Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

03.03.2018 у 16:13

Поглед из виле вредне три милиона долара

Слећемо на аеродром Ј. Ф. Кенеди. Први пут долазим и зато на изласку из аеродромске зграде добро пазим да осетим како „мирише ваздух Америке”. Била сам сигурна да има посебан мирис јер сваки град, а камоли континент, другачије мирише. Београд ми је увек имао специфичан мирис на смог, нешто велеградско што излази из боемских кафана и посластичарница, упржени шећер и ванилију. Морски градови миришу на јод и сумпор, на рибе с градела и боровину. Међутим, у Америци није било никаквог другачијег мириса од оног нашег. Сједамо у „џип”, рент-а-цар, и правац Њу Канан, удаљен од Њујорка 80 километара. Кроз прозор очима гутам чудо планете, фамозну „Велику јабуку”. Прво уочавам перфектно уређене и обележене траке ауто-пута. Аутомобили су габаритни и нови. Углавном америчке марке, понеки „мерцедес”

Мој живот у иностранству

24.02.2018 у 10:43

Рок диверзија на српском фестивалу на Флориди

Уз мирис роштиља, ћевапа, потоке пива и ракије, производа који су увезени у САД захваљујући предузимљивим српским велетрговцима, недавно је одржан још један „Серб Фест” у организацији Српске Православне Цркве Свети Ђорђе у Kлирвотеру на Флориди. Како то обично бива, да се народ забави, праштали су „триплови са Коергова” у изведби најталентованијих српских шатор музичара са респектабилним музичким искуством увезеним директно из отаџбине. То су они свирачи поникли и окоштали на српским свадбама, навикнути да их ките новчаницама док самоуверено, прстима једне руке, плету по диркама, шаљући тако оне пискаве звуке који, нe знам зашто, aли изгледа баш пријају српском уху. Слутило се да ће, као и увек, бити потврђена стара латинска мудрост - „Погледај гугл”, у преводу „биће ћевапа и

Мој живот у иностранству

17.02.2018 у 14:53

Дупли виски за дуплу смену

„Награбусили смо данас луткице, рекао сам на српском намигнувши црвенокосој лепотици небеско плавих очију по којима је и добила необично име - Сафир. Заклоњени у углу шанка за који знамо да није на удару камера за обезбеђење кришом наздрављамо и испијамо прву јутарњу туру. Њој сам направио „шери бомбу” а себи сам насуо дуплу дозу јефтиног „скоча”. Погледом ми је дала знак да разуме моје мрмљање на њој неразумљивом језику. Дупла смена захтева и дупли виски. Радити дупло значи доћи на посао у десет изјутра а отићи кући негде иза поноћи, тек пошто из кафана избацимо и последњу пијандуру. А данас смо „кратки” за три човека. Дупли "скоч" за почетак дупле смене (Фото Пиксабеј) Америчка омладина изгледа да се искварила последњих деценија. Често мењају послове, налазе длаку у

Мој живот у иностранству

09.02.2018 у 13:53

Живот прође а да га нисмо ни живели

Прође ми живот у потрази за бољим, за егзистенцијом и мирним сном. За животом који није од данас до сутра, од месеца до месеца, од плате до плате. У тој јурњави и бесконачној борби за местом под сунцем време лети још брже. Догађаји се ређају ко на траци, као брзи вози који јури кроз поља, а ја гледајући кроз прозор тог воза не могу да докучим шта тачно видим. Брзина не диктира само темпо, већ и мој доживљај виђења ствари. У тој визуелној магли изгуби се оно што у крајњем случају чини живот - мале ствари. Како и када зауставити тај воз и уживати у магији званој живот. Наћи начин и то све ускладити, а при том не изгубити из вида све те мале ствари, алхемичарски је посао. Живот прође а да га нисмо ни живели. Размишљам да повучем ручну кочницу, зауставим и изађем из воза, да

Мој живот у иностранству

02.02.2018 у 15:50

Брање јелки испод Велебита

Прво сам живјела у Хрватској, у мом Потоку, малом личком селу смјештеном у кречњачкој котлини. Велебит нас је заклонио од мора па смо имали брдско-планинску климу а на танком слоју земље ипак се развила густа планинска шума. Та тамна шума зими је штитила сеоце од јаког вјетра, давала огрев сељацима. Највише сам вољела да идем у шуму са дједом Ђуром. Буде зима, сунце сија, а снијег као да има кору од кристала који се пресијавају као гомиле сјајнијих дијаманата. Опремљени за авантуру ишли смо наћи јелку. Дјед у буцама, танкој јакни, а ја, наравно, у пуној ратној опреми, дебела јакна, рукавице, капа, шал и санке. Иначе, санкање је био омиљени зимски спорт. Бираш брдо са којег ћеш да се спушташ, да је близу кући, али и да има добру страну. После мало корачања по снијегу дједа и ја

Мој живот у иностранству

26.01.2018 у 11:41

Вредни професор Миха

Започети нови живот на рушевинама онога што је, упркос силним и слаткоречивим обећањима полуписмених идеолога, пропало још „у гарантом року”, изнуђени је подухват у коме се свако сналази на свој начин, како зна и уме. Све те терете изнио сам и сâм, на својим плећима лично, али човек није дрво у шуми него живи с људима где га неизоставно додирују, чак и када се свикне на невоље и сличне судбине и других. Омалени Рус, сироти Миха, мигрант који је тек изашао са курса брзог учења језика јер механички прецизно али крајње незграпно склапа реченичне конструкције на свом новом језику – хебрејском. Био је свестан да је у „задњем возу”, и спреман да учини буквално све како би се одмах доказао на свом првом запослењу у новој домовини. Месец дана, није ни одлазио у тоалет по 12 сати

Мој живот у иностранству

19.01.2018 у 14:39

Црвени карпет од вола до вола

Мој живот у иностранству је моја игра речи из Речника града у којем живим, сликовница увезана сећањем на град из којег сам отишао и причама које нам речи испричаше. Понекад ме, Маркони, мој „nom de plume” замоли да напише увод. Овог пута, рече, о нечему што постаје реткост – о лојалности. Loyalty – Лојалност „Извините, јесте ли ви онај који пише уводнике Речника, упита ме неки господин седајући преко пута мене у Го трејну за Оуквил. – Да, јесам“. – Оне Марконијеве уводе? – Да, да, то сам ја, климнух главом. – Али и оно остало иза увода. – Значи, Маркони је ваш nom de plume? – Па, јесте, кажем скромно. Маркони је мој nom d plum. Како сте ме препознали, упитах радознало. – Маркони звучи као италијанско име, а и ви личите на правог правцатог

Мој живот у иностранству

13.01.2018 у 12:04

Сусрет са Харијем у холивудском ресторану

„Држи се чврсто мала, овај свет је луд, рекао би чика Буковски. Тог једанаестог јула 2012. године, било је паклених 45 степени, асфалт је горео, а ја сам са београдског аеродрома отишла на даље животно путовање - далеки свет. Никад нећу заборавити тај дан. Крочила сам у авион остављајући онај стари живот, пријатеље, породицу, домовину која ми је постала страна. Оставила сам део себе, мирис детињства, свој језик и обичаје... Чини ми се да аеродроми носе ту горчину и тугу која је позната само нама који смо далеко. Осталима, безбрижнима, аеродром је место транспорта. У Србији, аеродром је граница између новог и старог живота, место где се плаче, растаје, где је изгубљена свака нада. Крај. Али и почетак новог, непознатог, ризичног живота. Ја бих рекла, све је то авантура, и кад тад

Мој живот у иностранству

06.01.2018 у 14:40

Неке битке мораш сам да добијеш

Очи пустињске лепотице промениле су сјај. Постале су одсутне, уморне, на моменте засузе. Туга се увукла у њих. По први пут од свог доласка, Ребека озбиљно болује од вируса носталгије. Туга је најтежа болест, она просто отвара врата сваком злу. А тешко је тешити и лечити ако и сам болујеш. Знам ја добро да се не може помоћи увек, да постоји граница до које у животу патимо заједно, да постоје предели туђе душе у које се не залази, да неке битке мораш да добијеш сам. И зато се трудим да дам увек ту али да ме нема, а страх ме је, одавно нисам имао шта да изгубим. Знам и да је љубав игра која побеђује само док разлике не надвладају и док живот и реалност не узму свој данак. А разликујемо се у свему. У годинама, у нацијама, у верама, у разлозима за бег. Ја сам, сада

Мој живот у иностранству

24.08.2017 у 10:35

Пишите нам

Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље. Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, фотографије...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству