Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Moj život u inostranstvu

03.03.2018 u 16:13

Pogled iz vile vredne tri miliona dolara

Slećemo na aerodrom J. F. Kenedi. Prvi put dolazim i zato na izlasku iz aerodromske zgrade dobro pazim da osetim kako „miriše vazduh Amerike”. Bila sam sigurna da ima poseban miris jer svaki grad, a kamoli kontinent, drugačije miriše. Beograd mi je uvek imao specifičan miris na smog, nešto velegradsko što izlazi iz boemskih kafana i poslastičarnica, uprženi šećer i vaniliju. Morski gradovi mirišu na jod i sumpor, na ribe s gradela i borovinu. Međutim, u Americi nije bilo nikakvog drugačijeg mirisa od onog našeg. Sjedamo u „džip”, rent-a-car, i pravac Nju Kanan, udaljen od Njujorka 80 kilometara. Kroz prozor očima gutam čudo planete, famoznu „Veliku jabuku”. Prvo uočavam perfektno uređene i obeležene trake auto-puta. Automobili su gabaritni i novi. Uglavnom američke marke, poneki „mercedes”

Moj život u inostranstvu

24.02.2018 u 10:43

Rok diverzija na srpskom festivalu na Floridi

Uz miris roštilja, ćevapa, potoke piva i rakije, proizvoda koji su uvezeni u SAD zahvaljujući preduzimljivim srpskim veletrgovcima, nedavno je održan još jedan „Serb Fest” u organizaciji Srpske Pravoslavne Crkve Sveti Đorđe u Klirvoteru na Floridi. Kako to obično biva, da se narod zabavi, praštali su „triplovi sa Koergova” u izvedbi najtalentovanijih srpskih šator muzičara sa respektabilnim muzičkim iskustvom uvezenim direktno iz otadžbine. To su oni svirači ponikli i okoštali na srpskim svadbama, naviknuti da ih kite novčanicama dok samouvereno, prstima jedne ruke, pletu po dirkama, šaljući tako one piskave zvuke koji, ne znam zašto, ali izgleda baš prijaju srpskom uhu. Slutilo se da će, kao i uvek, biti potvrđena stara latinska mudrost - „Pogledaj gugl”, u prevodu „biće ćevapa

Moj život u inostranstvu

17.02.2018 u 14:53

Dupli viski za duplu smenu

„Nagrabusili smo danas lutkice, rekao sam na srpskom namignuvši crvenokosoj lepotici nebesko plavih očiju po kojima je i dobila neobično ime - Safir. Zaklonjeni u uglu šanka za koji znamo da nije na udaru kamera za obezbeđenje krišom nazdravljamo i ispijamo prvu jutarnju turu. Njoj sam napravio „šeri bombu” a sebi sam nasuo duplu dozu jeftinog „skoča”. Pogledom mi je dala znak da razume moje mrmljanje na njoj nerazumljivom jeziku. Dupla smena zahteva i dupli viski. Raditi duplo znači doći na posao u deset izjutra a otići kući negde iza ponoći, tek pošto iz kafana izbacimo i poslednju pijanduru. A danas smo „kratki” za tri čoveka. Dupli "skoč" za početak duple smene (Foto Piksabej) Američka omladina izgleda da se iskvarila poslednjih decenija. Često menjaju poslove, nalaze

Moj život u inostranstvu

09.02.2018 u 13:53

Život prođe a da ga nismo ni živeli

Prođe mi život u potrazi za boljim, za egzistencijom i mirnim snom. Za životom koji nije od danas do sutra, od meseca do meseca, od plate do plate. U toj jurnjavi i beskonačnoj borbi za mestom pod suncem vreme leti još brže. Događaji se ređaju ko na traci, kao brzi vozi koji juri kroz polja, a ja gledajući kroz prozor tog voza ne mogu da dokučim šta tačno vidim. Brzina ne diktira samo tempo, već i moj doživljaj viđenja stvari. U toj vizuelnoj magli izgubi se ono što u krajnjem slučaju čini život - male stvari. Kako i kada zaustaviti taj voz i uživati u magiji zvanoj život. Naći način i to sve uskladiti, a pri tom ne izgubiti iz vida sve te male stvari, alhemičarski je posao. Život prođe a da ga nismo ni živeli. Razmišljam da povučem ručnu kočnicu, zaustavim i izađem iz

Moj život u inostranstvu

02.02.2018 u 15:50

Branje jelki ispod Velebita

Prvo sam živjela u Hrvatskoj, u mom Potoku, malom ličkom selu smještenom u krečnjačkoj kotlini. Velebit nas je zaklonio od mora pa smo imali brdsko-planinsku klimu a na tankom sloju zemlje ipak se razvila gusta planinska šuma. Ta tamna šuma zimi je štitila seoce od jakog vjetra, davala ogrev seljacima. Najviše sam voljela da idem u šumu sa djedom Đurom. Bude zima, sunce sija, a snijeg kao da ima koru od kristala koji se presijavaju kao gomile sjajnijih dijamanata. Opremljeni za avanturu išli smo naći jelku. Djed u bucama, tankoj jakni, a ja, naravno, u punoj ratnoj opremi, debela jakna, rukavice, kapa, šal i sanke. Inače, sankanje je bio omiljeni zimski sport. Biraš brdo sa kojeg ćeš da se spuštaš, da je blizu kući, ali i da ima dobru stranu. Posle malo koračanja po snijegu

Moj život u inostranstvu

26.01.2018 u 11:41

Vredni profesor Miha

Započeti novi život na ruševinama onoga što je, uprkos silnim i slatkorečivim obećanjima polupismenih ideologa, propalo još „u garantom roku”, iznuđeni je poduhvat u kome se svako snalazi na svoj način, kako zna i ume. Sve te terete iznio sam i sâm, na svojim plećima lično, ali čovek nije drvo u šumi nego živi s ljudima gde ga neizostavno dodiruju, čak i kada se svikne na nevolje i slične sudbine i drugih. Omaleni Rus, siroti Miha, migrant koji je tek izašao sa kursa brzog učenja jezika jer mehanički precizno ali krajnje nezgrapno sklapa rečenične konstrukcije na svom novom jeziku – hebrejskom. Bio je svestan da je u „zadnjem vozu”, i spreman da učini bukvalno sve kako bi se odmah dokazao na svom prvom zaposlenju u novoj domovini. Mesec dana, nije ni odlazio u toalet po 12

Moj život u inostranstvu

19.01.2018 u 14:39

Crveni karpet od vola do vola

Moj život u inostranstvu je moja igra reči iz Rečnika grada u kojem živim, slikovnica uvezana sećanjem na grad iz kojeg sam otišao i pričama koje nam reči ispričaše. Ponekad me, Markoni, moj „nom de plume” zamoli da napiše uvod. Ovog puta, reče, o nečemu što postaje retkost – o lojalnosti. Loyalty – Lojalnost „Izvinite, jeste li vi onaj koji piše uvodnike Rečnika, upita me neki gospodin sedajući preko puta mene u Go trejnu za Oukvil. – Da, jesam“. – One Markonijeve uvode? – Da, da, to sam ja, klimnuh glavom. – Ali i ono ostalo iza uvoda. – Znači, Markoni je vaš nom de plume? – Pa, jeste, kažem skromno. Markoni je moj nom d plum. Kako ste me prepoznali, upitah radoznalo. – Markoni zvuči kao italijansko ime, a i vi ličite na pravog pravcatog

Moj život u inostranstvu

13.01.2018 u 12:04

Susret sa Harijem u holivudskom restoranu

„Drži se čvrsto mala, ovaj svet je lud, rekao bi čika Bukovski. Tog jedanaestog jula 2012. godine, bilo je paklenih 45 stepeni, asfalt je goreo, a ja sam sa beogradskog aerodroma otišla na dalje životno putovanje - daleki svet. Nikad neću zaboraviti taj dan. Kročila sam u avion ostavljajući onaj stari život, prijatelje, porodicu, domovinu koja mi je postala strana. Ostavila sam deo sebe, miris detinjstva, svoj jezik i običaje... Čini mi se da aerodromi nose tu gorčinu i tugu koja je poznata samo nama koji smo daleko. Ostalima, bezbrižnima, aerodrom je mesto transporta. U Srbiji, aerodrom je granica između novog i starog života, mesto gde se plače, rastaje, gde je izgubljena svaka nada. Kraj. Ali i početak novog, nepoznatog, rizičnog života. Ja bih rekla, sve je to avantura, i kad tad

Moj život u inostranstvu

06.01.2018 u 14:40

Neke bitke moraš sam da dobiješ

Oči pustinjske lepotice promenile su sjaj. Postale su odsutne, umorne, na momente zasuze. Tuga se uvukla u njih. Po prvi put od svog dolaska, Rebeka ozbiljno boluje od virusa nostalgije. Tuga je najteža bolest, ona prosto otvara vrata svakom zlu. A teško je tešiti i lečiti ako i sam boluješ. Znam ja dobro da se ne može pomoći uvek, da postoji granica do koje u životu patimo zajedno, da postoje predeli tuđe duše u koje se ne zalazi, da neke bitke moraš da dobiješ sam. I zato se trudim da dam uvek tu ali da me nema, a strah me je, odavno nisam imao šta da izgubim. Znam i da je ljubav igra koja pobeđuje samo dok razlike ne nadvladaju i dok život i realnost ne uzmu svoj danak. A razlikujemo se u svemu. U godinama, u nacijama, u verama, u razlozima za beg. Ja sam,

Moj život u inostranstvu

24.08.2017 u 10:35

Pišite nam

Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje. Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, fotografije...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu