Hrišćanski profit Vatikanske banke

Vatikanska banka je uspela ne samo da finansijski stane na noge već izgleda i da povrati ukaljani hrišćanski obraz posle afera sa zloupotrebom crkvenog novca.

Institut za verska dela, što je naziv za riznicu Rimske kurije koja raspolaže imovinom od 5,2 milijarde evra, ostvario je profit od 29,6 miliona evra u prošloj godini što je povećanje za 63 odsto u odnosu na 2021, kaže se u najnovijem godišnjem izveštaju ove finansijske institucije.

Priznanje da institut sada posluje strogo po pravilima stiglo je od Komiteta za borbu protiv pranja novca Manivola, nadzornog tela Saveta Evrope koji je proglasio Vatikansku banku „kao jednu od najbolje rangiranih institucija u svetu”.

Rukovodeći se hrišćanskom etikom da zarada nije najvažniji cilj poslovanja, Nadzorni odbor Vatikanske banke predložio je da se dividenda od 5,5 miliona evra iskoristi u dobrotvorne aktivnosti Rimokatoličke crkve. Tri miliona evra će biti utrošeno na finansiranje humanitarnih aktivnosti pape Franje, a ostatak  će biti dat raznim dobrotvornim hrišćanskim organizacijama.

Da bi pokazali kako im profit više nije glavno merilo Institut za verska pitanja pruža direktnu pomoć siromašnim pojedincima, porodicama i manjim zajednicama i licima sa posebnim potrebama. Banka im takođe plaća i mesečne račune od stanarine do struje.

„Institut za verska pitanja na delu pokazuje da samo reči nikada nikoga nisu hranile”, dodaje monsinjor Batista Rika iz Vatikanske banke.

Predsednik nadzornog odbora Žan-Batist de Fransu naveo je da je najveće dostignuće u prošloj godini bilo to što je banci posle dugotrajnog pravnog procesa vraćeno 17,2 miliona evra koji su ukradeni sa računa instituta pre 2014.

„Očekuju se dalji uspesi 2023. godine u borbi protiv ranijih zloupotreba. Etika je sada postala stalni fokus, bilo da se radi o načinu upravljanja imovinom ili vođenju Instituta za verska dela. U međuvremenu su podignuti nivo kompetencije i poslovna kultura koji su ranije nedostajali banci”, rekao je Fransu, prenosi „Nešenel katolik riporter”.

Iako u izveštaju nije precizirano ko i kako je vratio nezakonito otuđena sredstva, sve upućuje na bivšeg predsednika Vatikanske banke i njegovog advokata koje je

Vatikanski tribunal 2021. godine proglasio krivim  za proneveru i pranje novca od prodaje crkvenih nekretnina.

Anđelo Kaloja, predsednik Instituta za verska dela od 1999. do 2009. godine, njegov advokat Gabriele Liuco i Lamberto Liuco, Gabrijelov sin, osuđeni su i novčano kažnjeni zbog umešanosti u ostvarivanju profita od prodaje imovine Vatikanu.  Njima je sud naložio da Vatikanskoj banci vrate ukupno oko 17 miliona evra sa bankovnih računa instituta  koji su bili zamrznuti na početku istrage.

Novo rukovodstvo Vatikanske banke je 2019. godine prijavilo sumnjivi zahtev za kredit od 150 miliona evra za ulaganje u nekretnine u elitnom londonskom kvartu Čelsi. Zbog ovog sumnjivog finansijskog aranžmana na štetu crkve u toku je veliki sudski proces u Vatikanu protiv 10 osoba, među kojima je i nekada Franjin bliski saradnik kardinal Anđelo Beću.

Vatikanska banka osnovana 1942. godine koja ima 12.700 klijenata, uglavnom iz katoličkih verskih redova, sveštenika i zaposlenih u Svetoj stolici u 112 zemalja, pretrpela je značajne promene za vreme pape Franje i njegovog prethodnika, pokojnog pape Benedikta Šesnaestog, sa ciljem da se promoviše transparentnost i efikasnost u finansijskim aktivnostima katoličke institucije. U ukazu izdatom u avgustu 2022. godine, papa Franja je naredio da se sva finansijska imovina koja pripada Svetoj stolici premesti u Vatikansku banku radi promovisanja centralizacije.

„Došlo je do spoznaje da je institut deo većeg i važnijeg organizma i da on nije finansijski svet, već Sveta stolica. Ova spoznaja je u velikoj meri smanjila ideju da se deluje nezavisno i da se može delovati bez bilo kakvog pravila. Takođe, bauk pravih katastrofa počinjenih u prošlosti je i dalje prisutan što nas drži u stalnoj pripravnosti”, rekao je novinarima monsinjor Rika, prelat, na predstavljanju godišnjeg izveštaja prošlog utorka.