Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,94	117,59
97,52	98,11	97,82
106,81	107,45	107,13

Moj život u inostranstvu

01.05.2021 u 18:30

Bogoljub se vratio u Srbiju

Moj drug Bogoljub jedan je od onih najluđih, ili najhrabrijih, ponekad mislim – izabranih momaka. Možda sve troje zajedno. Uskoro će napuniti sedamdeset. Moj drug Bogoljub vratio se u Srbiju. On se vratio a mi ostali u emigraciji. Svako normalan je mislio – vratio se samo na neko vreme, dok ga ne prođe ta romantična ideja o ponovnom životu u Beogradu. Taj žal za mladošću, tu neumrlu ljubav za Beogradom, to smo svi razumeli, ali čoveče, ko se sada vraća u Srbiju? Čekali smo ga, čekali, pa prestali. Nije ga prošlo. Čujemo se ponekad. On uvek spreman za neko zezanje, podmlađen bez očiglednog razloga. Mi kao vampiri, željni sveže krvi. Iz centralne aorte. Iz žile kucavice majčice Srbije. Samo malo, samo mali gutljaj sa tog izvora, pa natrag – u svoju zlatnu krletku, na kraju sveta, u

Moj život u inostranstvu

23.04.2021 u 18:21

Nisu svi Amerikanci rođeni sa zlatnom kašikom

Hladni arktički talas krajem februara pogodio je Teksas. Temperatura se spuštala do minus 20 stepeni celzijusa. Ovakva hladnoća, po zvaničnim podacima, nije zabeležena u poslednje 123 godine. U Teksas sam se doselio 2017. godine, a živim u regiji Dalasa, tzv. Dalas-Fort Vort metropleks regionu koji ima oko sedam miliona stanovnika. Imao sam priliku da vidim kako izgleda jedna od najjačih ekonomija kad je zadesi snežna oluja. Posle Kalifornije, Teksas ima najveći BDP u SAD i deveti u svetu, ako bi se gledao kao nezavisna država. Kada je ledeni talas došao putevi su bili zavejani, za ono što se prelazilo za 15 minuta sada je trebalo sat vremena. Kada je temperatura pala ispod nule, u Fort Vortu desio se lančani sudar u kome su učestvovala 133 vozila. Bilo je i nekoliko

Moj život u inostranstvu

16.04.2021 u 19:20

Devojka iz visokog društva

Zigrid sam upoznao na neobičan način. U predvorju teniskog kluba gde igram sa prijateljima nalazili su se i stolovi za stoni tenis. Ni sam ne znam zbog čega prišao sam jednom od tih stolova a u mene je uletela neka znojava ali mirišljava devojka. Reagovao sam instinktivno i obgrlio je obema rukama. Na kratko sam osetio dodir njenih grudi. Ona je odskočila i osula čitavu paljbu psovki, na francuskom i nemačkom. Nasmešio sam se i otišao na teniski teren. Posle tenisa ispred ulaza u svlačionicu stajala je ta ista devojka. Pozvala me na kafu kao znak izvinjenja za malopređašnje psovke. I tako je počelo. Studirali smo različite fakultete i stanovali na suprotnim delovima Pariza, ali smo svakodnevno bili zajedno. U Amsterdamu smo proveli nezaboravne dane Uskršnjeg raspusta. Tog leta sam kod kuće

Moj život u inostranstvu

10.04.2021 u 12:19

U nemačkom porodilištu

Sa sobom sam ponijela miris opalog lišća banjalučkih lipa po kojem gaze prolaznici, redosled zgrada u ulici kojom sam prolazila i sve druge lijepe trenutke. One one zbog kojih sam otišla ostavila sam zaboravu. Krenem dalje kroz život kao da sam se rodila i živjela baš tu gdje sam sada, jer ne kažu džabe, da se na bolje lako čovjek navikne. Bilo mi je čudno da me na samom ulazu dočekaju sa osmehom. Nemam osjećaj krivice što sam morala doći, a ne osjećam ni bolnički miris. Nema kioska sa novinama, voćem i mlijekom. Niko ne viče, a ni bijeli mantili se ne sudaraju po hodnicima. Čekaonica u ovoj najstarijoj bolnici u drugom najstarijem gradu Njemačke podsjeća na biblioteku ili čitaonicu. Na zidu slike beba, veliki prozor sa pogledom na grad. Tišinu prekinu pitanje želim li jednokrevetnu ili

Moj život u inostranstvu

03.04.2021 u 16:15

I mrtvog ga volim

Moja drugarica Liza, Australijanka, otkako je probala pekmez od šljiva koji pravim godinama, stalno me molila da odemo u berbu šljiva i da pekmez pravimo zajedno. Obećano-učinjeno. Otišle smo da naberemo šljiva u duboku unutrašnjost Novog Južnog Velsa, nekih pet sati vožnje kolima od Sidneja. Pošto su svi članovi njene i moje familije bili zauzeti, nas dve smo išle same. Procedura za berbu bilo kog voća u Australiji je takva da nazoveš vlasnika farme, kažeš kad ćeš doći, bereš i jedeš voća koliko hoćeš besplatno a platiš samo ono što nosiš kući. Pri povratku nismo se vraćale istim putem jer na taj način upoznajem zemlju u kojoj živim. Priroda u seoskim sredinama u Australiji je toliko lepa da se rečima ne može opisati. Ceste su fenomenalne i ako bi me neko pitao šta

Moj život u inostranstvu

26.03.2021 u 18:20

Na Zapadu nikad srećni nikad zadovoljni

Blagosloven je grad ovaj Medison. Stalno neki novi počeci u njemu, bar što se šankova tiče. Svakoga dana otvori se poneko novo mesto, na desetine novih restorana, novih šankova, novih prilika... A onda, kako to biva po zakonu konkurencije, najjači ostaju, pa u nekim birtijama možeš godinama, decenijama da budeš stalan gost, a možeš i da menjaš i stalno zalaziš u nove. Blagosloven je i mladošću. Svako novo leto nosi sa sobom novu generaciju mladih devojaka koje dolaze na univerzitet Viskonsin i odmah kupuju lažne isprave da bi flertom i lažnim datumom rođenja sebi otvorile vrata nekog od klubova i kafića na Stejt Stritu. Ove lepotice vladaju se američkim zakonima, pa se tako u avanture upuštaju krajnje neiskusne u piću, iako su na pragu ili u ranim dvadesetim, brzo se opijaju i

Moj život u inostranstvu

19.03.2021 u 18:53

Višegrad na Uralu

Nisam Srbin nego Rus, ali sam više puta bio u Srbiji i živeo tamo po nekoliko meseci. Obilazeći Višegrad i njegovu okolinu u Republici Srpskoj shvatio sam koliko su ti predeli slični onima u Baškiriji, ruskoj republici na zapadu Uralskih planina. Severnije od Ufe je Nurimanovski rejon, prostrana šumska divljina sa velikim površinama pod četinarima i bogata vodom. To je domovina mojih predaka i zato često odlazim tamo. Vazduh je čist jer nema fabrika, ali na žalost ni sigurnog posla za mlade. Nekada je u kroz te krajeve prolazila železnica, ali su odavno šine uskog koloseka povađene i prodate u staro gvožđe. U tom rejonu nalazi se veliko selo Pavlovka gde je pre 60 godina izgrađena hidrocentrala. Možda me baš zbog nje Višegrad podsetio na Pavlovku. Ipak, ova centrala u Višegradu na

Moj život u inostranstvu

12.03.2021 u 17:34

Šetnja u samoizolaciji

Toronto, bez onog drugog „t” Torontarijani iz milošte zovu svoj grad TORONO. Oni imaju i svoj rečnik u slikovitim pričama po kojima upamte reč. Self – Isolation Foto EPA EFE -R.V. Zamišljeni put do plaže, do The Balmy Beach Club-a pređoh hodanjem iz dnevne u spavaću sobu prešavši 67 krugova. Usput sam video samo jednu jedinu osobu na kauču u dnevnoj sobi, koja je, kada me je ugledala stavila zaštitnu masku na lice. No, kako nisam hodao još 67 krugova u suprotnom pravcu, znači da se nisam ni vratio kući. Moraću da se javim ženi, da ne brine, ali ne ponesoh mobilni telefon. Prešavši tih 69 krugova, upravo sam se vratio kući. Dva kruga više, jer je klub bio zatvoren a na vratima javnog ve-ce-a, tamo na plaži ispred kluba visio katanac, tako da sam sticajem

Moj život u inostranstvu

05.03.2021 u 12:22

Naučimo nešto od Japanaca

U filmu „Lorens od Arabije”, remek delu Dejvid Lina, pukovnik Hari Brajton, objašnjava princu Fajsalu i Šerif Aliju da Engleska nije moćna zbog svoje mornarice ili artiljerije, već zbog discipline. Disciplina je ono što je pomoglo maloj Engleskoj da postane velika svetska sila. Disciplina je u užem značenju reči praksa koja tera ljude da poštuju nametnuta pravila i standarde ponašanja. Za nepoštovanje istih se propisuju kazne. U širem značenju disciplina znači poslušnost, poštovanje (ne samo) autoriteta nego i poštovanje utvrđenih pravila u raznim sferama života. Disciplina je usko povezana sa skromnošću i ne bi bila potpuno izvodljiva da nema iskrene, pa čak i lažne ili potiskivane, skromnosti. Disciplina u Japanu nije samo i uvek nametnuta, ona je deo njihovog etičkog i

Moj život u inostranstvu

27.02.2021 u 17:30

Oluja nad Čikagom

Oluja se nad Čikagom brzo se pojavi. Prikrade se tiho, poput divlje mačke i udari iznenada, kao ubica iz senke. Ispara nebo silinom božijeg gneva. Sruči prema zemlji svoje teško breme vode i orkanskog vetra, da bi odmah posle toga, jedva čujno, nestala u daljini. Podne je. Sedim u besposlici u kafeu „Burbon". Unutra je nekoliko naših ostarelih penzionera koji od jutros igraju karte. Prvi su došli u bircuz, a iz njega će se poslednji odvući. Nogu pred nogu, duboko iza ponoći, vratiće se u svoje opustele domove. Tamo će ih čekati slike i uspomene na njihove mrtve supruge. Njihove davno obećane seni pomoći će im da prežive još jednu noć. Monotoniju naruši čovek odsečnog hoda, ozbiljnog, preplanulog lica. Seda za prazan sto u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu