Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Moj život u inostranstvu

10.06.2016 u 20:58

Bajramski pilav

Pre dolaska u Rusiju nisam mnogo znao o nacionalnostima u toj zemlji. Od svih sa kojima sam radio, ne računajući Ruse, najviše sam upoznao Tatare i Baškire. Osim njih koji su državljani Rusije, prisutno je mnogo državljana bivših sovjetskih republika. U našoj firmi radili su Ukrajinci, Moldavci, Kirgizi i posebno Tadžici i Uzbeci. Na poslednjem ujedno i najvećem objektu koji smo gradili njih je bilo najviše. Saradnja sa njima, ili tačnije sa šefovima njihovih brigada, bila je korektna. Što se tiče radnika na gradilištu, sa njima nisam imao mnogo direktnih kontakata, ali su naši inženjeri i poslovođe uspevali da uspostave normalnu kontrolu. Radnici na gradilištu odeveni u radnička odela izgledali su isto. Kad razgovaraju Uzbeci ili Tadžici među sobom, takođe ne možemo da primetimo razliku jer ni jedan

Moj život u inostranstvu

04.06.2016 u 22:15

Ništa nije elokventnije od keša

Neki dan kolega Fred pronađe na internetu članak o avganistanskim poslovicama i reče: „Nikad nemoj dati konja onome ko poseduje istinu, jer će ti ga odneti.” Dođavola, šta bi to moglo da znači? Svi krenusmo da se raspravljamo o značenju poslovice, te možda hoće da se kaže da niko ne poseduje istinu, ili da je istina nestalna i brzo utekne, ili možda to da i istinoljubivi ljudi pokleknu pred pohlepom? Elem, tu se ja dosetim i nazovem prijatelja iz Avganistana da ga upitam da nam objasni poslovicu. A on mi na to ispriča priču o Nasrudinu hodži, koga je jednom prilikom neki čovek zamolio da mu proda konja na pijaci. Međutim, kada je Nasrudin hodža otišao na pijacu, konja je prepoznao njegov pravi vlasnik, koji je potvrdio da mu je konj ukraden, pa mu ga je Nasrudin hodža vratio. A kada ga je malo

Moj život u inostranstvu

30.05.2016 u 12:47

Potrebni radnici, zapošljavamo samo Italijane

Planiram već dugo da posetim Lazu i da zajedno vidimo njegove roditelje. Ja sam ovdašnji tek petnaestak godina. Lepo mi je i ne mogu da se uopšte požalim. Lazar i njegova braća su treća generacija u Australiji. – Evo mene... Zdravo, Lazo! Topli zagrljaj. Lazini roditelji na pragu. Lep, sunčan dan. – Šljivovica iz Srbije! Živeli. Gibanica. Pršuta. Naši su je pravili ovde. Može još jedna da nazdravimo? – veli čika Petar. – Moj otac je kupio biciklo kada sam ja bio mali. Vozio me je svuda sa sobom. Kada sam imao sedam godina, odlučio sam da malo obojim tatino cenjeno biciklo. Upotrebio sam sve boje koje sam mogao da nađem. Prvo sam obojio hrmirane delove, onda ostale metalne i na kraju gume. Ne bih ulazio u detalje šta se dogodilo kada je tata došao kući, ali je bilo prilično

Moj život u inostranstvu

28.08.2013 u 15:00

Na kojem jeziku razmišljaš?

Ovih dana se u muzeju Luksemburg u Parizu održava izložba slika velikog umetnika Marka Šagala pod nazivom „Između rata i mira”.* Šagal je živeo sto godina, najveći deo života proveo u izbeglištvu, ženio se dva puta i usput bio svedok ruske revolucije i dva svetska rata, tako da me njegov život podseća na sopstveni. I sama ponekad imam utisak da mi je sto godina jer sam pre tridesete doživela pad...

Moj život u inostranstvu

04.10.2009 u 22:00

Srbija je moja muka

Nekada davno dok sam bila dete, gastarbajteri su mi bili nekako strani i daleki – jedini pravi koje sam lično poznavala behu moj stric i moja tetka, koji su u grad svetlosti otišli kao šnajderi, da zarade puno para i da se brzo vrate kući, negde odmah po mom rođenju. Ali boravak se produžio i odužio... Dolazili su jednom godišnje, na leto, i obično sam željno iščekivala šta ću dobiti iz...

Moj život u inostranstvu

15.08.2009 u 22:00

Taj magični broj 6

6. mart 1994. Na studentskom trgu u Beogradu, autobus, spreman za polazak prema Mađarskoj. Iz Budimpešte imam direktan let za Rim. Roditeljima sam rekla da idem da vidim Sikstinsku kapelu, vraćam se za 5 dana…Iznenadni put, iznenadna odluka posle dugog čekanja da odem za Englesku gde sam želela da radim kao baby sitter. Bila sam se obratila državnoj agenciji u Bulevaru revolucije... Posle...

Moj život u inostranstvu

26.05.2008 u 22:00

Kako ću se uklopiti?

25.maj 2008. - Dan posle „Evrovizije“ - Dan Mladosti: U Hong Kongu nedelja - 3 ujutro, u Arizoni, subota - podne, u Beogradu subota – 9 uveče. Moj sin i ja na Skajpu, on u Americi, ja u Hong Kongu, majka/baka u Beogradu. Nas troje na tri kontinenta. Sin i ja razmenjujemo tekst poruke. On mi daje uputstva kako da se uključim da preko interneta gledam završno veče...

Moj život u inostranstvu

08.04.2008 u 22:00

Srbija međ javom i međ snom...

Čitam ovu rubriku o našima u inostranstvu, iskustva razna, pozitivna i negativna, komentari uglavnom podeljeni i ovde, kao što je i današnja Srbija raspolućena u svakom pogledu…Zapažam nekoliko kategorija – jedni pljuju Srbiju, drugi pljuju druge zemlje, jer im je drugih zemalja i lažnog sjaja preko glave i ne mogu više da vide te druge, koji su prema Srbima bili nepravedni, bombe im...

Moj život u inostranstvu

03.02.2008 u 22:00

Ponovo u Srbiji posle par godina

Kada se posle više godina odsustvovanja vratite u Srbiju barem na par nedelja, vama se sve čini da sanjate kako ste ponovo tu. Pokušavate da ubedite sebe da je to stvarno i da je u Srbiji moguće živeti normalno. A onda vas birokratija probudi i spusti na zemlju. Veliki pomak u Srbiji je što za raziku od pre više godina, kada ste i za tako nešto morali da imate vezu, sada neki dokument, ličnu kartu...

Moj život u inostranstvu

09.01.2008 u 20:46

Kako smo odlazili u svet

Kada su 7-og marta 1969. godine na peron broj 1 na železničkoj stanici u Beogradu počeli da pristižu autobusi iz svih krajeva Srbije nisam mogla da verujem koliko je roditelja ostalo na tim autobuskim stanicama uplakano kao moji roditelji. Bila sam najmlađa u grupi od 84 devojaka a one su meni ličile na moju sestru koja je takođe još pre mene napustila roditeljski dom u potrazi za poslom. Drugarica mi je poklonila kačket a majka od njenog starog kaputa prekrojila i sašila novi kaput. Na peronu sam zapazila jednu devojku koja je, kako sam kasnije saznala, bila najstarija a njen je tata bio krojač. Imala je šešir i lisicu oko vrata. Pitala sam se zašto ona ide u inostranstvo.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu