Kup.	Prod.	Sred.
117.21	117.92	117.57
98.67	99.26	98.96
108.77	109.43	109.1

Moj život u inostranstvu

23.07.2021 u 15:01

Kada se protrese Rečnik Toronta ispadnu neke reči koje se pretvore u slike. To rade namerno. Koriste tu metodu da ih lakše upamtimo. *** Libi i Pol su moje prve komšije. Pol živi sa partnerom i malim psom. Kad kažem on, to on se odnosi na njegovog psa. (Jer Pol je za mene Pol.) On uvek zastane i podigne nogu uz moj prag pred vratima, sa namerom da se popiški pre nego što uđe u lift. Kada mu to pođe za rukom, Pol se izvini u njegovo ime. Ne mogu zbog tog malog bezobrazluka, sa velikim ušima, da se naljutim na Pola. Pol je kulturna osoba. Nosi šešir. Ima ranac sa ugrađenim punjačem za „ajfon”. I kesicu za psa. (EPA EFE - M.R.) Komšinica Libi ima kratku kosu, koju ne farba u sêdu. Njen pas ima brkove i pink povodac. Libi je ime iz milošte. Svi je pozdrave

Moj život u inostranstvu

16.07.2021 u 14:56

Epidemija samoubistava u hramu rasipništva

Devedesetih godina prošlog veka, u prestižnom tržnom centru grada Čikaga, zavladala je čudna i strašna epidemija. Na tom mestu „high end" konzumerizma, svetilištu rasipništva, samoljubivosti i oholosti, izvršeno više samoubistava. Sa viših spratova, kao sa žrtvenog kamena, listom u ništavilo skakale su žene. Iako sam tada radio u hotelu u sklopu iste zgrade, za samoubistva nisam znao. Vladala je zavera ćutanja. Valjda iz razloga da se mesto dobrovoljnog rastanaka sa ovozemaljskim mukama ne popularizuje i tako privuče nesrećnice iz cele zemlje, policija i mediji nikad o serijskom suicidu nisu izveštavali. Za ove tragične događaje prvi put sam čuo od rođake, visoko sofistcirane, besprekorno odevene i isto tako našminkane damice. U to vreme imala je

Moj život u inostranstvu

09.07.2021 u 15:02

Sestra mi je poručila da se udaje

Šta zna korona šta je srpska svadba? I otkud njoj pravo da i dalje cirkuliše kad je veridba moje sestre (od tetke doduše) već zimus bila? I datum svadbe već tada je bio utvrđen. Korona ne zna ništa! Jer da zna, malo bi popustila ovih dana pred tu veliku srpsko-bosansku svadbu. Sklonila se ne samo iz Beograda, već i iz Bosne, Austrije i svih zemalja gde živi rasejana rodbina. Crna korona, pored svih jada koje nam nanese poslednjih godinu i po dana, sad još udari i na rodbinske odnose. Gde će ti duša? Jer, kako to da ujak i ujna ne dođu sestričini na svadbu. Jedinoj sestričini! (D. Jevremović) Ko će pevati, a ko vrištati dok ne svane zore rujna? Ko će tetku tešiti dok joj odlazi jedinica, jedinica mezimica? Ko će igrati na colove ako ne sestra iz Austrije? Ključni

Moj život u inostranstvu

04.07.2021 u 16:00

Ne možete u Kanadu, vi ste oficir JNA

Posle moje brazilske epizode 2005. godine dobio sam priliku da radim za veliki „Erbas” u Velikoj Britaniji. S obzirom da mi je uža specijalnost inženjer ispitivanja leta, dolaskom u Bristol, u jugozapadnu Englesku, imao sam ideju da ću tako lakše naći put do Tuluza u Francuskoj gde bio centar ove velike kompanije za ispitivanje svih aviona koje proizvode. Na moju žalost, vrlo brzo sam shvatio da pored znanja i iskustva, presudnu ulogu da se domognem centra u Tuluzu ima državljanstvo ili pasoš koji posedujem. Pasoš je bio uslov da bi ste uopšte konkurisali za to mesto. Tada je važilo pravilo da samo oni koji imaju pasoše NATO zemalja mogu da rade u centru za letna ispitivanja. Vrhunska tehnologija i znanje u civilnom vazduhoplovstvu baštinili su iz sektora vojnog vazduhoplovstva, ali

Moj život u inostranstvu

28.06.2021 u 18:48

Nećemo da menjamo veru zbog vrtića

Radila sam godinama posao koji je bio štetan po zdravlje i slabo plaćen. Nisam mogla da nađem drugi i predlagala sam mom suprugu Saši da odemo u beli svet. „Ne znamo jezik, nemamo nikoga da nam pomogne tamo i ne čeka nas posao. Kako ti misliš da mi preživimo,” odgovarao me stalno. Ali ja sam bila uporna:„Nismo glupi, i uz malo truda i volje staćemo na svoje noge.” Odlučismo da se selimo ali sam majci rekla da za svaki slučaj sve što sadi u bašti sadi u duplo, ako ne uspemo da bar imamo hrane kad se vratimo. Preletesmo ,,baru”i spustismo se na tlo obećane zemlje. Po dolasku u Ameriku vrlo brzo sam shvatila da je Saša bio u pravu ali to nisam želela da priznam. Zato sam zapinjala iz ,,petnih žila”da se snađemo i nešto uradimo. Često sam bila u neprijatnim situacijama, a dosta

