U naselju gde su živeli robovi

Nedavno sam posetila glavni grad ovog ostrva i imala priliku da steknem utisak o bogatoj istoriji, borikanskoj kulturi i svakodnevnom životu Portorika.

Španci su vrlo brzo shvatili značaj ova teritorije za prevlast na američkom kopnu i periodu koji će uslediti.

Posmatrajući grad sa bedema tvrđave Del Moro, građene više vekova i neosvojive skoro pola milenijuma, možete da vidite kako se između okeana i zidina grada provlači šaroliko naselje dugo oko pola kilometra.

Pažnju vam odmah privuče niz kućica naslaganih jedna na drugu kao da su dio naivnog crteža.

Uputila sam se tamo prelazeći preko prostranih livada koje vode nazad ka gradu, srećući brojne turiste koji su mi išli u susret idući ka tvrđavi,  istorijskom simbolu San Huana. Lokalno stanovništvo ubijalo je vrelo letnje popodne uz obalu, rashlađujući se vetrovima sa okeana.

Uska kaldrmisana staza „Calle Cementerio” vodila je izvan gradskih bedema  stapajući se sa obližnjim grobljem.

Od vremena oronulo, ovo groblje opasano je visokom betonskom ogradom sa dva ulaza koja krase bogati arhitektonski ornamenti. Po verovanju Portorikanaca, ovo groblje simbolizuje granicu između života i smrti, odvodeći duše na večno prekookeansko putovanje.

Nastavljam desno pored groblja niz ulicu San Miguel koja vodi dalje ka naselju sa interesantnim fasadama i brojnim muralima, odakle dopire ritam popularne pesme „Despazito” portorikanskog izvođača Luisa Fonisa.

Sve je mirno, ali izbliza je malo drugačije. Oronuli krovovi, oskrnavljeni zidovi, kuće bez prozora, odeća se njiše sa balkonskih ograda. Komšinica u podrumu kuće prodaje piće za poneti, mladić sa torbom u ruci telefonira u hodu, automobil kome se prolaznici sa uvažavanjem sklanjaju.

Pogled i priča za neku drugu istoriju grada.

Karakter ovog kraja ogleda se u umetničkoj instalaciji osmišljenoj po popularizovanom dizajnu stvaraoca „Milton Glaser.” Komercijalizovana širom sveta kovanica od slova i simbola ljubavi, i ovde je pronašla svoje značenje u obliku “I Love La Perla.”  Isturena ka vodi, okupana gromadnim talasima sa istoka, stoji kao prkos ovog dela grada.

„La Perla” u prevodu biser, je naselje koje datira još iz 18. veka, a nastalo je kao utočište za pripadnike najnižeg društvenog sloja. Zakon koji je u to vreme bio na snazi u Portoriku, zahtevao je da se svi robovi, pripadnici drugih rasa, vlasnici i radnici u bordelima, beskućnici i komunalni radnici koji su održavali obližnje groblje, izmeste van gradske zajednice, što je značilo van bedema grada.

Nešto kasnije portorikanski farmeri zvani „jibaros” napuštajući plodne predele prašume „El Yunque” i drugih planinski vrhova, pronašli su svoju sreću u Biseru pokraj okeana.

Kada je lokalna vlast krajem 19. veka odlučila da proširi San Huan, otvori delove zidina grada kako bi se rasteretilo usko gradsko jezgro, stanovnici La Perle nisu bili pozvani da učestvuju u novoj raspodeli. Viševekovna  segregacija uticala je da zajednica uspostavi standarde razumljive samo faveli.

Danas turističke agencije upozoravaju da se tamo ne zalazi bez proverenog vodiča. Zakoni favele nisu dragi ni lokalnoj policiji, te se oni rado klone ovog kraja. Čuvari reda tamo zalaze samo kad idu u racije.  

U ovom kvartu trgovina narkoticima i drugi ilegalni poslovi su nešto sa čime se mladi susreću svaki dan.

Ipak, ukoliko se odvažite da posetite ovaj kraj vrlo brzo će vam biti jasno da ta poseta treba da bude kratka kako bi zaista bila slatka. Ako vam se lokalni mladić obrati:„Papi, stavi taj telefon u džep”, to je ono što ćete odmah uraditi. Buntovni turisti ovde nisu dobro dočekani.

Ovde se pamti slika posetioca kojeg je favela ispratila van njihovih granica povlačeći ga za kosu ulicama La Perle.

Drugi slučaj kojeg se sa jezom sete, neposlušni turista nikada nije pronašao izlaz iz La Perle. Policija je identifikovala mladićevo telo tri dana nakon nemilog događaja.

U želji da podignu kvalitet života vršnjaka u ovom kraju, studenti arhitektonskog univerziteta u San Huanu su 2016. godine dizajnirali jedinstven, višenamenski skejt park u obliku bazena. Ova lokacija se smatra centrom La Perle, a krase je urbana umetnost i nekolicina ugostiteljskih objekata. Baš u tom jednom i ja sam napravila predah.

Skladište sa otvorima okrenutim ka okeanu, iz daljine podsećaju na surferski klub. Uske stepenice sa zarđalom ogradom vode do kafanice. Na levoj strani je dugačak bar dobro opremljen alkoholnim pićima. Osveženja su uredno odložena u staklene vitrine. Iza njih je aparat za pravljenje ledenog koktela „frozen punč”, mešavina koncentrata voća obogaćena rumom.

– Ja bih željela baš taj jedan”, rekoh konobarici koja mrzovoljno odmara iza bara oslanjajući se na prevrnutu gajbu.

Kolega sa kojim je delila improvizovanu stolicu, pogleda ka aparatu ne rekavši ni reč, i koktel je bio poslužen. Nekolicina žena srednjih godina ispijaju pivo oslonjene uz ogradu sa pogledom na okean. Par sa fotoaparatom zauzeo je jedan od četiri dostupna drvena stola.

Muzika dopire sa istrošenog, kabastog zvučnika koji se nalazi u ćošku lokala. Niz ambalaža skriva ostatak staromodnog ozvučenja. Kineski ornamenti krase plafon portorikanskog kafića, koji deluje kao da zabava tek treba da počne.

Naime, kada se zatvore brojni barovi u ulici San Sebastijan, u istorijskom delu San Huana, ritam salse, strast i energija izazvana ovim plesom, prenose se u La Perlu gde se provod nastavlja do jutarnjih časova.

La Perla je danas pravi nebrušeni kamen, željeni cilj mnogobrojnih građevinskih preduzeća. Bespravno građeni domovi, krhke konstrukcije, nalaze se na jednoj od najpoželjnijih lokacija San Huana, na samoj morskoj peni.

Vrednost ovog zemljišta procenjuje se milionima. Brojni investitori kao da se mole Posejdonu da uzburka okean i ispere zemlju ispod San Kristobala.

Ova savremena saga je trend urbanizacije grada. Međutim, istorija i prava stečena tokom vremena podrška su stanovnicima La Perle.

A.I.

Pišite nam 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika