Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Magazin

21.11.2016 u 12:28

U središtu planete Pluton možda leži zaleđeni okean

Naučnici su analizom slika prikupljenih tokom programa „Novi horizonti” izneli pretpostavku da u središtu Plutona, do 2006. godine smatranog za planetu, leži okean, prenele su svetske agencije navode teksta objavljenog u časopisu „Priroda” (Nature). Podzemni okean odgovara količini celokupne vodene površine na našoj planeti i za sada bez čvrstih dokaza potencijalno je izvorište života. „Tečna voda je jedan od osnovnih sastojaka za život, ali moramo biti oprezni”, izjavio je Frensis Nimoa sa Univerziteta Kalifornija iz Santa Kruza. Njegov kolega sa MIT-a Ričard Binzel istakao je da Pluton sa svojim ledenim prekrivačem teško da može da bude glavni kandidat za život, i rekao je – „nikad ne reci nikad”. Kako je preneo Rojters za sada nedefinisana vodena površina verovatno mešavina

Svet

20.11.2016 u 22:00

Da li će Tramp pregrejati planetu

Skeptici koji su tvrdili da 195 nacija nisu, zbog suprotstavljenih interesa, u stanju da se usaglase o bilo čemu, demantovani su 12. decembra prošle godine kada je u Parizu, posle mučnog pregovaranja dugog dve decenije, postignut globalni konsenzus o sporazumu za usporavanje klimatskih promena. Optimisti su trijumfovali i sasvim nedavno, 4. novembra, kada je Pariski klimatski sporazum, koji je u suštini dogovor o spasavanju planete, stupio na snagu. Uslov za to bio je da ga ratifikuje najmanje 55 zemalja koje zajedno zagađivanju atmosfere doprinose sa više od 55 odsto. Kroz prvi cilj prošlo se još početkom ove godine, a drugi je dostignut 5. oktobra, kada je sporazum „overen” u Evropskom parlamentu. Proceduru ratifikacije obavilo je dosad 97 zemalja, među njima i one u ovom

Spektar

02.11.2016 u 22:00

Posle Tesle, Milankovića i Pupina, i Kusturica dobija planetu

Ukoliko bude prihvaćen predlog studenata filmske režije iz Moskve, ime Emira Kusturice zaista će se vinuti u svemirske visine i naći ne među filmskim, već među pravim nebeskim zvezdama. Buduće kolege nagradama ovenčanog umetnika predložile su da, u ime zahvalnosti za sve što je uradio za sedmu umetnost, jedna novootkrivena planeta ponese njegovo ime, prenela je RTV Republike Srpske. Emir Kusturica (Foto: Ž. Jovanović) Izuzetno je dugačka lista svemirskih objekata i pojava nazvanih po ljudima zaslužnim za njihovo otkriće, ali i po drugim istaknutim naučnicima, državnicima, kraljevima, carevima, književnicima, kompozitorima, izvođačima popularne muzike, filmskim umetnicima, sportistima, fiktivnim likovima iz filma i literature. Krateri na planetama i Mesecu, zvezde, patuljaste planete,

Nauka

19.10.2016 u 20:14

Evropa slavi prvi signal sa Marsa

Posle pređenih 500 miliona kilometara, robot „Skjapareli” trebalo je da dotakne površinu Crvene planete juče posle podne po našem vremenu. Prvi signal iz svemira stigao je oko 18.30 u centar Evropske svemirske agencije (ESA) u Darmštatu, koji je potvrdio da se matični brod, orbiter TGO, „parkirao” u Marsovoj orbiti. Do zaključenja ovog broja nije bilo vesti o sudbini robota. Ako sve protekne u redu, biće to prvo uspešno sletanje na Mars za Evropljane. Misija „Egzo Mars”, koju ESA sprovodi u saradnji sa Rusijom, zapravo je samo generalna proba za mnogo važniji poduhvat. Plan je da se za četiri godine tamo pošalje veliki, moćan rover na šest točkova koji će bušiti tlo u potrazi za tragovima života, preneo je Bi-Bi-Si. Manji „Skjapareli”, nazvan po italijanskom astronomu Đovaniju

Magazin

28.09.2016 u 18:04

Otkrivena voda na Jupiterovom satelitu „Evropa”

Vašington – Američka svemirska agencija NASA objavila je da snimci koje je načinio teleskop „Habl” dokazuju da na Jupiterovom satelitu „Evropa” postoji okean ispunjen vodom, koji se nalazi ispod nekoliko kilometara debelog sloja leda. Naučnici su naveli da je moguće i postojanje vode na površini „Evrope”, kao i da su našli moguće dokaze o postojanju vode i na drugim Jupiterovim prirodnim satelitima, preneo je Tanjug. Sprema se nova letelica Kada je predsednik SAD Barak Obama predložio budžet od 18,5 milijardi dolara za tamošnju svemirsku agenciju za 2016. godinu, Nasin finansijski direktor tražio je još dodatnih 30 miliona dolara za pripremu slanja misije na Jupiterov satelit „Evropu”. Naučnici iz Nasine laboratorije za mlazni pogon u kalifornijskom gradu Pasadena

Nauka

26.09.2016 u 22:16

NASA: Novi dokazi o postojanju vode na Jupiterovoj Evropi

VAŠINGTON - Američka svemirska agencija (NASA) objavila je da snimci koje je načinio teleskop „Habl” dokazuju da na Jupiterovom satelitu Evropa postoji okean ispunjen vodom, koji se nalazi ispod nekoliko kilometara debelog sloja leda. Naučnici su naveli da je moguće i postojanje vode na površini Evrope, kao i da su našli moguće dokaze o postojanju vode i na drugim Jupiterovim prirodnim satelitima. Pol Herc, direktor odeljenja za astrofiziku, rekao je da je zadovoljan otkrićem i da će napokon na pitanje da li postoji život izvan Zemlje moći da ponudi naučni odgovor. „Gde god ima vode na Zemlji, ima i života i hranjivih materija, a s obzirom da je voda pronađena na Evropi, to znači da tamo ima i života”, smatra Herc. On je naveo da je ovaj događa pojačao uverenje da se voda i

Magazin

06.07.2016 u 13:01

Sonda „Džuno” ušla u orbitu Jupitera

Njujork – Američka svemirska agencija NASA saopštila je da je ostvarila veliki uspeh pošto je njena sonda „Džuno” uspešno ušla u orbitu Jupitera, u sklopu misije za istraživanje porekla Sunčevog sistema. U Laboratoriji za mlazni pogon Nase u Pasadeni, u Kaliforniji, odjeknuli su aplauz i uzvici oduševljenja kad je u 23.53 sata po lokalnom, odnosno 4.53 sati po srednjeevropskom vremenu, sonda po planu ušla u orbitu najveće planete Sunčevog sistema, prenela je agencija AFP. „Ušli smo”, uzviknuo je Skot Bolton, glavni istraživač Nase, iz Istraživačkog instituta u San Antoniju. „Upravo smo učinili najtežu stvar koju je NASA ikad uradila”, poručio je Bolton svojim kolegama u kontroli misije, preneo je Tanjug. Sonda „Džuno”, vredna 1,1 milijardu dolara, lansirana je pre pet godina iz Kejp

Nauka

11.05.2016 u 18:34

Devet sistema slično Sunčevom sistemu

Širom svemira kruže planete u ogromnom broju, a jedan deo je sličan Zemlji, objavila je preksinoć Američka svemirska agencija. Nasin teleskop „Kepler” uočio je devet formacijskih sistema – poput našeg solarnog, u kojima planete kruže oko centralne zvezde, baš kao Zemlja oko Sunca. Na nekim od tih planeta potencijalno ima vode. Ovo su, u najkraćem, glavna saznanja izneta na konferenciji za novinare u sedištu Nase na kojoj su predočeni naučni rezultati istraživanja svemira zahvaljujući radu teleskopa „Kepler. Broj od 1.284 planete je najveći broj odjednom otkrivenih planeta. „Ovo saznanje pruža nam nadu da tamo negde, oko zvezde nalik našem Suncu, postoji i planeta poput naše Zemlje”, izjavila je Elen Stofan, glavni istraživač u projektu. Još u julu 2015. pred naučnicima Nase se našao

Nauka

10.05.2016 u 20:21

NASA: 1.284 novih planeta, 550 možda kao Zemlja

VAŠINGTON - Izvan našeg solarnog sistema postoji još 1.284 planeta, od kojih bi skoro 550 mogle da liče na Zemlju, objavila je Američka svemirska agencija (NASA) saopštavajući otkrića svog svemirskog teleskopa Keplera. „To nam daje nadu da tamo negde, oko zvezde poput naše, možemo možda da otkrijemo novu Zemlju”, rekla je Elen Stofan, glavni naučnik u sedištu NASA u Vašingtonu, prenosi AFP. Svemirska opservatorija Kepler, koja je lansirana 2009. godine skenira 150.000 zvezda tragajući za znacima tela u orbiti, naročito onih koji bi mogli da podrže život. „Od skoro 5.000 potencijalnih planeta pronađenih do danas, sada je provereno više od 3.200 a 2.325 njih je otriveno pomoću Keplera”, navela je NASA u saopštenju. Kako se dodaje, od novootkrivenih 1.284 skoro 550 bi mogle da

Nauka

07.05.2016 u 09:32

Prolaz Merkura ispred Sunca u ponedeljak

U ponedeljak 9. maja u popodnevnim časovima će planeta Merkur biti ispred sunčevog diska, saopštilo je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković” iz Beograda. Prelaz Merkura preko Sunca, poznat kao prolaz ili tranzit, počeće u 13:12, a završiće se u 20:40. Kako Sunce u Srbiji zalazi ranije, u Beogradu u 19:53, „silazak” Merkura sa Sunca se neće videti. Sredina prolaza je u 16:57. Pojava je iste prirode kao i pomračenje Sunca. Jedina razlika je u tome što Mesec može da zakloni Sunce u potpunosti, a Merkur je toliko mali kružić da se ne može videti golim okom. Zato se koriste iste mere bezbednosti kao i prilikom posmatranja pomračenja Sunca, navodi se u saopštenju. Najbezbednije je praćenje Merkura, putem okularne projekcije, što znači da lik Sunca treba projektovati na beli ekran ispod

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: planete