Moj život u inostranstvu

19.06.2021 u 10:01

Zbogom Ameriko, čemeriko, vraćam se kući (2)

„O Americi sam znao više dok sam dane i noći provodio u mojoj posavskoj birtiji `Mali raj`, nego posle svih ovih godina bitisanja u njoj. U njoj me sad sve zbunjuje, a najviše ljudska lica. Danima bih mogao da ih posmatram, tumačim, proučavam i uživam u svakom. Na njima je sve zapisano, da li su srećni, zaljubljeni, uplašeni, odakle su, čime se bave, kuda žure”, priča mi Simo Sisa ispred svog uličnog menhetenskog „zamka” od kartonskih kutija. Na rastanku mi rukom pokazuje u pravcu Posavine i dovikuje:„Svrati opet zemo, nemoj da me zaboraviš”. Kad god bih se našao u donjem gradu Menhetna potražio bih zemljaka Simu „Sisu” da nastavimo gde smo prethodni put stali. Popijemo po neku, da razgalimo dušu. I moju i njegovu. Uvek bih ga našao na istom mestu, u njegovom „zamku” od kartona. Ispružio se

Moj život u inostranstvu

11.06.2021 u 18:40

Voleo bih da me pojedu naši a ne američki crvi (1)

U prvom sudaru sa Njujorkom pridošlica se oseti zbunjeno, izgubljeno, kao da gleda u veliki kaleidoskop. Dešavaju se čuda koja čovek teško može i da spazi i razazna, al' čim skloni oko sa okulara, surova realnost ga prodrma, jače nego struja od sto volti. Ljudi sa drugih krajeva sveta često misle da samo bogati žive u njemu, da vas čeka raširenih ruku i da crnci napadaju na svakom koraku. Ništa od toga nije istina. To je čudan grad gde se na svega stotinjak metara mogu videti i osetiti ogromne razlike. Paralelni svetovi. Po ulicama se „sudaraju” imućni vlasnici nebodera sa siromašnim bez igde ičega. I ne ljute se jedni na druge. Ali, ne preporučuje se da „turate nos” gde ne treba. Sve se meri kroz papirnu zelenu novčanicu. Svaki stanovnik je izvagan bez greške i smešten

Moj život u inostranstvu

04.06.2021 u 19:21

U kanadskom redu za milostinju

Polovinom decembra u Edmontonu, glavnom gradu kanadske provincije Alberte, obično napada mnogo snega, a uvek i bez izuzetka, jako je hladno. Temperature padnu do minus 30 a kada duva vetar hladnoća dostigne i 40 stepeni ispod nule. To su temperature koje nisu namenjene ljudskom rodu i na koje ne mogu da se naviknu čak ni oni rođeni i odrasli ovde, a kamoli mi koji smo ovde došli silom prilika, uglavnom kao zreli ljudi. Jednog takvog hladno i snegom zatrpanog decembarskog dana, malo pre kraja radnog vremena, u kancelariju koju sam delio sa kolegom iz Kambodže, ušla je šefica. Nije bilo uobičajno da ona tek tako, bez najave, bane u kancelarije nas nižih službenika. Zato sam se malo trgao, kao u vojsci, umalo da ustanem od stola i po propisu da je pozdravim. Reče nam da sutra počinje

Moj život u inostranstvu

28.05.2021 u 19:35

Izgubljeni komunizam u praškom predgrađu

„Bidlište: panelove sidlište 1945-1989” - tako je stajalo na plakatu na tramvajskoj stanici Ortenovo Namesti, kojim je oglašavana izložba o istoriji panelskih naselja u Češkoj. Slučajno sam se uputio baš ka sidlištu Invalidovna, na zakazan obilazak jednog stana. Izašao sam iz tramvaja na istoimenoj stanici i našao se u ambijentu sasvim drugačijem od onog, samo jednu tramvajsku stanicu dalje, u Karlinu sa pravougaonim ulicama i redovima Jugendstil zgrada. Predgrađe u Pragu (Vikimedija) Ova dva radikalno različita načina urbanog planiranja i stanovanja, ove dve epohe, ova dva sveta, deli samo jedna dugačka kasarna baroknog izgleda. Prvi se naslanja na kraj 19. veka i utoliko je najdostupniji razumevanju. Drugi je dobro zakoračio u njegov početak i iako nasilno

Moj život u inostranstvu

21.05.2021 u 20:09

U Ameriku sam stigao na splavu

Iz Karibskog raja, silom prilika ranije nego što sam želeo i planirao, vratih se iz Kankuna i sleteh u Čikago po januarskom kijametu i snežnoj oluji. Odmah se ukrcah u autobus za Medison, usput kijamet a u Medisonu me dočeka snežna oluja. Stigao sam u grad sat posle ponoći. Svi prijatelji nikom ponikoše, nikoga nema da me čeka. Na ulasku u grad naručim vožnju uberom, i uspem da je uklopim skoro u minut, tako da nisam morao da se mrznem i čekam vozača po snežnoj oluji kakve su česte zimi u Viskonsinu. A vozač prijatan neki čovek, odmah se vidi da je Latino Amerikanac, samo ne znam odakle je. Putevi loši, klizavi, noć dušu dala da se ne izlazi nikuda iz kuće, i ja sam mu zahvalan sam mu što je uopšte izašao da vozi po ovakvom vremenu. Pita me kojim putem da ide, a ja mu kažem da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће