откривена територија постала је симбол шпанске моћи у Карипском мору. Недавно сам посетила главни град овог острва и имала прилику да стекнем утисак о богатој историји, бориканској култури и свакодневном животу Порторика. Шпанци су врло брзо схватили значај ова територије за превласт на америчком копну и периоду који ће уследити. Посматрајући град са бедема тврђаве Дел Моро, грађене више векова и неосвојиве скоро пола миленијума, можете да видите како се између океана и зидина града провлачи шаролико насеље дуго око пола километра. (И.А) Пажњу вам одмах привуче низ кућица наслаганих једна на другу као да су дио наивног цртежа. Упутила

Мој живот у иностранству

03.12.2021 у 15:37

Мисли су ми опет у мом селу

„Se upp för dörrar. Dörrarna stängs”. Или на нашем пази се врата, врата се затварају. Опет још једно јутро у возу од Стокхолм ка Ботицирки. Мало уморна, нимало мотивисана, превише носталгична. Мисли су опет у мом селу. Шта раде моји, да ли су устали, да ли су нахранили љубимце моје, да ли је Југо упалио? Страх је увек присутан при помисли да ли ћу добити одмор да одем доле. Знате ви овде имате јако пуно права као радник али увек може нешто да се искомпликује. (Пиксабеј) Мој други страх, можда неоправдан да ли ћу наћи карту. Да ли знате да све авиокомпаније продају више карата него што има места? Много брига за удаљеност од два и по сата лета. А ова епидемија није ништа олакшала, напротив. Мој одлазак у Србију је строго чувана тајна. На мом послу нико не сме да

Мој живот у иностранству

26.11.2021 у 15:01

Господар прокоцканих шанси

Било јој је око тридесетак година и зрачила је лепотом зреле жене. Праменови плаве косе савршено лепо падали су по њеном маленом лицу. Ти прамичци косе поигравали су се са обрвама и трепавицама, сметали јој да дрска и поносна њише главом, терали је да их сваки час спутава покретом десне руке и смешта их иза уха. У њеном оку бес. Кратко је наручила дупли џин и видело се да некога чека. Наточио сам јој пуну чашу „Бомбајског сафира”, заденуо у њега кришку лиме и оставио је на миру. На њену жалост, изгледа нисам био једини те ноћи. Вртела је нервозно свој телефон, куцкала поруке агресивно и у журби, бацала га неколико пута о мој шанк, да би га на крају угасила. Из кестењастих очију потекле су две малене сузе. Брзо их је обрисала, дубоко уздахнула и сручила у себе преостали џин. –

Мој живот у иностранству

19.11.2021 у 14:28

Напустите метро, имамо дојаву о бомби

Он је желео да оде, а ја да останем у свом граду. Београд није био његов град. Он је свој већ напустио и био спреман да путује даље. Обоје смо то знали истог дана када смо се упознали. Ни сама не знам зашто смо се удружили у предузеће које није имало никакву будућност и није могло да састави ни једну годину постојања и рада. Уписали смо се у књигу оних који су као већина пропали у неколико првих месеци. Иако смо наравно, баш као што мисле сви други, живели у уверењу да смо другачији од осталих и да је то што радимо јединствено. Као и да све зависи од нас. Растали смо се без поздрава и објашњавања. Отишао је пре него што сам схватила да ми недостаје. Око нас је био рат. После пуно перипетија, успела сам да отпутујем у Лондон. Он је тамо стигао пола године пре, бежећи од ризика

Мој живот у иностранству

14.11.2021 у 09:51

Добрих комшија има и у Канади

Распитај се о комшијама пре него купиш кућу! Мало је оних који се неће сложити са овом Јеврејском пословицом, али како у овим модерним временима, модерном великом граду, сазнати ко су људи који живе у комшилуку куће која се некако уклапа у сва наша друга мерила кад купујемо нови кров над главом. Кад смо одлучили да купимо кућу у Едмонтону, главном граду канадске провинције Алберте, највише смо се руководили локацијом и близином добре школе за децу. Наравно, цена је неизбежно један од главних фактора за куповину. Едмонтон је увек био у сенци познатијег Калгарија који је финансијски центар богате Алберте. Иако је младима атрактивнији Калгари, за оне којима је породични живот приоритет, Едмонтон пружа можда и највише. Зима у Едмонтону (Пиксабеј) Оно што не

Мој живот у иностранству

05.11.2021 у 19:10

Овде си сумњив ако се насмејеш

Лакше прихватам градове у којима ми је топло. Њујорк, Атина, Барселона, Хавана. Чак и Брисел јер ми је и ту било топло. Према Београду имам помешана осећања – туђ ми је иако би требало у неку руку да буде мој. Никад му нисам био дођош, стога никада нисам морао да му се додворавам. Језик не ломатам, био би то узалудан покушај да ме не „провале“. После дуже паузе стигао сам у октобру у кишни и хладни Београд. Иако долазим из предворја Северног пола увек ми је зима била хладнија овде. Северна хладноћа ми је безболнија, иако штипа образе, кочи лице и пале ми се прсти од ње. Ваљда зато што ми је још страна па ме зато мање боли. Хладноћа на северу је јасна, бритка, апсолутна хладноћа – подсећа ме на смрт. Ова наша, влажна хладноћа ме више погађа – увлачи ми се под рукаве, клизи низ

Мој живот у иностранству

29.10.2021 у 14:01

Алекова последња утакмица

Јутарњи преглед хотелског комплекса прекинуо сам на 27. спрату, код апартмана 2703 из кога сам годинама осећао рески мирис запршке мађарске кухиње. Прво сам угледао дугачка болничка колица-кревет, медицинаре у зеленим оделима и забринуто лице Алекове супруге Меги, која је унезверено извиривала иза леђа екипе хитне помоћи. На болничком кревету на точковима у белој постељини, умотан у бело платно и на два места каишем увезан, са лицем бељим од беле постељине лежао је Алек. Алека и Меги познајем дуже од 10 година. Прво је потписао пред матичарем, а потом и за први тим ‚‚Хонведа” из Будимпеште 1956. године, а већ следеће године пребегли су у Суботицу. Ту су остали шест месеци, па још шест у Босни, негде близу Сарајева, а потом их пребацују у Аустрију у велики емиграциони камп. Одатле их

Мој живот у иностранству

22.10.2021 у 15:40

Амерички сан да имаш пара и свог психијатра

У Америци живим већ доста дуго, овде на Средњем западу а мог друга Бориса упознао сам у Чикагу. Срели смо се случајно, нашли смо се преко огласа за изнајмљивање станова. Заједно смо живели неколико месеци а онда су нам се путеви разишли. Он је отишао у Њу Џерси, а ја остао овде. Борис је момак од неких тридесетак година, корпулентан, љубитељ добре капљице, као сваки пролетер из бивше Југе. После завршене средње школе, трећег степена, радио по градилиштима у Србији. Учланио се био и у партију, каже да је добио и солидан државни посао, али му је све то досадило па је решио да дође у Америку. Вели да је решио да потражи амерички сан. Тај сан за неке је да зараде довољно новца. И да имају свог психијатра.Мој другар Зема, избеглица из Босне каже да је

Мој живот у иностранству

15.10.2021 у 14:22

Кобасице из доба короне

У недељно јесење јутро град смо напустили ту негде око подне. Аутопут је био празан, па смо са сто километара на сат на фарму требали да стигнемо за шездесетак минута. Полиција нас није заустављала, као што су то радили прошле године, тако да дозволу за кретање нисам вадио из џепа. У малом месту, ту негде на пола пута, стали смо да купимо ручак. „Две са луком", промрмљао сам кроз плаву хируршку маску. Добро уходана аустралијска брза храна, кобасице стиснуте у кришку белог хлеба, брзо су прешле са роштиља на метални ребрасти сталак. Служење је без контакта - још једна новина уведена због короне. Улице Мелбурна у време короне (ЕПА ЕФЕ - Д.П.) Уместо да скочим натраг у ауто, враг ме натера да започнем разговор: - Која правила сада важе код вас? - А ви нисте

Мој живот у иностранству

08.10.2021 у 14:40

Резервишите термин за карантин на Новом Зеланду

Могућност да радим на пројекту директно код клијента – на Новом Зеланду, била ми је, морам да признам, у почетку врло изазовна. Тамо имам пријатеља који је давне 1997. године отишао трбухом за крухом. Његова писма читао сам отворених уста, почетком 20. века, јер су била пуна напретка и свежине, који су тада и те како недостајали нашим просторима (ОК, злобници би рекли да се ништа ни сад није променило). Сећам се да је писао да чак ни ципеле не мора да чисти, јер се о њима брине стално влажна клима Океаније. Моја авантура звана Нови Зеланд почела је крајем прошле године, када сам требао да идем због једног пројекта, још док је трајало лето на јужној хемисфери. Нажалост, стицајем низа околности, пут је одгођен за јуни. Следеће одгађање се десило јер сам прележао корону у Београду,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству