Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.85	103.47	103.16
125.85	126.61	126.23

Svet

07.01.2022 u 16:01

Čuvari Hristovog jezika

Priljubljena uz ogoljene litice klanca koji oštro preseca planinu Kalum nalazi se Malula, jedna od najstarijih hrišćanskih naseobina sveta. Legenda kaže da je u ranom prvom veku devojka po imenu Tekla utekla od ugovorenog braka s jednim paganinom kako bi vodila hrišćanski život. Bežeći od progona Rimljana, stigla je pred kamenu liticu. Ulaz se volšebno otvorio. Spasena, provela je život lečeći bolesne vodom iz svetog izvora. Ulaz, što je u prevodu sa aramejskog ime Malule, pružao je prvim hrišćanima utočište po katakombama isklesanim u krečnjaku negostoljubivog gorja na oko 1.400 metara nadmorske visine. Neki su ostali da bi čuvali veru koju je apostol Pavle iz Jerusalima doneo za Damask, 65 kilometara južnije. Čuvajući veru, čuvali su i aramejski jezik, koji je čudesno preživeo

Društvo

12.07.2021 u 18:44

Prava hrišćana danas ugrožena možda više nego ikada pre

Ovo je jedan od najtežih istorijskih trenutaka za hrišćanstvo jer su ugroženi ne samo njegovi moralni i duhovni svetonazori već je doveden u pitanje i sam opstanak vere. Ovom konstatacijom započeo je svoje nedavno predavanje u beogradskom Narodnom muzeju Diogenis Valavanidis, predsednik Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta, nevladine organizacije osnovane 2015. godine, koja, između ostalog, upozorava međunarodnu javnost na konkretne slučajeve ugrožavanja prava hrišćana ili nasrtaja na njihove svetinje. Valavanidis smatra da bi zaštita hrišćanskog identiteta trebalo da bude jedan od prioriteta hrišćanskih crkava, navodeći da se, prema izveštajima različitih međunarodnih organizacija, svake godine dogodi između 3.000 i 4.500 napada na ovu versku zajednicu ili njene svetinje. – Paralelno s

Društvo

30.04.2021 u 18:21

Danas čovek ocenjuje Boga

Nikada nije bilo manje Boga u čoveku, draga braćo, nego danas; Nikada manje Boga na zemlji nego danas. Danas se đavo ovaplotio u čoveka, da bi razovaplotio Bogočoveka. Danas se sve zlo uselilo u telo čoveka, da bi Boga isteralo iz tela. Danas se sav pakao preselio na zemlju. Da li se iko seća da je zemlja ikada bila raj? Današnji pad čovekov je neizmerno veći od prvog pada; onda je čovek otpao od Boga, a danas je raspeo Boga, ubio Boga. Čoveče, kako ti je ime ako ne đavo? No, šta ja govorim? To je uvreda za đavola. Đavo nikada nije bio tako zao, tako umetnički zao kao čovek. Gospod Hristos je i u pakao sišao, ali Ga tamo raspeli nisu. A mi smo Ga raspeli. Zar ljudi nisu gori od đavola; zar zemlja nije paklenija od pakla? Iz pakla nisu proterali Hrista; a ljudi su Ga danas proterali sa

Beograd

01.12.2020 u 08:51

O Rafaelu Santiju i Svetoj Sofiji

Jutjub kanal „Slušate Kolarac” obogaćen je zanimljivim video-sadržajima, uglavnom predavanjima koja su bez prisustva publike održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Među njima se izdvajaju ona o renesansnom umetniku Rafaelu Santiju dr Saše Brajović i o Svetoj Sofiji dr Vlade Stankovića. Saša Brajović (Printskrin Jutjub) Redovna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta govorila je povodom 500 godina od smrti italijanskog slikara, a u okviru ciklusa „Velike godišnjice”. ‒ Želim da vas podsetim da je u ime velikog jubileja, 500 godina od Rafaelove smrti, u Rimu u muzeju Scuderie del Quirinale, sada vrlo značajnom i zanimljivom muzejskom prostoru koji je nekada bio samo skladište za kraljevske kočije, bila upriličena velika izložba. Vidite da se ona zove

Kultura

12.10.2020 u 20:10

Kult kralja Milutina i kneza Lazara u ruskoj crkvi

Kojim putevima se srpska liturgijska poezija u čast srpskih svetaca preselila u rusku crkvu, dugi niz godina istraživala je dr Ana Rašković u arhivama Rusije i Vatikana. Službe srpskim svetima, prema njenim rečima, koje nesporno spadaju u najznačajnija dela srpske srednjovekovne književnosti, duboko su uzidane u temelj našeg nacionalnog identiteta i, posredstvom muzike kao svog najprirodnijeg puta, prenosile su se širom pravoslavne vaseljene. U seobi srpskih kultova u Rusiju, koja počinje još krajem 14. veka, pokrenut je intenzivan proces kulturne razmene između dva bliska pravoslavna naroda. Upravo u ruskoj sredini između 16. i 19. veka nastaju najbrojniji zapisi pesama u čast srpskih svetih. Na inicijativu nedavno preminulog akademika Dimitrija Stefanovića, za kojeg Ana Rašković kaže

Svet

30.09.2020 u 12:42

Arhiepiskopija američka traži da eksperti UN razmotre pitanje Aja Sofije

ATINA – Arhiepiskopija američka Vaseljenske patrijaršije uputila je zahtev da eksperti Ujedinjenih nacija pozovu na odgovornost Tursku zbog odluke da muzej i nekadašnju pravoslavnu sabornu crkvu Aja Sofiju, koja se nalazi u Istanbulu, ponovo pretvori u džamiju. Kako navodi ANA, u zahtevu se navodi da je reč o namernoj politici Turske usmerenoj ka brisanju kulturnog nasleđa pravoslavnih hrišćana, prenosi Tanjug. „Ponovno pretvaranje Aja Sofije u džamiju predstavlja radikalno prisvajanje pravoslavnog hrišćanskog kulturnog nasleđa i živih hrišćanskih zajednica u Turskoj”, istakao je arhiepiskop američki Vaseljenske patrijaršije Elpidofor. On je naveo da je postupanje prema dobrima na Uneskovoj listi svetskog kulturnog nasleđa - u koje je Aja Sofija uvrštena 1985. godine - kao i

Kultura

15.09.2020 u 20:15

Nova otkrića o hrišćanima u Viminacijumu

Direktor Arheološkog instituta u Beogradu i šef projekta istraživanja Viminacijuma Miomir Korać izjavio je da je niz značajnih otkrića u toj rimskoj nekropoli doneo dodatne informacije o najranijim zajednicama hrišćana na ovim prostorima, prenosi Tanjug. Korać je naveo da je nađen grob odraslog muškarca verovatno iz prve polovine 3. veka, jer je nađen bronzani novac iskovan za vreme vladavine imperatora Karakale (211–217. g. n. e). „Radi se o grobu slobodno ukopanog pokojnika. Nađen je na relativnoj dubini od 1,55 m. Orijentisan je u pravcu zapad-istok. Dužina skeleta iznosi 1,73 m, dužina desne butine je 47,5 cm. Pokojnik je sahranjen u opruženom položaju, desna ruka je savijena u laktu i položena na stomak, leva je opružena i položena pored tela. Glava je blago naslonjena na levi

Svet

11.07.2020 u 15:43

Grčka traži da se sankcioniše Turska zbog odluke o Aja Sofiji

ATINA – Predstavnik grčke vlade Stelios Pecas izjavio je u današnjem intervjuu za SKAI TV da će „Grčka učiniti sve što je u njenoj moći” da turske vlasti snose posledice zbog odluke da Aja Sofiju, spomenik pod zaštitom Uneska, ponovo pretvore u islamsku bogomolju, prenela je grčka nacionalna agencija ANA. Pecas je ocenio da odluka turskog predsednika Erdogana ima međunarodnu težinu i da će tako „prestupničko ponašanje i naneta uvreda imati odgovarajući, uzvratni odgovor”. Predstavnik grčke vlade je ukazao da je „Erdogan napravio istorijsku grešku i razdor koji se mora premostiti”. „Svako ko prekrši međunarodne propise i zakone devijantnim ponašanjem, snosiće štetne posledice”, upozorio je Stelios Pecas. U međuvremenu je grčki premijer Kirijakos Micotakis pokrenuo seriju međunarodnih

Svet

24.11.2019 u 11:44

Putin: Hrišćanstvo i islam temelje se na istim vrednostima

MOSKVA – Pravoslavno hrišćanstvo i islam zasnovani su na istim temeljnim vrednostima, rekao je ruski lider Vladimir Putin u obraćanju na verskoj konferenciji u Kirgistanu, javlja Tanjug. Konferencija pod naslovom „Pravoslavlje i islam – religije mira” ima za cilj promociju međuetničkog i međureligijskog dijaloga između Rusije i Kirgistana, prenosi Moskou Tajms. „Islam i pravoslavno hrišćanstvo, kao i druge svetske religije, baziraju se na fundamentalnim humanističkih vrednostima koje imaju trajni značaj – na milosrđu i ljubavi prema bližnjima, pravdi i poštovanju ljudskih bića”, kazao je Putin, preneo je Tas s. On je dodao da je od suštinskog značaja očuvanje veza između dve zemlje, kao i saradnja religijskih organizacija u zaštiti mira i međusobnog dogovaranja.

Kultura

19.08.2019 u 20:00

Uzmeš krst svoj i kreneš za Hristom

U svojoj novoj knjizi „Nešto za usput – offline besede” otac Nenad Ilić nudi priručnik za prolazak kroz crkvenu godinu. Ilić piše o značaju praznika i, između ostalog, progovara o tome šta značiti „nositi svoj krst”. – Uzmeš krst svoj i kreneš za Hristom. Hoću ja, ali koji je moj krst? Vidim ljude koji prihvate prevelik krst, a opet vidim i one koji i kad pristanu na krst – nose neki sasvim neznatan. Neću da budem ni mazohista ni zabušant. Hoću svoj krst, ali kako da ga prepoznam? Pa lepo. Kreni ti za Hristom. Zgrabi prvi krst koji si prepoznao. U hodu ćeš videti sve što treba. A to je da dok nosiš krst i dalje hodaš za Hristom. Ako požuriš napred zbog prevelikog krsta, ne hodaš za Njim, ako mnogo zaostaješ zbog preteškog krsta – možda ideš za Njim, možda ne ideš. Dok vidiš Hrista i pratiš

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: hrišćanstvo