Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.65	103.26	102.96
125.94	126.7	126.32

Beograd

07.03.2017 u 22:39

Ima li života van Zemlje

Ogromno interesovanje bilo je za tribinu „Sedam zemljolikih planeta: Otkrića i posledice”, koju je u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra organizovao Centar za promociju nauke. Tribina je, kako je rekao Slobodan Bubnjević, glavni urednik časopisa „Elementi”, organizovana povodom „uzbudljivog otkrića planeta u nastanjivom pojasu oko zvezde TRAPPIST-1, na samo 40 svetlosnih godina od Sunčevog sistema”, a koje je uzdrmalo svetsku javnost. Za domaću publiku ova tribina predstavljala je prvu priliku da čuje šta misle stručnjaci iz različitih oblasti o ovom velikom otkriću, ali i o posmatranju udaljenih planeta, šansama za otkriće vanzemaljskog života, nastanjivosti planeta, a posebno u svetlu činjenice da nas sledeće godine čeka lansiranje novog oruđa za posmatranje svemira, moćnog teleskopa

Nauka

23.02.2017 u 22:00

Gasovi će pokazati ima li života u svemirskom komšiluku

Otkriće sedam zemljolikih vansolarnih planeta do sada je najbolji ulov u potrazi za eventualnim životom u svemiru, saglasni su astronomi. Novootkrivena nebeska tela kruže oko crvene patuljaste zvezde u sazvežđu Vodolije, na 39 svetlosnih godina od nas. Na osnovu udaljenosti od matične zvezde, koja je mnogo hladnija od Sunca, naučnici su procenili da je život moguć na tri, a uz određene atmosferske uslove možda i na svih sedam. Astrofizičar Tijana Prodanović slaže se da je reč o veoma značajnom otkriću jer je prvi put nađen sistem koji ima minimum potvrđenih sedam planeta blisko nalik Zemlji po veličini i sastavu, jer drugi planetarni sistemi uglavnom imaju tek poneku planetu Zemljinog tipa, a više gasnih džinova nalik Jupiteru. – Fantastično je da smo našli sedam planeta nalik Zemlji. To

Nauka

22.02.2017 u 20:09

Otkriveno sedam planeta sličnih Zemlji

U potrazi za potencijalnim vanzemaljskim oblicima života, naučnici do sada nisu napravili veće otkriće od ovog. Oko zvezde „Trapist 1“ kruži sedam planeta sličnih zemlji a na čak tri moguće je da postoji život, saopštila je američka svemirska agencija NASA. Ovaj vansolarni sistem udaljen je od zemlje 39 svetlosnih godina, što u vasionskim razmerama ne predstavlja veliko rastojanje. Trapist-1 je hladna, patuljasta zvezda, nimalo nalik Suncu – po veličini se odnose kao loptica za golf u odnosu na košarkašku loptu. Samo je malo veća od Jupitera i oko 2000 puta hladnija od Sunca, što znači da čak i prva planeta koja oko nje kruži predstava potencijalno nastanjivu zonu, saopštio je tim naučnika predvođen Mihaelom Žijonom sa belgijskog Univerziteta u Liježu.

Magazin

21.11.2016 u 12:28

U središtu planete Pluton možda leži zaleđeni okean

Naučnici su analizom slika prikupljenih tokom programa „Novi horizonti” izneli pretpostavku da u središtu Plutona, do 2006. godine smatranog za planetu, leži okean, prenele su svetske agencije navode teksta objavljenog u časopisu „Priroda” (Nature). Podzemni okean odgovara količini celokupne vodene površine na našoj planeti i za sada bez čvrstih dokaza potencijalno je izvorište života. „Tečna voda je jedan od osnovnih sastojaka za život, ali moramo biti oprezni”, izjavio je Frensis Nimoa sa Univerziteta Kalifornija iz Santa Kruza. Njegov kolega sa MIT-a Ričard Binzel istakao je da Pluton sa svojim ledenim prekrivačem teško da može da bude glavni kandidat za život, i rekao je – „nikad ne reci nikad”. Kako je preneo Rojters za sada nedefinisana vodena površina verovatno mešavina

Svet

20.11.2016 u 22:00

Da li će Tramp pregrejati planetu

Skeptici koji su tvrdili da 195 nacija nisu, zbog suprotstavljenih interesa, u stanju da se usaglase o bilo čemu, demantovani su 12. decembra prošle godine kada je u Parizu, posle mučnog pregovaranja dugog dve decenije, postignut globalni konsenzus o sporazumu za usporavanje klimatskih promena. Optimisti su trijumfovali i sasvim nedavno, 4. novembra, kada je Pariski klimatski sporazum, koji je u suštini dogovor o spasavanju planete, stupio na snagu. Uslov za to bio je da ga ratifikuje najmanje 55 zemalja koje zajedno zagađivanju atmosfere doprinose sa više od 55 odsto. Kroz prvi cilj prošlo se još početkom ove godine, a drugi je dostignut 5. oktobra, kada je sporazum „overen” u Evropskom parlamentu. Proceduru ratifikacije obavilo je dosad 97 zemalja, među njima i one u ovom

Spektar

02.11.2016 u 22:00

Posle Tesle, Milankovića i Pupina, i Kusturica dobija planetu

Ukoliko bude prihvaćen predlog studenata filmske režije iz Moskve, ime Emira Kusturice zaista će se vinuti u svemirske visine i naći ne među filmskim, već među pravim nebeskim zvezdama. Buduće kolege nagradama ovenčanog umetnika predložile su da, u ime zahvalnosti za sve što je uradio za sedmu umetnost, jedna novootkrivena planeta ponese njegovo ime, prenela je RTV Republike Srpske. Emir Kusturica (Foto: Ž. Jovanović) Izuzetno je dugačka lista svemirskih objekata i pojava nazvanih po ljudima zaslužnim za njihovo otkriće, ali i po drugim istaknutim naučnicima, državnicima, kraljevima, carevima, književnicima, kompozitorima, izvođačima popularne muzike, filmskim umetnicima, sportistima, fiktivnim likovima iz filma i literature. Krateri na planetama i Mesecu, zvezde, patuljaste planete,

Nauka

19.10.2016 u 20:14

Evropa slavi prvi signal sa Marsa

Posle pređenih 500 miliona kilometara, robot „Skjapareli” trebalo je da dotakne površinu Crvene planete juče posle podne po našem vremenu. Prvi signal iz svemira stigao je oko 18.30 u centar Evropske svemirske agencije (ESA) u Darmštatu, koji je potvrdio da se matični brod, orbiter TGO, „parkirao” u Marsovoj orbiti. Do zaključenja ovog broja nije bilo vesti o sudbini robota. Ako sve protekne u redu, biće to prvo uspešno sletanje na Mars za Evropljane. Misija „Egzo Mars”, koju ESA sprovodi u saradnji sa Rusijom, zapravo je samo generalna proba za mnogo važniji poduhvat. Plan je da se za četiri godine tamo pošalje veliki, moćan rover na šest točkova koji će bušiti tlo u potrazi za tragovima života, preneo je Bi-Bi-Si. Manji „Skjapareli”, nazvan po italijanskom astronomu Đovaniju

Magazin

28.09.2016 u 18:04

Otkrivena voda na Jupiterovom satelitu „Evropa”

Vašington – Američka svemirska agencija NASA objavila je da snimci koje je načinio teleskop „Habl” dokazuju da na Jupiterovom satelitu „Evropa” postoji okean ispunjen vodom, koji se nalazi ispod nekoliko kilometara debelog sloja leda. Naučnici su naveli da je moguće i postojanje vode na površini „Evrope”, kao i da su našli moguće dokaze o postojanju vode i na drugim Jupiterovim prirodnim satelitima, preneo je Tanjug. Sprema se nova letelica Kada je predsednik SAD Barak Obama predložio budžet od 18,5 milijardi dolara za tamošnju svemirsku agenciju za 2016. godinu, Nasin finansijski direktor tražio je još dodatnih 30 miliona dolara za pripremu slanja misije na Jupiterov satelit „Evropu”. Naučnici iz Nasine laboratorije za mlazni pogon u kalifornijskom gradu Pasadena

Nauka

26.09.2016 u 22:16

NASA: Novi dokazi o postojanju vode na Jupiterovoj Evropi

VAŠINGTON - Američka svemirska agencija (NASA) objavila je da snimci koje je načinio teleskop „Habl” dokazuju da na Jupiterovom satelitu Evropa postoji okean ispunjen vodom, koji se nalazi ispod nekoliko kilometara debelog sloja leda. Naučnici su naveli da je moguće i postojanje vode na površini Evrope, kao i da su našli moguće dokaze o postojanju vode i na drugim Jupiterovim prirodnim satelitima. Pol Herc, direktor odeljenja za astrofiziku, rekao je da je zadovoljan otkrićem i da će napokon na pitanje da li postoji život izvan Zemlje moći da ponudi naučni odgovor. „Gde god ima vode na Zemlji, ima i života i hranjivih materija, a s obzirom da je voda pronađena na Evropi, to znači da tamo ima i života”, smatra Herc. On je naveo da je ovaj događa pojačao uverenje da se voda i

Magazin

06.07.2016 u 13:01

Sonda „Džuno” ušla u orbitu Jupitera

Njujork – Američka svemirska agencija NASA saopštila je da je ostvarila veliki uspeh pošto je njena sonda „Džuno” uspešno ušla u orbitu Jupitera, u sklopu misije za istraživanje porekla Sunčevog sistema. U Laboratoriji za mlazni pogon Nase u Pasadeni, u Kaliforniji, odjeknuli su aplauz i uzvici oduševljenja kad je u 23.53 sata po lokalnom, odnosno 4.53 sati po srednjeevropskom vremenu, sonda po planu ušla u orbitu najveće planete Sunčevog sistema, prenela je agencija AFP. „Ušli smo”, uzviknuo je Skot Bolton, glavni istraživač Nase, iz Istraživačkog instituta u San Antoniju. „Upravo smo učinili najtežu stvar koju je NASA ikad uradila”, poručio je Bolton svojim kolegama u kontroli misije, preneo je Tanjug. Sonda „Džuno”, vredna 1,1 milijardu dolara, lansirana je pre pet godina iz Kejp

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: planete